Пише: Иван Милошевић
Јутрос је Дитанова влада минутом чутања одала пошту депортованим мјслиманима из Црне Горе у вријеме рата 90-тих година. Може, што да не, али шта је са сатима ћутања на злочине комуниста, муслиманске милиције, бали вулнетрија, страдањима у Велици и другим домаћим стратиштима? Па, није ваљда да су у Црној Гори само 90-тих почињени злочини, било их је и раније и то много крвавијих од поменутог! Мај је и даље, а мај 1945. године остаће упамћен по стравичној егзекуцији некомуниста, односно четника и обичног народа који није био за комунизам, у Словенији и нико од Дританове владе да током овог мјесеца устане и нешто каже о томе или барем одстоји минут ћутње? Изгледа да се то није ни десило, а уколико се и десило није било тако страшно, много страшније је ово из 90-тих, па ово задње заслужује минут ћутње!
И нека замјери колико год хоће, али боље да члнови владе јутрос нијесу стајала са фластером на устима. Уколико нијесу могли да се сјете свих злочина, посебно комунистичких и да их помену барем на маргинама засиједања, могли су да прескоче и овај из 90-тих! Неукусно је и вријеђа све оне који и даље памте своје претке које су комунисти, муслимани и Шиптари, без суда и суђења ликвидирали и то само зато што су били друге вјере, Срби и што нијесу могли да прогутају шарене лаже новог свијета, Броза и његових епигона!
Тај јутрошњи минут ћутње говори гласније него дани и дани историјског и осталог разговора о свему што нам се дешавало претходних 70 или 80 година! Тај минут ћутње заправо је некролог свему што су Срби у Црној Гори доживјели од своје браће, друговјерних комшија и њихових војних и паравојних формација. Осам деценија трајала је ћутња овоземаљских власти у Црној Гори о другој прикривеној страни медаље Другог свјетског рата, а посебно о крвавим рукама које су у том времену одлучивали о животу и смрти. Данашњи минут ћутње заправо је стављање катанца на ту причу и сјећање да у Црној Гори није све било као што су пола вијека трубили комунити и да злочини у Црној Гори нијесу само они из 90-тих и да их је било раније и то много више. Пристати данас да се ода почаст само једном, а прећуте остали злочини, је још један злочин и у духовном смислу много страшнији од оног који је почињен, јер убија и само сјећање да се десило то што се десило и да су припадници албанског и муслиманског народа починили страшна недјела према Србима!
Минут ћутње за депортоване из рата 90-тих је заправо још једно убијање по сто пута убијених жртава албанског и муслиманског ножа! Ко то може њима да опрашта и њихова недјела гура под тепих, а свако српско недјело, које је за осуду и треба га осудити, качи на насловнице портала и штампе?
Господо из Владе, а посебно министри из редова СНП-а, историја Црне Горе није почела 90-тих или од стицања независности. Осврните се мало даље, ако не због себе, а оно због потомака који и даље памте своје најближе које су убили комунисти, Албанци или муслимани. И они траже минут или барем један дан ћутње! А и то би било мало за све оно што су Срби доживјели у вријеме комунистичког, албанског и муслиманског терора!
