Пише: Миљан Станишић
ФАМОЗНИ 27-МАРТОВСКИ ПУЧ И АПРИЛСКА КАТАСТРОФА
Најновија откривена документа и озбиљна историјска истраживања показала су да је кнез Павле преговорима и споразумом са Њемцима, настојао да спаси српски народ и Југославију огромних страдања, у чему би успио да није било спољњих утицаја и уплитања, нарочито Велике Британије, као и њених обавјештајних структура и појединаца у Југославији, јер је она због сопствених интереса пресудно утицала на поништавање Тројног пакта, па је тиме гурнула српски народ у катастрофу са несагледивим посљедицама. О посљедицама поништавања Тројног пакта и нападу Њемачке војне силе на Југославију и њеног распарчавања и разарања српских простора, од више аутора који су о томе писали и које сам навео у књизи („Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941“), навешћу само неке од њих. Др Ђоко Слијепчевић наводи да је најтежа посљедица 27-мартовског пуча била убрзани напад на нашу земљу, у којему су поред великих жртава и разарања, распарчани српски етнички простори. Он наводи приказ релевантних стручњака емитованог на британском Би-Би-Сију (1951. године) о тим дешавањима: „Кнез је добро знао колико је ситуација безнадежна… Тројни пакт је прихватио само да добије у времену и то када није било другог излаза да избјегне рат. У року од неколико месеци могла је светска ситуација да се измени, као што се и изменила, тако да би Југославија ушла у рат на страни својих савезника и пријатеља са извесним изгледом на успех“.
Др Слијепчевић износи наводе Рандолфа Черчила, 3. марта 1953, објављене у листу „Daily Telegraph“, о томе како је државни удар у Југославији организован од групе официра и политичара „обилато потпомогнутих од стране британске тајне службе“. Историчар Оливер Антић је био становишта да би у случају да се Тројни пакт испоштовао, тј. да није дошло до његовог рушења, Југославија би била поштеђена масовних разарања, огромног броја жртава, не би побиједила комунистичка диктатура, а с обзиром на капацитете, данас би били развијена и просперитетна европска држава. Он истиче суштину Пакта и улогу Енглеске у његовом рушењу: „Хитлер није хтио да ратује са Србима због лошег искуства из претходних ратова. Дао је најповољнији могући уговор Краљевини Југославији – статус неутралности“, наводећи да је до државног удара дошло „услед спољњег утицаја, пре свега Енглеске“. Даље наводи да је због преговора Хитлер каснио шест недјеља с нападом на Русију „што је условило да дочека хладну руску зиму од преко минус 40 степени, услед чега је Њемцима пропала техника и муниција“. Новооткривена документа показују да су Британци по потписивању Тројног пакта активирали своје утицајне обавјештајце у сфери политике и сл. у Југославији, не жалећи новац за подмићивање пучиста, уз то им обећавајући власт, каријере, новац и сл. Наведени су новчани износи за неке од појединаца, које су добили за рушење Тројног пакта.
КПЈ је потписивање Тројног пакта означила профашистичким, издајничким, који је требало срушити и тиме “скинути љагу“. КПЈ је инспирисала и подстицала организовање демонстрација како би се споразум поништио и смијенила се влада. О улози КПЈ у тим дешавањима пише Стивен Клисолд, британски конзул у Загребу, прије рата, а након рата у Београду. У току рата је одржавао интензивне контакте и са Титовим и Михаиловићевим штабовима, у својству члана британске делегације Министарства унутрашњих дјела. Он је прихватио протитовску политику, и имао је увиде у комунистичка јавна и тајна документа, наредбе и сл. Он је изнио Титове директиве и партијска упутства за рад и дјеловање комуниста у тим дешавањима: „а) КПЈ је сад у положају да узме активног учешћа у збацивању монархистичког режима… Југославија мора најпре бити растурена у више делова и партија ће потом деловати у свакоме од њих, сходно раније датим упутствима; б) Чланови партије позвани у војску ваља да врше следеће задатке: прво, да дезорганизују отпор Југословенске војске стварајући забуну међу официрима и људством, тако да пораз изгледа као последица неспособности официрског кора, чији углед мора бити коначно уништен; друго, да сабирају оружје и ратни материјал и да га смјештају на скровито место ради позније употребе; треће, да сабирају информације о појединим официрима и војницима који не припадају нашем покрету; в) Пружити сву нужну потпору усташама, Македонцима, Албанцима и другим националним организацијама уколико би оне могле допринети што бржем збацивању данашњег режима. Помоћ треба да се пружи црногорским сепаратистима ако прихвате антиројалистичку линију у Црној Гори; г) Немачка ће убзо сломити Југословенски отпор и уз помоћ Италије увести у Хрватској усташки режим, а можда сличне сепаратистичке режиме и у другим крајевима“.
Однос комуниста у Априлском рату био је капитулантски, јер су они прижељкивали капитулацију Краљевине Југославије и њој се радовали. Многи од њих су избјегли војну обавезу, а већи број оних који су учествовали у рату испољавали су недисциплину и непослушност према командном особљу, крали су и скривали оружје, дезертирали и слично, јер рат нијесу сматрали својом обавезом одбране отаџбине, зато што њихов идеолошки заштитник СССР није био у рату.
За разлику од комуниста, који су се уочи Априлског рата и у вријеме његовог трајања понашали калкулантски, у већини српског народа прорадио је родољубиви дух и они су се масовно пријављивали у војне команде, очекујући напад наци-фашистичког агресора.
(Наставиће се)
Изашла је из штампе прва од пет књига („Братоубилачки и грађански рат уз Црној Гори 1941. године“) аутора Миљана Станишића на тему братоубилаштва у Црној Гори од 1941-1945. године, а у припреми за објављивање су му и књиге: „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1942“, „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1943“, „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1944-1945…“, као и „Ђенерал и војвода Бајо Станишић“ (која ће бити објављена наредне године поводом 80-годишњице од његовог страдања). Прије више од три године рукопис за ове књиге дао је митрополиту Црногорско-приморском г. Амфилохију, који пошто их је прочитао похвално се о њима изразио и дао је благослов за њихово објављивање. Наведена књига („Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године“, садржи 460 страна текста на квалитетном папиру, тврди повез, шивена и са мноштвом илустрација, тј. колор фотографија и сл.) која је изашла из штампе и наведене четири књиге, које су у припреми, плод су више од тродеценијског истраживачког рада на теми братоубилаштва у Црној Гори од 1941-1945. године. У 17 наставака фељтона представићемо дио из садржаја књиге „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године“, као и дјелове из рецензија књиге, од академика Зорана Лакића, познатог српског пјесника Ранка Јововића (сина проф. Милоша који је био жртва крвавог комунистичког „злог прољећа“ у Словенији, маја 1945. године) и др историје Вукића Илинчића, који су прије четири године прочитавши рукопис за књигу, дали ми врло корисне сугестије и написали рецензије. Објављен је и приказ књиге од доц. др Будимира Алексића, у име издавача Института за српску културу из Никшића. Књига се може набавити од 1. јула уз дневну новину „Дан“, по популарној цијени од 10 евра.
