Пише: Милијана Балетић

Боже драги, коју нам радост 10. јуна приреди немачки канцелар и неспорни српски пријатељ Олаф Шолц. Мало сам стрепела због ове новонастале комшијске праксе да оно мало својих небеса око Србије закључавају за прелет страних дипломата, али, Богу хвала, то овог пута није био случај!

Е, сад, да је мога некако раширит крила и свако им небо појединачно прегазит на овој маршрути до крајње дестинације, тај би им „почасни“ круг, учинио чудо за похвалу њиховоме слугерањству!

Међутим, то што је он, у ова тешка времена недостатка мрских руских енергената, морао због „ућинковитости“ уватит пречицу, јес им умањио срећу у оданом подаништву, али – поен су они већ уписали када су 6. јуна шефу руске дипломатије Лаврову небо затворили да га у Београд не стигне! Тај дипломатски скандал Монтенегра, Бугарске, и СевероМакедоније – био је надасве јуначки искорак те три, изнад свега – моћне државе!

Е, свака вам част! Нема вашег чојства и јунаштва надалеко! Такво витештво у одбрани „европских вредности“, ућ’ у историју, мора! То и јесте слика и прилика управо тих „вредности“ које ЕУропу данас красе! Брине ме само ‘оће ли Русија успет да се некако опорави од те рампе „слободних“ небеса над овим „слободним“ државама!

Иначе, Лавров је после тога прелетео другу по снази НАТО-земљу – Турску. Дочекали га уз државничке почасти, састао се са званичницима, држао конференцију за медије и – нико ни „а“! Ма, преслатки сте! Сви редом, од западњака до ових западњачких дупеувлакача у Србији и окружењу!

А, што се Шолца тиче, издржат нисам могла док нам не слети у српску престоницу! Волим им поклоне које нам западњаци у посети доносе. Ту нема изненађења! Сваки пут кад нас обиђу – увек упрте исти онај пакет, којима нас – ево три деценије упорно, бахато и дрско – чашћавају! Наравно, само оно што им из тих пакета нисмо досад позавршавали! А, више од пола јесмо?! И, да се зна – због тога – бенефита нема!

Оно што је издајом, принудом и преваром одрађено, одрађено је – нема повратка на старо – осим ако није на српску штету! У посете се долази да се настави тамо где се стало, све док се оно давно започето – цело – не заврши! Кад искрсне ново, иде се од почетка.

А, ново – не да је „искрснуло“ – него се тресе планета од Русије у Украјини! Мада, на том „новом“, западњаци су радили деценијама, али – с циљем да „плати“ Русија! Сад, што се „плаћања“ тиче, једино је сигурно да је ту сувишно трошти речи о украјинском плаћању, на жалост! А од осталих „учесника“ – изгледа ће ту највећа цена бити она коју ће платити – у то натерана – ЕУропа! Оно што је неправда, а и где је па правда на политичкој сцени – највећу корист, за сада, из овога ће извући Америка и Британија, које су и главне у закувавању тог хаоса и превртања наглавачке светског поретка! Докле ће им ићи добро – нисам сигурна! За сада, очекивати је – и ред би био – да ЕУропа од јесени почне да добија „труманова јаја“ – кад већ није имала снаге да буде своја!

Али, пошто данас има ко ЕУропи наређује, и она је смислила над ким да тетоши своју сујету! Зато нам је немачки канцелар и сасуо директно уцену, да га у ЕУропу нећемо улазит, ако се не одрекнемо КосМета, Републике Српске и Руса! Фала пријатељу, где чуо и не чуо – одмори мало – ако икако можеш!

Сад ја овде просто не знам шта ме више штреца – или то „благостање“ од уласка код вас, или овај страх од вашег успеха при прављењу „куваних жаба“ од српских вођа?! То да сте им до сада врло умешно загревали воду, загревали сте! Бојим се да мало фали, па да буду „кувани“ – таман онако како је вама „по зубу“!

И, не да имате „фазон“ него – капа доле?! Како сте нам који ултиматум испостављали, тако вам је бивао завршен!

Све јунаке и државнике – браниоце земље и народа у ратовима које сте нам заиграли у бившој Југи ’90-тих, срамно смо изручили и продали хашкој вам правди! Јесмо ли морали (?!) – нисам баш сигурна!

Од Резолуције 1244, којом је након агресије НАТО на нас ’99. Косово и Метохија саставни део Србије под привременим протекторатом УН – данас је остало још само то да се пружи рука шиптарским терористима и прихвати им држава Шиптаристан – на отетој светој српској земљи?! Јесмо ли морали баш све то позавршавати све дотле (?!) – нисам баш сигурна!

Од Дејтонског споразума 1995. по којем је Република Српска постала држава са фактички свим државним атрибутима у оквиру конфедеративне БиХ – до данас јој је од тога, под притиском и нашим пристанком, отето преко 80%! Сада сваки њен захтев да јој се отето врати, Запад сматра државним ударом и својим правом да то војном силом спречи! Јесмо ли морали након рата и Дејтона – толико продати Републике Српске (?!) – нисам баш сигурна!

А, тек, уништени систем школства под наредбом њихове „болоње“ – што је темељно и дуготрајно убијање народа! Па, здравства, па контрола над истином и медијима…?! Свака медијска кућа морала је имати западњачког „стручњака“ да нас „научи“ шта је новинар и новинарство, и да нам глуми главног уредника који ће филтрирати истину, док не нађе послушника међу нама да преузме то задужење?!

Уселили су нам се у све поре – отворили своје „саветодавне“ канцеларије у полицији, војсци, служби безбедности, дипломатији, култури, информисању… и – резултат је ту – главна мантра нам је данас „ЕУ нема алтернативу и наш циљ је Запад“?! Јесмо ли све то морали (?!) – нисам баш сигурна!

Ни Шолц није ту што нам жељу не може трпет, но да види – „ђе оно стадосмо“!

Облетео нас је у два дана и то почев од омиљене му Приштине, па до Београда, Солуна, Скопља, Софије и – кући!

У том брзопотезном гостовању, највише ми даје наду оно групно дружење у Солуну, где су на брзака организовали скуп под звучним називом: Самит процеса сарадње у Југоисточној Европи, са кога нам премијер Грчке Мицотакис „откри“ да ће 2033. бити година када ћемо сви са Западног Балкана – џумле – ући у ЕУропу?! Описат вам не могу колико ме је то обрадовало! А – највише тих 11 година, где се надам да се ЕУропи до тада више ни – стрва – неће знати!

У овој посети подељена су нам три домаћа: КосМет, Република Српска и Русија – да се с тим раскрсти и – тачка?!

Иначе, они већ деценијама раде на увлачењу Русије у рат, зато сад и туку свим расположивим средствима, а – издалека и животима Украјинаца! За директан удар требало би имати петљу, али – тешко! Могу само да шкргућу зубима! Е, то немање петље компензују јуначењем над „малим Русима“ – заврћу међуножје док очи не искоче! А, ми не би ли задржали обе стране, заузели позу – раскречени – тако да с лакоћом могу прић да стисну с обе шаке!

Нама их заврћу да се јаук – на све стране шири! Али, зато их мазе и гладе својим Шиптарима, Бошњацима и Монтенегринима – ту се не зна ко више у транс од милине пада – и ко их коме у овоме загрљају више глади!

У Београд је немачки канцелар и стигао како би могао да заврће, а легло му шака, само тако! У Бањалуци, и то против свих правила, инсталирао се још један Немац – Кристијан Шмит – да и тамо заврћу! Све у свему – разлетела се Немачка преко Срба – поново „обува чизме“ и сврстава у строј?! Додуше, није јој први пут! Само у прошлом веку то је урадила три пута – Први светски рат, Други светски рат и овај тродеценијски који од ’90-тих, без престанка води, само против Срба, ако изузмемо овај најновији, који и против Русије води! Толико пута, тешко да може бити случајно! Мада, истине ради – увек ту заједно маршира – уједињена Европа!!!

Да им је Русија главна, дилеме нема. Ако њу заврше, и ми смо одрађени!

Шолц каже да је бити ил не бити „да се што више земаља прикључи увођењу санкција Русији, јер је то инструмент, поред испоруке наоружања, нешто што помаже Украјини да може сама одредити будућност и да може бранити своју сувереност и територијалну целовитост.“ (?!)

Ма, убисте се од бриге за њену сувереност! Зато сте је и гурнули у рат, товарите је оружјем и пујдате не би ли рат што дуже потрајао, па и до последњег Украјинца, ако би то Русију сломило, поделило, посвађало – да се у међусобном сукобу распадне – па да ви само ушетате! Мада, ту вас морам разочарати – тешко да вам је Русија Србија, а Москва Београд у којем квислинзи попут Ђинђића, Вука, Чеде, Чанка…, дрмају темеље Путину, као што су Милошевићу, како би помогли окупатору да сломи Русију, као што су помогли у ломиљењу Србије!

Каже председник Србије Вучић: „Канцелар Шолц је на веома децидан, јасан и оштар начин тражио од Републике Србије да се прикључи санкцијама против Руске Федерације, односно да подржим рестриктивне мере, које је Европска унија против Руске Федерације, већ, донела“! Ма, иди!

Има, мајчин сине, да се определиш – да ли се сврстати уз проверене непријатеље, или уз проверене пријатеље?! Ма, дилема је, баш, жешћа – ако се не доваћаш с главом?!

А, што се она друга два домаћа задатка тиче – КосМета и Републике Српске – просто ми је досадно да га цитирам! Јер, прича је иста – „к’о Швабо тралала“ – признајте Шиптаристан и гурајте Српску у Бошњакију, док не би нестала!

И, на крају – мало оптимизма! Када се све ово у једној реченици сумира, уцена изгледа овако: ако им не испунимо те, за сада, три жеље – биће испуњена она моја – у ЕУропу нам – уласка нема!