Пише: Иван Милошевић
Субота је изгледа вријеме за четничке приче Бобана Батрићевића и Драгутина Паповића. Слађе од суботњег ручка Драгутину и Бобану падне по један четнички, односно античетнички трактат. Сроче га онако као предјело, па га разраде као главно јело и онда га као дотуку неким партизанским аперитивом и оду на поподневно дремање. Нововкомпонованим монтенегринским интелектуалцима четници дођу као нека визит карта, улазак у свијет недодирљивих и законом заштићених вођа ДПС-а, њихових државних и осталих апанажа, пословног свијета и пословне пратње. Да постанете дио тог “црногорскога” свијета треба да исучете сабљу на четнике, посјечете њихове једном већ посјечене главе, сврстате их раме уз раме са нацистима и осталим егзибиционистима и тако покажете да и ви коња за трку имате и да на његовом леђима галопирате кроз широка врата и улазите у свијет петокрака и звијезда, масонских и осталих шестара и пирамида, богоборачког атеизма и антиправославизма и дпсовског клерикално антиклерикалног покрета отпора повампиреном четништву и кам беку побијених војвода и осталих војника стријељане и у јаме побацане војске! Суботње четничке и античетничке опсервације Драгутина и Бобана попут су пустињских идеолошких фатаморгана и халуциногених опијата јужноамеричких шамана и индијанских врачева. Ни Херман Хесе не би могао љепше да халуцинира и фантазмогира о четничким враџбинама и испадањима са онога свијета кроз пролаз неког галактичког свемирског црва који повезује два свијета, један постојећи и други непостојећи који зависи од овог првог и енергију добија од постојећих Бобанових и Драгутинових небулоза и целулоза о четницима и њиховом утицају на савремена догађања!
Изузетно поштујем традицију Југословенске војске у отаџбини и сматрам је својим интелектуалним и историјским наслеђем. Четнике Драже Михаиловића доживљавам као своје невидљиве помагаче да у овом свијету апсурда, тријумфа глупости, халуцинација и бесмислених опсервација, останем читав, ментално нормалан и културан. Због тога и желим да их браним од новокомпонованих ДПС шамана, факира и врачева, који о њима знају колико и Бушмани са Плутона или Марсовци са Венере. И то не желим да их браним вулгарно, једнострано и да сматрам да су само они били у праву, него их доживљавам као грешне људе са укусом крви у устима и братском крвљу на рукама. Не глорификујем њихове идеје и ратне и политичке потезе, али сматрам их саставним дијелом отпора једној безумној квазиидеологији која на леђима има на милионе мртвих неистомишљеника којима је судила без суда и по кратком поступку – метак у чело!
И као сакупљач тих зрна истине о четницима Драже Михаиловића поручујем савременим ДПС квазишаманима и халуцинаторима, мађионичарима типа Мандрака и Худинија, да актуелна власт није четничка, да у њој нема четника и да у њој чак нема ни четничких почетника и приправника. И не браним ја њих од поменутих Драгутина и Бобана, него само констатујем очигледно и свима видљиво, јасно као Сунце и ведро небо над Црном Гором. Претпостављам да их то неће утјешити нити натјерати да се не дрогирају и грогирају четничким и античетничким трактатима и да их мој став неће спустити на земљу изнад које већ мјесецима лебде и у том бестежинсом стању снивају чудне фантазмогарије и квазиинтелектуалне играрије.
Ипак, моје је да ово кажем и то не због себе и свога образа. Моје је да ово кажем и да тако барем као појединац скинем вео срама са војске и идеологије четника Драже Михаиловића и да их одбрним од нових комунистичких вјетрова разних типова, од повјетараца до олујних ДПС пијавица које уништавају све пред собом. И уколико ме Бобан и Драгутин не разумију никаква штета. За њихове опијате и халуциогене античетничке голове и аутоголове немам лијек нити имам намјеру да их било коме преписујем. Браним четнике Драже Михаиловића као слободан човјек, обичан појединац и без претензија да ме у томе било ко други слиједи. Ипак, негдје у скривеном кутку коре малог и великог мозга осјећам да бранећи њих браним себе и своје право на постојање. А оно је отпорно на шаманска иживљавања ДПС-овског типа које ове суботе предводе Драгутин и Бобан. Можда спашавајући себе спашавам и њих, али то већ сами Бог (не)зна!
