Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Соколи су сматрали да је руска култура део словенске културе. Настојали су да своју публику упознају са делима руске књижевности и са руском музиком.. Соколско друштво Загреб I је приредило 17.1.1925. Славенско вече посвећено браћи Русима. Чланови руске секције друштва и руски уметници извели су програм. Брат В. Манакин говорио је о „задацима руских сокола у иностранству”. (1)
Соколи су организовали и гостовања професионалних глумаца у својим домовима. Соколско друштво у Старом Бечеју успело је да доведе у варош Прашку групу Московског Художественог театра 1930. (2) Соколско друштво Стара Пазова приредило је је „Чеховљево вече” 7.6.1938. са художественицима Павловим, Гнечовом и Зарјином. По извештају у гласнику Соколске жупе Београд „Око Соколово” успех је био колосалан. И из околних места било је света. (3)
Соколско друштво Београд III је у свом разгранатом просветном раду посвећивало увек пажњу вокалној и инструментарној музици. Чланови музичке секције често су наступали на соколским приредбама и својим свирањем разних композиција пожњели успехе. Одржавали су и посебне вечери. Вокална музика такође је била често заступљена на соколским приредбама. Појединци и мушки хор наступали су изводећи дела југословенских композитора.
На иницијативу брата Станка Бенедикта Соколско друштво Београд III одржало је Чланско посело 20 априла 1940. посвећено стогодишњици композитора Чајковског. Вече је отворио II заменик старешине друштва Иван Тринајстић и изнео живот и рад Чајковског. Истакао је да је словенска музика већином рађена по мотивима народних песама и напева. Чајковски је заједно са Мусогорским, Дворжаком и Шопеном најизразитији представник такве музике. Браћа Станко Бенедикт на клавиру и Станислав Ковачевић на виолини свирали су неколико композиција Чајковског, а на крају је гђа Брајиловски употпунила вече са неколико словеначких народних песама. Извођачи су били поздрављени аплаузом. (4)
Соколска жупа Београд приредила је марта 1938. Бал словенских народа у просторијама Соколског друштва Београд Матица у Делиградској улици. Два пара чланова и чланица руског сокола из Земуна извели су „Козачок“. (5) Соколи у међуратном периоду су настојали да упознају своју публику са делима руске књижевности, позориштем и музиком. За њих руска уметност била је део словенске уметности. Руски соколи и соколице су наступали са својим играма у оквиру словенских игара које су организовали соколи.
Напомене :
- „Годишња скупштина Соколског друштва I у Загребу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, март 1925, бр. 3, стр. 47;
- Мр Велимир Д. Шешум, „Соколски покрет у Војводини од 1869. до 1945. године”, (докторска дисертација), Нови Сад, 2014, стр. 192, 193;
- „Соколско друштво Стара Пазова”, „Соколски живот”, „Око Соколово”, Београд, 1 новембра 1938, бр. 9;
- „Вести Соколског друштва Београд III”, „Око Соколово”, Београд, 15 мај 1940, бр. 5 и 6, Год. IV, стр. 103;
