Пише: Светислав Домазетовић, аналитичар
Која је дефиниција лудости?
Да радиш исту ствар испочетка и очекујеш другачији резултат. По томе бисмо сви били луди. Али не у истом тренутку… На тој основи вјерујемо.
Али може ли овај начин живота да потраје, ако је све више и више људи лудо истовремено?
Постане „Систематично“.
Као рак…
Што се онда дешава?
Као што сам рекао, мајка свих балона била је Камбријска експлозија/експлозија живота/. А десила се случајно прије више од 500 милиона година. Научници ће да кажу да је без преседана, десила се у тренутку…
А од тога, свијет је изненада добио милионе нових врста.
А од тога смо настали и ми… У том смислу балони су еволуцијски…, убијају вишак…
Нагну гомилу… Али никада не умиру. Само се враћају у разлићитом облику.
Када пукну, рађа се нови дан. Увијек стварају промјене.“
Монолог из филма: „Новац никад не спава“
* * * * * *
Када би нас неко незнавене и без икакве најаве телепортовао у сред некога рата, гдје савремено оружје прави тепихе експлозија, помислили бисмо да је крај свијета у току.
Зашто? Зато што то тако и изгледа на нашој микро локацији.
Слично расуђујемо и када су друштвено социолошке промјене у току. Мада се код њих више ради о инерцији, о борби против доласка новог, које ће неизбјежно некога сломити, а некога уздигнути.
Крупне промјене или „Пуцање балона“, долазе после низа и низа козметичких промјена, чија је једина сврха била и остала замрзавање постојећег стања.
Без обзира што ко мислио, надао или се заклињао у дјелотворност истих.
Све то: добро и лоше, сиромашно и богато, лажно и истинито, старо и ново,
за „Балон“ су само „лудости“ другачије упаковане, које га „систематично“ пуне, због чега ће једног дана неизбјежно пући.
И то у трену и онда када се то најмање очекује.
А, када пукне, родиће несто Ново – безгрешно.
Чим се то деси, почиње нови циклус наших „сагрешења“ – „козметичких“ промјена.
Или нове потврде тачности дефиниције „Систематичне лудости“.
