Ова Влада спремна је да ради даноноћно, како би Црна Гора 2024. године ушла у Европску унију (ЕУ), рекао је премијер Здравко Кривокапић.
Кривокапић је јутрос имао радни доручак са амбасадорима држава чланица ЕУ у Црној Гори. На састанку, чији су домаћини били шефица Делегације ЕУ Оана Кристина Попа и амбасадор Словеније Грегор Прескер, представљени су приоритети Словеније која је преузела предсједавање Савјетом ЕУ.
Кривокапић истакао је задовољство због поновног сусрета и прилике да може са дипломатским представницима да сагледа посљедње активности на плану европске интеграције Црне Горе и спровођења реформи у амбијенту који је додатно усложила пандемија коронавируса.
Премијер је поновио чињеницу да је чланство у Европској унији, без дилеме, стратешки циљ Црне Горе и опредјељење које нема бољу алтернативу, те да Црна Гора високо вреднује недвосмислену подршку европској перспективи Црне Горе и Западног Балкана, коју је Европска унија још једном потврдила новим предлогом методологије преговора.
–Амбициозни темпо који је нова Влада наметнула самој себи како би што прије позитивно окончала приступне преговоре, надам се да ће доживјети своју прогресију, нарочито током предсједавања Словеније Савјетом Европске уније, на чему Вам овом приликом још једном честитам. Сваким даном, својим активностима и непоколебљивим придржавањем принципа професионализма, стручности, непристрасности, правичности, али и толерантности, инклузивности и разумијевања, како у спровођењу унутрашњих, тако и спољних политика, доказујемо своју одлучност да довршимо реформске процесе, а то значи, надамо се, и преговарачке. Ова Влада спремна је да ради даноноћно, како би Црна Гора 2024. године ушла у Европску унију. Не по основу никаквих привилегија, него на основу добрих резултата, поручио је Кривокапић.
Премијер је казао да владавина права остаје окосница преговарачког процеса и да је Влада посвећена реформама у области владавине права, али да не жели да уђе у имплементацију нити једног рјешења које не би било сасвим у складу и хармонији са најзрелијим европским праксама.
–Црна Гора мора да се окрене раду и сарадњи, мора да продише духом заједништва ако жели да реализује своје амбиције. Влада не жели да се бави политичким проблемима који најчешће нијесу есецијални, али јесу дириговани и наметнути као да су судбоносни. Наш задатак је да привремена мјерила за поглавља 23 и 24 преведемо у завршна. Када се то деси, то ће значити да смо направили искорак који нам гарантује приступање ЕУ до 2024. године. У том правцу, Влада је направила листу самооцјењивања која ће бити наш интерни индикатор који ће нам показивати на ком смо приступном нивоу и колико нам недостаје да би добили оцјену пет, рекао је предсједник Владе.
Кривокапић је истакао да ће Влада урадити све што је у њеној надлежности и моћи да упоредо са реформама у правосуђу и органима управљања, подигне стандард грађана на виши ниво, недовршене инфраструктурне пројекте доврши, а отпочне и нове.
–Све пројекте смо подијели у пет повезаних сегмената. Први пројекат који се тиче друмске инфраструктуре и који желимо да реализујемо у најкраћем року, биће пут Плужине – Сарајево. Други пројекат, ауто-пут, који је у нераскидивој вези са трећим пројектом, а то је Лука Бар. Активирање Луке Бар у њеном пуном потенцијалу, сматрамо да је најзначајнији привредни пројекат у Црној Гори. У супротном, ако Луку не активирамо у правом смјеру, она ће остати наш безбједносни проблем и мјесто гдје се дешавају мутне радње. Четврти пројекат тиче се реализације јадранско – јонске магистрале, како би наши грађани и гости могли брже да стижу с једног на други крај земље. Пети пројекат је јадранско – јонски гасовод. Наравно, овом треба додати и оне “зелене пројекте” који се тичу обновљивих извора енергије, поручио је Кривокапић.
Премијер је саговорнике упознао и са посвећеношћу Црне Горе регионалној сарадњи и добросусједским односима који су један од кључних приоритета спољне политике Црне Горе, те да Црна Гора нема отворених питања са сусједима што је битан фактор у њеном позиционирању у току преговора.
Амбасадор Словеније Грегор Прескер, представио је приоритете предсједавања Словеније Европском унијом, поручивши да је главни циљ те земље да помогне у побољшању отпорности ЕУ, те да допринесе ефикаснијем одговору на различите кризе које премашују капацитете појединих држава чланица ЕУ.
–Словенија ће организовати серију догађаја и подстаћи широку дебату о основним питањима европске будућности. Желимо да кроз конструктиван дијалог представимо културу владавине права, да промовишемо безбједну и сигурну ЕУ, као и да пружимо подршку земљама Западног Балкана и њиховом путу ка ЕУ, рекао је Прескер.
Словеначки амбасадор је поручио да ће Словенија своје напоре усмјерити на борбу против пандемије ЦОВИД-19 и јачање Европске сајбер безбједности.
–Пандемија и сајбер отпорност имају значајне прекограничне ефекте и због тога захтијевају заједнички одговор на нивоу ЕУ и Словенија ће се фокусирати на то. Тежићемо економском опоравку земаља у регији, а како би се осигурао одрживи развој, Словенија ће сарађивати са земљама Западног Балкана да би зелена и дигитална транзиција постала реалност, те да би се побољшала повезаност унутар регије и са ЕУ и осигурала позитивна перспектива за младе из региона, закључио је Прескер.
