Српска православна црква литургијски обележава Светог архангела Гаврила, слави га као благовесника који је најављивао све значајне догађаје у хришћанству. Данашњи празник установљен је на Светој Гори у деветом веку поводом јављања архангела Гаврила у келији код Кареје, где је прстом на камену исписао песму Богородици.
Овај архангел саопштио је пророку Мојсију како је створен свет, што је он записао у књизи Постања, пророку Данилу тајне о будућим царствима и доласку Спаситеља, Светој Ани да ће родити благословену деву Марију, првосвештенику Захарију да ће му се родити син Јован Претеча.
Светој Деви у Назарету благовестио је зачеће и рађање сина Божјег. Јавио се и праведном Јосифу и пастирима код Витлејема, Исусу у Гетсиманском врту, женама мироносицама. Највећа и најрадоснија вест у хришћанству коју је јавио Благовесник је вест о васкрсењу Христовом.
Фреска архангела Гаврила у средњовековном манастиру Милешева, позната као Бели анђео, једна је од најлепших и најбоље очуваних и проглашена је за слику прошлог миленијума.
У народу празник је познат и као летњи Аранђеловдан за који се везују многобројни обичаји, према којима се онима који поштују веру на овај дан забрањен сваки рад.
Будући да је Аранђеловдан цео посвећен доброти и давању, на овај дан сви посебно треба да се сетимо наших ближњих, а посебно сиромашних.
Верује да на данашњи дан треба одморити и да не треба радити за себе или новац, али да је ово најбоље време за отпочињање каквог добротворног рада. Такође, постоји устаљено веровање да је ово најбољи дан за нови почетак.
У појединим крајевима наше земље летњи Аранђеловдан славе чобани. Летњи Аранђеловдан је крсна слава неколико храмова на Косову и Метохији.
