Пише: Иван Милошевић

Синоћ је у Никшићу, како јавља “Побједа”, одржана промоција репринт издања књиге из 1946. године “Дража Михаиловић издајник и ратни злочинац”. Књига је заправо збирка стенографских биљешки са суђења Дражи Михаиловићу након завршетка Другог свјетског рата.

Познат је епилог тог суђења – генерал Михаиловић је убијен и до дана данашњег не зна се гдје је сахрањен. Комунисти су толико били педантни да земне остатке свога главнога противника у грађанском рату сакрију и закопају на тако скровитом мјесту да нема теорије да неко и послије 76 година откије гдје је Дражин гроб. Наравно, на том суђењу Дражу су осудили за ратне злочине и сарадњу са окупатором и према њему нијесу имали милости. 

Након 76 година и након бројне домаће и стране литературе о грађанском рату у Југославији по којој није било баш све тако како су комунисти писали и судили, никшићки првоборци историјским времепловом  су се вратили у 1946. годину и још једном поновили комунистичку фразу и пресудили у име Милоша Минића и осталих комунистичких џелата – Дража је издајник и ратни злочинац, а партизани су бољшевички анђели, рајски стражари, болничари и спасиоци намучених људских душа! Надреална сцена, створена за филмове попут “Љепоте порока”, “Чуда невиђеног” или “Балканског шпијуна!

Група нових и старих партизана заглављена у 1946. години и на силу одвучена у 2022. годину, распетљава скривене канале комунистичког процеса против генерала Михаиловића. Џаба што је тај процес судски проглашен ништавним прије десетак година и што су Михаиловићу враћена сва грађанска и остала права и што савезничке земље данас потврђују да Дража није био нити издајник и ратни злочинац, никшићки првоборци гуле стару отрцану комунистичку причу типа – И послије Тита Тито!

Интересантно је да су никшићки борци одржали наведену промоцију само десетак дана након парастоса више стотина страдалих четника на Крнову које су у августу 1944. године партизани побили на никшићкој висоравни и побацали по крновским јамама. Иако породице страдалих кажу да су њихови преци на Крнову били млади људи, узраста од 18 до 20 и још понешто година и да нијесу изводили ратне акције, него су били на обуци за дочек савезничког искрцавања на Јадрану, за партизане то није ништа значило. Побијени су и разбацани по крновским јамама, а ни данас се не зна колико тих јама има и колико невиних костију и дан данас крију! За никшићке првоборце то нема никакву вриједност, али зато промовишу комунистичке тезе о несрећном грађанском рату по којем су само партизани били добри, док су сви остали, а посебно четници, били лоши момци, односно издајници и ратни злочинци!

Црн Гора је вјероватно једина земља на планети у којој се још увијек његују и промовишу комунисти и њихова слика свијета. Осим једне од Кореја нико више комунисте не представља као народне спасиоце и усрећитеље балканских народа. Напротив, како вријеме пролази, све више се откривају јавни и тајни злочини комуниста, њихова суровост при ликвидацији и идеолошка острашћеност против својих противника, која нажалост у Црној Гори, траје и данас! 

Догађаји попут напријед описаног у Никшићу дијагноза су нашег константног духовног пропадања. И ко зна колико ће проћи времена да се дио Црне Горе опорави од тог злочиначког комунистичког синдрома, отвори очи и пробуди из комунистичке коме и свијет погледа из новог угла, људског и братског!

Наравно, неће једна залутала и историјски безвриједна трибина ништа промијенити и након ње нико неће бити болеснији или здравији него што је био, али она је доказ да је Црна Гора још увијек закључала саму себе и држи саму себе у комунистичком затвору и не дозвољава самој себи да прогледа, опрости и крене напријед!

Емотивне и остале духовне ране се понајбоље лијече пјесмом. Овога пута никшићким првоборцима и осталим домаћим комунистима oблачно суботње јутро честитам четничким пјесмама. Нека је на здравље потомству, а комунстима на жалост, јер Дража није био издајник нити ратни злочинац!