Пише: Иван Милошевић

На ДПС порталима јуче су осванули текстови о 30. августу и већина њених аутора сматра да је тога дана Црна Гора постала роб, наравно Велике Србије, и да су од тада угожена основна људска права, попут критике, слободе мишљења… Текстови су права мелодрама, па би неискусан читалац на основу њих могао помислити да је прије три године у Црној Гори уведена војна управа, да су тенкови на улицама, а да су затвори препуни интелектуалаца и осталих слободно мислећих персона. И то пишу већином млади људи, кажу да су образовани, умјетници и да мисле својом главом, да су патриоте, да воле изнад вега своју земљу и да ће наставити да се боре за њу!

Од кога ли је бране и за шта ће да се боре? Бране ли је од дијела њених становника који су Срби и који од памтивијека овдје живе, бране ли је од застава које су вјековима били народни и државни симболи Црне Горе, бране ли је од пјесама и химне (Онамо, намо) које јасно дефинишу српски карактер некадашње црногорске државе? Сви ти млади људи, одрасли у времену режима ДПС-а, прижељкују да се врати 2006. и наредне године, јер, по њима, само тада се слобода практиковала на сваком кораку, било је свега и свачега и сви у били задовољни и орни да гину за Мила и ДПС!

Млади који по дефиницији увијек чезну за оним чега нема и што је у будућности, у овом случају чезну за прошлошћу, односно за периодом у којем су одрастали и за повратак личности које су упознали када су били у пеленама и који су их пратили приликом одрастања! Чудна и неприродна младалачка енергија која је усмјерена уназад, умјесто унапријед и која не чезне за својим свијетом, него за свијетом који је некад био и који су градили неки други, а не они! 

Посебно је интересантан и за психологију драгоцјен детаљ да они природну смјену једне власти и то након 3о-годишње владавине, сматрају ропством! Иако наизглед глуме вундеркинде, модерне сневаче европских вриједности, слободе и људских права, ларму дижу када се деси једна природна политичка промјена – смјена власти! Као да су мајчиним млијеком задојени комунистичким синдромом једне странке и једног вође који их брани од унутрашњих и спољних непријатеља. А и јесу обожаватељи комунизма, Броза и Мила, то истичу на сваком кораку и сматрају да је АВНОЈ вратио Црној Гори све оно што су им мрска Србија и Карађорђевићи узели у прошлом вијеку и диче се да су атеисти! Класични комунистички подмладак и вјерујем да би Стипе Шувар и Едвард Кардељ били поносни што их такве имају! Кад-тад ће и они морати да се запитају да ли су баш Шувар и Кардељ интелектуални идоли на које треба да се угледају и корачају њиховим стопама! 

Иако сам пуно старији од њих дијелим њихове ставове да у посљедње три године мало шта је добро урађено и да и даље живимо као прије! Ипак, постоји једна велика разлика. Не сматрам да је смјена једне власти, па ма каква она била, државна катастрофа и да са њом нестаје Црна Гора и да се слобода баца под ноге и да више не смијемо мислити нити јавно саопштавати своје ставове. Смјена власти баш све то омогућава и умјесто да подмладак ЦК-а, пардон ДПС-а, или њени симпатизери са ДПС портала, поздраве смјену једне власти и искористе је за своје сопствене идеје и грађење свог свијета, они је сматрају ропством и окупацијом друге државе!

Жао ми је тих младих људи. Ма колико били млади личе на интелектуалне старце! Стално причају о 2006. години, враћају се уназад и не желе да гледају унапријед и не радују се новом дану, него плачу за изгубљеним, прошлим крпицама!

Жалосно, али шта да се ради! Идемо даље, освајајмо нове слободе, смјењујмо властодршце и надајмо се да ће ускоро бити боље. Истина, то ја кажем, док ЦК, пардон ДПС, подмладак мисли другачије! 

Жалосно!