КРНОВСКИМ СТРАДАЛНИЦИМА
Ту ђе хладни вјетар дува
На Крнову на планини
Још вјечиту стражу чува
Једна војска у тишини
Омладинци и ратници
Славног пука Гвозденога
Постали су страдалници
Ради краља ради Бога
Побијени у том јутру
На планини у тишини
Јер су вјерни били Богу
И милој им Отаџбини
Та је војска опкољена
На превару са свих страна
И на томе губилишту
Побјена и стријељана
И када су побијени
Оставише кости њине
Те нијесу сахрањени
Као борац који гине
Но су јаме и шкрипови
Затрпани лешевима
А родбини забрањено
Да опјело држи њима
Још се неки старац сједи
Са тугом и сјетом сјећа
Да понеђе запаљена
Воштаница бјеше свјећа
Ту звијери и гаврани
Развлачише кости њине
Дивна младост ђе пострада
Славне Србске краљевине
Чобани су налазили
Мученичке њине кости
И кришом их сахранили
Бог нека им душе прости
Ђе лобање закопаше
Лобања се зове глава
Ђе у миру и тишини
Невина им младост спава
Страдали су за рад Бога
Свога краља цркве Христа
Побијени злобном руком
Проклетника комуниста
Још планином овом јуре
Јата сурих орлушина
Ђе остави кости своје
И Вук славни Лопушина
Они вјечну држе стражу
На том страшном губилишту
Ђе опјело и Крст Часни
Још невине душе ишту
Те Владика Методије
Обавиће часно дјело
И свијема страдалнима
Извршити опијело
Да невини прах одмори
Ту ђе њине леже кости
Бранитеља праве вере
Бог нека им душе прости.
20. августа 2023 у Никшићу
Чтец Блажо Љ. Даниловић
(Аутор је чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве, химнограф и српски народни епски пјесник)
