У цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици служен је парастос за 158 настрадалих Срба из овог мјеста и сусједних заселака у Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице 7. јануара 1993. године.
Обиљежавању страдања Срба на овом подручју присуствовао је предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић.
Вишковић је рекао да га не изненађује однос Тужилаштва БиХ према злочинима над Србима, па тако ни чињеница да за злочине у братуначком селу Кравица, и 30 година послије, нико није процесуиран.
– Када се вратите 30 година уназад, испаде да су Срби сами себи радили злочине, а не неко други – рекао је он.
Премијер је поручио да институције Републике Српске никада неће одустати од прикупљања и презентовања доказа о злочинима над Србима.
Начелник општине Братунац Бранислав Тришић рекао је да злочини над Србима средњег Подриња и Бирча никада неће бити заборављени, али да је српски народ опет спреман пружити руку пријатељства. Етничко чишћење у средњем Подрињу почело је у априлу 1992. године уништавањем свега што је српско.
Муслиманске снаге из Сребренице су под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја, наставиле прогон, убиства и уништавање српског становништва и имовине током цијеле 1992. и почетком 1993. године.
Након бројних злочина почињених у српским селима око Сребренице и Братунца у првој години грађанског рата у БиХ, Орићеви џихадисти су крвави пир наставили и 1993. године када су на православни Божић упали у Кравицу, гдје су убили 49, а ранили 80 српских цивила и војника.
Седам их је нестало и пет их још није пронађено ни након 30 година. Међу несталима тог дана су и двије жене.
На Божић је село опљачкано и запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице. Уништено је око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката.
Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини избјегавши сигурну смрт преласком у Србију.
Без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.
Од почетка рата па све до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мјеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину.
Заробљене су мучили, масакрирали, одсијецали им главе и показивали их у Сребреници, а забиљежен је и случај да су Ненада Ранкића пекли на ражњу. Та пракса није прекинута ни након што је Сребреница проглашена заштићеном зоном УН у априлу 1993. године.
