‘-У посљедње вријеме актуелизовано је питање да ли предсједник Црне Горе има уставних овлашћења да самоиницијативно распусти Скупштину, односно да ли је у домену његових компетенција оцјена постојања разлога за распуштање Скупштине. Ово питање ствара недоумицу код једног дијела јавности, посебно из разлога што међу заговорницима становишта и о тој надлезности предсједника има и колега правника, па чак и појединих универзитетских професора. Одговор на то питање дају одредба цл.92.Устава Црне Горе којом су прописане могућности распуштања Скупштине уопште и одредба цл.95. тог Устава којом су прописане надлежности предсједника Црне Горе. Тако су одредбом чл. 92.Устава прописане само двије могућности распустања Скупштине, и то, прва, ако Скупштина не изабере Владу у року од 90 дана од дана када предсједник први пут предлози мандатара, дакле самим истеком тог рока, и друга, када Скупштину под одређеним условима распусти Влада, при чему се у оба та случаја Скупштина распушта указом предсједника Црне Горе, наводи Велибор Марковић,адвокат.
Према томе, језичким и логичким тумачењем напријед наведене уставне одредбе, долази се до закључка да указ предсједника Црне Горе само представља завршни чин одређених већ насталих правних стања, као Уставом прописана форма за распуштање, којом се та правна стања декларису.
–Да је ово тако, потврђује и одредба чл.95.Устава Црне Горе, којом су прописане надлежности предсједника Црне Горе, међу којима нема могућности његовог самоиницијативниг распуштања Скупштине. Ово тим прије што је одредбом тач.3.наведеног члана прописано да предсједник Црне Горе указом проглашава и законе, што међутим ни уком случају не значи да их он и усваја, будући да је усвајање закона у искључивој надлежности Скупштине, већ указ предсједника представља једну врсту декрета којим се потврђује општи акт донесен од стране другог органа. Из наведеног произилази да предсједник Црне Горе нема уставних овлашћења да према својој вољи распушта Скупстину, већ његов указ представља спровођење уставне одредбе о истеку рока за избор Владе, или одлуке Владе о распуштању Скупштине, закључује Марковић.