Пише: Јован Маркуш
Иван Вуковић, као да је историчар умјетности и мјеродавна личност за оцјену вајара и вајарских дјела, лупи и оста жив: ,, Хвала нашем сјајном вајару Адину Растодеру“. Ја нијесам стручњак за област историје умјетности и једино што могу да кажем о неком вајарском дјелу је, да ли ми се нека скулптура допада или не, али у вредносном смислу о вајару и његовом дјела то не значи ништа. Да ли је Растодер и његово дјело у вредносном смислу равно једном Микеланђелу, или за нашу средину једном Ристу Стијовићу, не знам и то препуштам мјеродавним стручњацима да оцијене.
Оно што знам је примјер политичког полтронства Ивана Вуковића, који је одлучио да у Подгорици умјесто споменика краљици Црне Горе, Милени Петровић Његош, подигне споменик краљици Италије, Јелени Савојској. Иако су мајка и кћерка, ваљда нам је значајнија и ближа краљица Црне Горе од краљице стране државе Италије.
Цијенећи да је краљица Јелена Савојска дио наших гора и једина краљица коју су Италијани називали ,, Краљица Милосрђа“ ( Регина делла Царита) лично сам као предсједник Цетиња најдиректније учествовао у подизању споменика у Монтпељеу у Француској 1988.г. а и чини ми част да сам са Митрополитом Амфилохијем био позван на обиљежавање 50 година од упокојења краљице Јелене у Монтпељеу 2002.г.
Као човјек немам ништа против да се подигне споменик краљици Италије Јелени Савојској у Подгорици, иако споменик постоји на Цетињу, али имам против полтронскох давања приоритета у односу на подизање споменика краљици Црне Горе Милени Перовић Његош.
Иван Вуковић се није ни сјетио да се у Подгорици обиљежи дан упокојења краљице Милене Петровић Његош (16.март), тј,, народне мајке“ како је из поштовања и љубави називана у Књажевини и Краљевини Црној Гори, али хоће из полтронских разлога да подигне споменик краљици Италије. Колико се ја сјећам први пут да се неко у власти Црне Горе сјетио да обиљежи дан упокојења краљице Милене Петровић Његош је акуелно Министарство просвјете, науке, културе и спорта, које је за разлику од градоначелника Подгорице Ивана Перверзњака Вуковића направило први људски корак према јединој краљици Црне Горе, која се упокојила као намјесница Краљевске власти, тј. обављала функцију Краља и Господара Црне Горе у егзилу.
