У овој земљи се најбоље живело у време Краљевине Југославије 30-их година прошлог века. Често се пред изборе разговара о овој теми, а још чешће Титови пионири тврде да се најбоље живело у Титовој Југославији. То просто није тачно и бројке то јасно показују. Једно од мини-истраживања на ту тему износи Борислав Антонијевић који упореди зараде и платежну моћ запослених за време Краљевине Југославије и данас.
Кад се месечне зараде из Краљевине Југославије претворе у данашњу вредност, овако изгледа:
-Квалификовани радник- 1200 евра;
-Учитељ- 2000 евра;
-Професор- 3000 евра;
-Лекари- 3000-5000 евра;
-Официри- 3000-5000 евра,…
Примера ради, кад се погледа платни листић пуковника Драже Михаиловића пре Другог светског рата, који је аутентичан и објављен у књизи Бојана Димитријевића, бруто плата му је за тај месец у данашњој вредности 700.000 динара.
Од те месечне плате му се одбило:
-Одећа за њега;
-Одећа и обућа за супругу;
-Одећа и обућа за 1 дете;
-Месечна претплата на разне часописе;
-Месечне разне чланарине;
-10 метара огревног дрвета;
-Социјално и пензионо за тај месец;
-Прилог за Црвени Крст;
-Прилог за ратну сирочад;
-Прилог за ратне инвалиде;
-1 џак брашна 25 кг.
Све ово није износило ни 1/4 његове плате.
Што се тиче професора, наставника и учитеља, плате су биле у апсолутно истој вредности као најразвијенијим земљама тадашње Европе. Један сеоски учитељ је рецимо могао са својом једном месечном платом да одседне у неком добром београдском хотелу и да од те једне месечне плате живи у хотелу скоро читава два месеца. Колико дана можете данас да проведете у неком добром београдском хотелу од једне месечне плате?
Ево рецимо ноћење у београдском хотелу Хилтон данас износи између 150 и 200 евра. Месечна плата просветног радника у Србији је данас 660 евра. Са једном платом, учитељ данас у Србији може да одседне највише 4 и по дана у пристојном хотелу попут београдског Хилтона.
Имамо и поређење са једним знаменитим београдским хирургом, који је био предратни комуниста. Он је у мрској му Краљевини Југославији, имао десет пута већу плату него кад је касније као истакнути комуниста постао директор једне београдске клинике. Краљевина Југославија је, упркос свим изазовима, била једна озбиљна држава са изграђеним институцијама које су добро функционисале у Европи у којој је бујао фашизам, нацизам, комунизам и разноразне диктатуре. Највећи економски и индустријски раст икада забележен код нас износио је 14% и забележен је управо 30-их година, упркос Великој светској економској кризи из 30-их година. Данас је астрономски успех ако имамо и 2% годишњег економског раста.
Такође, пре 1941. године, на територији данашње Србије имали смо чак 11 фабрика авиона и више од 100 фабрика са по преко 10.000 запослених радника чија је минимална месечна плата била 1200 евра.
Колико смо далеко од тога данас, свима је јасно.
