Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина одали су почаст медицинским мисијама и појединцима који су притекли у помоћ српском санитету током Балканских ратова 1912-1913. и током Првог светског рата 1914-1918, положивши венце на спомен обележја испред зграде Српског лекарског друштва.
Њ.Е. проф. др Даница Грујичић, министарка здравља Србије, представници дипломатског кора, Војске Србије, страних војних мисија у Србији су такође били присутни да заједнички одају почаст искреном пријатељству и пожртвовању здравствених радника који су дошли да помогну народу Србија у најтежим временима.
–Пружање руке пријатељства и помоћи у најтежим временима, истовремено занемарујући сопствену безбедност и бригу за живот, чин је вредан сваке хвале и вечног сећања. Увек ћемо бити захвални овим херојима који су несебично помагали нашим прецима и нашој отаџбини, рекао је Њ.К.В. Престолонаследник Александар.
Србија је у Балканске ослободилачке ратове ушла са укупно 370 војних и цивилних лекара и без средњег медицинског особља. То је био недовољан број чак и за мирнодопске услове. Зато је српском војном санитету била неопходна помоћ у лекарима, медицинским сестрама и свакој врсти санитетског материјала. Позиву из наше земље за помоћ одазвале су се медицинске мисије и бројни појединци који су са собом донели и велику количину санитетског материјала и опреме, тако да је српски војни санитет у Балканским ратовима на достојан начин обавио свој задатак.
После само годину дана од завршетка Балканских ратова Србија је ушла у Велики рат са свега око 400 војних и цивилних лекара, без средњег медицинског кадра и с великим недостатком санитетског материјала и санитетске опреме. Самоиницијативно и на молбу наше земље у помоћ српском војном и цивилном санитету одазвале су се бројне медицинске мисије и појединци из наших пријатељских земаља. Њихова помоћ је била посебно драгоцена у успешном заустављању три епидемије (пегавог, трбушног и повратног тифуса) које су 1915. године захватиле српску војску и цивилно становништво и од којих је, према најскромнијим проценама историчара, умрло најмање 135.000 српских војника.
У знак захвалности овим медицинским мисијама и појединцима, Српско лекарско друштво је 2015. године поставило две спомен плоче на својој згради у Улици Џорџа Вашингтона број 19.
