Пише: Милош Станојевић
На задужење нове владе у износу од 750 милиона евра, што је један од првих економских „генијалних“ потеза новог министра финансија, Милојка Спајића, односно емитовања државних обвезница у том износу, пада прашина. Што се подигло, подигло, ко се уградио, уградио, а ко је требало о томе да говори и контролише – ћутао је! То се највише односи на Комисију за хартије од вриједности на чијем је челу Зоран Ђикановић. И то не од јуче, већ се на том мјесту Ђикановић налази пуних 20 година.
А о чему се овдје ради? Свака емисија финансијских инструмената мора бити одобрена од Комисије од хартије од вриједности и она одобрава висину интереса. Задатак Комисије је да се трговина мора обавити преко финансијских тржишта, а њена улога је и анализа купаца обвезница и уколико су они сумњиви по било којој категорији долази до стопирања трговине и то све до момента док се не провјери квалитет купаца, односно поријекло новца.
Комисија одговара за оно што се дешава на домаћем тлу и она мора да одговара за сваку емисију и продају, било то државни органи или јавне компаније. Уколико тога нема и нема тих одлука поред задуживања може се причати и о кривичном дјелу Комисије за хартије од вриједности. Такође, када се обави купопродаја, онда Комисија као регулатор потврђује закључнице, а уколико закључнице нема, а трговина је обављена, то је такође кривично дјело Комисије.
Према за сада доступним подацима ништа од тога поменута Комисија нити је контролисала нити се мијешала у свој посао, па није тешко закључити да је Ђикановић и због тога даље на мјесту на којем је већ двије деценије. Да ли се Ђикановић прилагођава како вјетар дува, па како је гледао кроз прсте бившим владиним функционерима и њима блиским компанијама, тако ради и данас или је нешто друго у питању, показаће вријеме? По досадашњем искуству није тешко претпоставити у којем грму је сакривен Милојков зец!
На потезу су и парламентарне странке које би могле да затраже скупштинско ангажовање посебног одбора који би преиспитао све недоумице око (не)рада Комисије за хартије од вриједности и њеног предсједника Зорана Ђикановића.
Ђикановић је у протеклих 20 година имао запажених пословних, односно админстративних пропуста и због тога је прије неколико година Младен Бојанић, садашњи министар за капиталне инвестиције, против њега поднио и кривичну пријаву. Она се односила на примање мита од страног инвеститора, али пријава је одбачена, али то није рјешило дилему око тога да ли је Ђикановић примио мито или није.
По свему судећи и емитовање обвезница у режији актуелног министра финансија, Милојка Спајића, могло би се ставити на плећа Комисије и њеног предсједника. Међутим, њихова леђа изгледа да су добро заштићена и нико их поводом Милојкове трансакцији и не помиње, а по закону они би требало све да знају шта је Милојко радио са државним парама. Ваљда ће доћи вријеме да се и то испита и открије ко се све уграђивао у емитовање обвезница у износу од 750 милиона евра! Не ради се о малим парама, напротив, а оне би за коју годину свима нама могле да буду омча око врата! Питање је да ли ће ту омчу избјећи баш они који су је припремили, бринули о њој и напунили џепове!
