Пише: Иван Милошевић
Након 34 године неприкосновене власти коначно се и то десило. Мило је пао, изгубио изборе и одлази у политичку прошлост. Просто да човјек не повјерује, али коначно се и то десило!
Прошло је 34 године диктатуре, прошло је вријеме завада и вријеме спољних и унутрашњих непријатеља!
Можда нам неће бити ништа боље, али барем више нећемо бити тренирани сваки дан да попријеко гледамо једни друге.
КРАЈ АГОНИЈЕ и ИПАК ИМА НАДЕ!
Претходна четири пасуса написао сам прије годину, вјерујући да је Мило уистину постао политичка прошлост. Данас, видим да сам погријешио! Мила нема на политичкој сцени, али Мило није пао! Његови прсти налазе се иза свих политичких догађања у претходних 12 мјесеци и из сјенке тај човјек и даље влада нашим животима!
Нови ДПС је остао стари ДПС, иста прича, исто одстојање, само је промјена видљива у апсолутној амнезији која је захватила тобожње нове лидере те странке. Они се понашају као да нијесу владали 30 година и као да нас нијесу све у црно завили. Глуме опозицију, правдољупце, борце за радничка и људска права, брину о држави, њеним темељима и осталим трицама и кучинама! Јадно да јадније не може бити. Јаднији од њих само су данашњи предсједник и премијер државе! И они се понашају као да је свијет почео прије четири године и као да се прије тога у Црној Гори ништа није дешавало!
ДАКЛЕ, КРАЈ ЈЕ АГОНИЈЕ, АЛИ НЕМА НАДЕ! Загубила се негдје у реверу на десном рамену новог владара из сјенке! И док та сјенка не ишчезне из наших живота и политичке и остале стварности, не брините – НЕМА НАДЕ!
