Пише: Иван Милошевић
Читам ових дана ДПС портале. Усијали се од оптужби на рачун Милутина Мићовића, добитника овогодишњег признања “Мирослављево јеванђеље”. Пуцају из свих оружја, не крију да их је Мићовић изуо из ципела и оголио њихову монтенегринско-комунистичку суштину. А она се садржи у једноставној аксиоми. Милогорци, Новоцрногорци, Монтенегрини, Дукљани, ДПС-огорци могу да буде све и свако, али не могу и не смију да буду Срби! Слажу се да су и настали од Пигмеја или ванземаљаца и осталих цивилизација, али од Срба ни под разно!
Не пратим књижевни и остали рад Милутина Мићовића, нити сам читао његов роман за који је добио награду, али видим да га наша квазиинтелектуална монтенегринско-комунистичка елита оптужује и не може да види, јер је написао да су Црногорци без Српства – нуле! Изгледа да Мићовић сматра да су Црногорци били и остали Срби и да уколико им узмеш српска крила, руке, ноге и мозак, онда Црногорци постану нека апстрактна бића, без коријена и темеља, односно постану неки ноћни демони без куће и огњишта који лутају небеским пространствима у потрази за самим собом и својим кровом над главом. Због тога Мићовића називају свим и свачим, пишу му да је нациста, фашиста, Булајевићев четник са камом у зубима, клеронационалиста и ђаво у људском тијелу или његов адвокат са роговима и копитама. Углавном, Мићовић због става да су Црногорци без Српста нуле, оптужен је да је велеиздајник, вељесрпски злочиначки гласник, пресуђени ратни књижевник-злочинац и остали осуђеник. По њима требало би Мићовића на Голи оток или Гулаг, да се тамо мало одмори од вељерпских мисли и замисли, док они овдје скоцкају нови народ са новим језиком, историјом, именом и презименом!
И не знам која је она ствар овим Милогорцима, Новоцрногорцима и осталим њиховим творевинама. Уколико је Мићовић написао оно што они преное и извлаче из његовог романа, онда то мисли скоро сваки Србин у Црној Гори, а нема нас мало, према слободној процјени око 150.000 српских душа! И шта сад? Треба ли Мићовић, а и сви ми остали да ревидирамо и прихватимо нова слова и нову мило-монтенегринску квазиидеологију? Мало сјутра, односно мало морген!
Основни проблем Црне Горе је што један њен дио наклоњен бившем режиму ни по цијену живота не жели да прихвати да у Црној Гори поред осталих живе и Срби и да су они сви редом њихови најближи рођаци или пријатељи! Помирили би се они да су им ти пријатељи или рођаци Ексими или Банту племена, али да су Срби неће ни да чују! И док они то не чују и неће да ослушну, сва ова државна, интелектуална и остала скаламерија што се Црном Гором зове, љуља се из темеља, клати лијево и десно и само што не падне низ провалију и у њеној тами нестана за вјеки вјекова!
Тренутно су се сва та клаћења окомила на плећа једног књижевника и брата митрополита црногорско приморског. Надам се да су Мићовићу та звања довољна да се одупре овом монтенегро-комунистичком бесмислу и да ће барем по том питању наставити да пише као што и до сада пише. Ваљда су му утјеха и ових 150.000 српских душа што дијеле његово мишљење. А оне такозване нуле на другој страни нека се сналазе како знају и умију и нека им је са срећом. Срби у Црној Гори барем су са тиме рашчистили и схватају да су Црногорци јер су Срби и обратно, а ови што се над тиме згражавају, скиче и таламбасају, нека и даље то раде и дижу маглену прашину своје нове унапријед пропале и безсадржајне комунистичко-дукљанско и милогорско-ДПС-овске нулте приче!
