Пише: Иван Милошевић
У “Вијестима” је јутрос објављена колумна провјереног либерала и борца за независну Црну Гору. И са 95 одсто текста се потпуно слажем, али осталих пет одсто је такав промашај да обесмишљава поменутих 95. Прво женско перо “Вијести” предлаже, са правом, да уколико желимо да ријешимо своје нагомилане проблеме (посебно моралне), морамо да се вратимо у прошлост, али, по њој, у не тако далеку, него право у 1988. годину! Дакле, у вријеме јавног и тајног комунизма, социјалистичког и радничког самоуправљања, једнопартијског система, монолитности ЦК-а, идеолошком образовању и уништавању свега српског што дише и мирише!
Када то неко каже 2023. године и након свих сазнања о социјализму, комунизму, ОЗНИ, УДБИ, Голом Отоку и осталим злочинима Титове Југославије, онда уистину има озбиљан психолошки и идеолошки проблем. А да би се он ријешио потребно је вратити се још даље у прошлост, односно тамо негдје у смутне године Другог свјетског рата и његове предратне предигре у Краљевини Југославији!
Немам намјеру да прво либерално перо подучавам грешкама комунизма, старија је од мене, па би то требало боље да зна од мене, али ваља констатовати идеолошки профил аутентичних такозваних првобораца за независну Црну Гору. Тај профил је класично комунистички, рођен у Јајцу и Дрвару и потврђен на Сутјесци и Неретви. Наравно, изградња тог профила касније је надограђена радним акцијама, ударничким значкама, пионирским марама, слетовима за Дан младости, посипањем пута цвијећем гдје се Тито кретао и класичном изградњом идолатрије и култа вође над вођама, који је бесмртан и који никада не гријеши. Такав профил очигледно је преживио све промјене и пропасти комунизма, одржао се насупрот свим доказима о лијевим, десним, доњим, горњим, подземним и надземним, грешкама и понајбоље се очувао у обланди новоцрногорства, независности Црне Горе, њене хиљадугодишње историје од Дукље, преко Туђемила, до Белведера и Ловћенских стража!
Као посљедица такве идеологије у Монтенегринима, негдје у подсвијести, увијеч чучи неки аутократа, диктатор Титовог типа и противник парламентарне демократије, слободе избора и реизбора и другачијег погледа на свијет. То се потврдило у задњих 20-година, посебно од када је ЦГ постала независна, јер сви другачији погледи на њену судбину и будућност од званично утврђеног, проглашавано је издајом и страном, искључиво вељесрпском, окупацијом! Као и код Броза, тако и код идеолошких профила попут првог пера “Вијести”, није било другачијег мишљења, него унутрашњих непријатеља!
И ти унутрашњи непријатељи, наравно Срби, константа су свих такозваних суверенистичких странака, али и интелектуалаца и обичних 100-постотних Црногораца. То данас потврђује и прво поменуто перо и право у центар погађа сав проблем новоцрногораца, милогораца и осталих “аца”! То је, без сумње, комунизам, односно раскид са комунизмом и његовим наслеђем! А да би се он спровео, драга госпођо из “Вијести”, треба се вратити много више уназад, барем у 1941. годину, а моћда и у 1927 или 1919. Надам се да није потребно објашњавати шта се тада десило!
Интересантно је да су новоцрногорци типа првог пера “Вијести” сви одреда заговорници уласка у ЕУ и поштовања европских вриједности. Ваља да знају да је један од услова уласка у ЕУ и поштовања европских вриједности раскид и суочавање са свим злочинима бивших тоталитарних система, међу којима спада и онај у СФРЈ!
Јесте да прва љубав заборава нема, али у зрелијим годинама љубав добија и нову димензију, односно рационално схватање смисла живота и преиспитивање својих грешака. То важи како за обичне људе, тако и новоцрногорце типа првог пера “Виејсти”!
