Пише: Иван Милошевић

Куд смо кренули, мајко божија? Шта смо Богу згријешили да се у овом брдима њишу стара и нова комунистичка недоношчад, да се развијају у идеалним условима и да пријете ширењем и на остале сусједне крајеве. Бивши министар просвјете, некадашња узданица комуниста, носачи и телали комунистичке штафете, ових дана реже на свештенике и у духу ортодоксне комунистичке идеологије, формирају нове идеолошке затворе или барем управне собе за ревидирање буржоаских ретрогадних идеја религијске оријентације. Данас је Слободан Бацковић саопштио да би улазак свештеника у школу требало да буде кривично дјело и да би требало формирати надлежну ДПС комисију за атеистички аушвајс!

Три деценије након пада Берлинског зида, након слома бољшевичке злочиначке идеологије и након откривања на тоне докумената о злочинима комуниста под знаком петокраке и након одлука ЕУ да се комунистичка идеологија третира у пакету са нацизмом и фашизмом, под ведрим  небом Црне Горе, са репетитора Ловћена и Бјеласице, Бацковић и његови ментори објављују стару комунистичку ултраатеистичку аксиому да свештеницима треба забранити да улазе у школе! Како су кренули Бацковић и његови ДПС ментори ускоро ће свештеницима бити забрањено и да излазе из цркве, да иду на пијацу, гледају ТВ и воде дјецу у вртић! Бацковић и његови ментори кажу да је свештеник персона нон грата, да квари омладину и да заводи старце и бабе и да га треба изоловати, око њега подигнути санитарну и осталу ограду, посути дезинфекционом средством и једном за свагда неутралисати!

И није Бацковић сам. Прате га ешалони ДПС-а и осталих грађаниста, разнородних оријентација, разликују се по свему, али једно им је заједничко – чим виде попа навлаче брозов шињел, накриве титовку, наоружају се Јосиповим сабраним дјелима и онда све по реду и свима по списку, посебно свештеницима и њиховим новозавјетним догмама и осталим глупостима. Ко је то видио да у модерном свијету, ослобођеном комуниста, неко поштује попове, па по Западу се још пале ломаче за задрте свештенике, вјештице и остале врачеве. Па, зар још Моша и његова дружина нијесу рекли да од попова нема вајде, а тамо гдје је има, боље да је нема и боље да то више нико не помиње. Наступило је ново брозовско-пијадско шињелско вријеме у којем нема мјеста за звона и молитву, у којем нема мјеста за катихизис, Стари и Нови завјет! Ко то више чита и ко више памти да су те књиге постојале, дошле су нове, у повезу Едварда Кардеља и Стипе Шувара и њихових идеолошких дактилографа! 

Закуцана у слијепо цријево и задњи милиметар задње стомачне пантљичаре, ДПС-овска Црна Гора на крилима гуштераче, једњака и начетих плућа, граби задњи уздах задњег комунистичког уздаха и вапи за петокраком, камом и братским маљем! И разглашава на све стране да попове треба у затвор, да чим се појаве ван цркве лисице на руке, у марицу, па у Спуж, па нека тамо јодлују и попују о Христу и осталим свецима. Трубе распомамљени комунисти соја Бацковића и његових грађаниста да њихово вријеме тек долази, да је само на кратко прекинут довод јасног комунистичког зрака са Голог Отока, Забјеле, Јусоваче и Сибира. Била је то само краткотрајна сметња на везама. На леђима попова пузајућим корацима ка врховима ове напаћене Црне Горе кроз вријеме и невријеме маршира нови Игмански марш, броје се нови пролетери и награђују њихова антисторијски, антицивилизацијски и антиевропски сломивратови старог пропалог система.

Кроз катакомбе Коче Поповића, Саве, Бора и Рамиза, корача леденим недодером комунистичка црногорска утопија и храни се својим изнутрицама, пресахлим срцем и затамњеним комунистичким катарактом очињег и мајчиног вида. Негдје изнад њихових глава пролама се парола :” Комунисти свих земаља, пропадните више”! Жилава комунистичка сорта све то не види и истрајава у својој залудности и бесмислености! 

Боже драги, гдје ми живимо?