Народно ослободилачка војска Југославије /НОВЈ/ никада није покушала да заузме Јасеновац и ослободи страдалнике, јер то није желио врховни командант Јосип Броз Тито који је деценијама након рата у спрези са Комунистичком партијом Југославије и Ватиканом учинио све да се заташка геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у том концетрационом логору, рекао је за Срну историчар Радован Калабић.

Калабић је истакао да је након Другог свјетског рата било непожељно говорити о Јасеновцу и да је епископ црногорско-приморски Арсеније 1954. године са још седморицом свештеника осуђен на 11,5 година затвора “због завјере у циљу рушења народног режима у Црној Гори и антидржавне дјелатности” након што је рекао да је у Јасеновцу извршен геноцид.

–Осуђен је за вербални деликт, односно што је `нанео увреду католичкој цркви у Југославији`, рекавши да се у Јасеновцу десио геноцид, а колики је био прогон истине и свештенства Српске православне цркве у вријеме комунизма најречитије говори то да су усташе у Независној Држави Хрватској /НДХ/ убиле 280 свештеника, док их је за време Броза смакнуто 480, рекао је Калабић.

Он је навео да су прогони свештенства које се борило за истину интензивирани након Стаљинове смрти 1953. године, а да су били посебно снажни на територији БиХ.

–Скојевци су на Преображење те године дошли у Манастир Свети Никола на Озрену и старог и болесног епископа зворничко-тузланског Нектарија малтретирали, пресвукли у цивилну одећу и малтене са креветом изнели, болесног, измученог, измрцвареног и послали у Београд, након чега је брзо и умро, рекао је Калабић.

Он је навео да је Тито био директно укључен у све те прогоне и указао да је за све чињење и нечињење имао подршку Ватикана.

–Броз је 14. августа 1944. године имао пријем код папе Пија Дванаестог. Постоји само једна фотографија где он као ђаче у маршалској униформи стоји испред папе који седи са својим кардиналима и бискупима. Покојна професорка Смиља Аврамов, која је истраживала у лондонским и у ватиканским архивама, није могла да дође ни до једног писаног трага, али је дошла до те фотографије, рекао је Калабић.

Он је додао да се сигурно зна да је Броз након сусрета са британским премијером Винстоном Черчилом и обећања да ће га довести на власт у Југославији дао обећање папи Пију Дванаестом да неће допуштати да се истина о Јасеновцу пробије.

–Броз никада као командант антифашистичких снага није отишао да посјети највеће стратиште. То је забиљежио и велики историограф Гидеон Грајф у својој књизи `Јасеновац, Аушвиц Балкана`. Значи, једноставно Јосип Броз Тито, комунистичка партија и завера са Ватиканом нису дозволили да истина продре, рекао је Калабић.

Он је указао да је Јосип Броз Тито 1971. године, у вријеме усташке хистерије у Југославији постао почасни каноник Завода светог Јеронима.

-Не постоји ниједан почасни каноник Завода Светог Јеронима који је сахрањен негде изван места где су се они вековима сахрањивали. Овде у Београду, ко зна шта се налази, рекао је Калабић.

Он је навео да је академик Милорад Екмечић сасвим аргументовано тврдио да је Броз био прикривени католик, као и да је располагао информацијом да је доживотног маршала пред смрт исповиједио католички свештеник који је касније убијен у Минхену.

–Љубљану је одабрао да би био ближе Ватикану, јер се не може упоређивати Клинички центар Љубљана и ВМА у то време, који је био на највишем нивоу у Европи, рекао је Калабић.

Он је додао да је Тито “до краја је држао конце и чинио све да геноцид у НДХ и јасеновачки логор смрти остану `нежељена тема`”.

Извор: срна