Пише: др Петар Милатовић Острошки
Народ чека владу, а многи губе наду. Међутим и из овог наметног безизлаза постоји излаз. Сад све зависи од мог врлог рођака Јакова Милатовића, предсједника Црне Горе који је постао експерт за изненађења, почев од честитања Великог петка, изједначавања Мирашеве секте са светом СПЦ, до јавно изречене антисрпске небулозе да се „у Сребреници догодио највећи геноцид послије Другог свјетског рата“, али с обзиром на његову младост и политичко неискуство не замијерам му баш превише иако га очински критику- јем јасно и гласно, као што то чини сваки савјесан родитељ, а предсједник Црне Горе не само да би могао бити мој син него и унук.
Одговорно тврдим да ће и сада Јаков Милатовић приредити изненађење, али позитивистичко, на тај наћин што ће дати др Дритану Абазовићу да састави нову владу, што ће, разумије се, изазвати тектонски поремећај на утабаној стази договорне бласфемије која је царовала три деценије.
Ова моја тврдња некима може да изгледа као јерес, али с обзиром да скоро никад нисам погријешио у својим политичким прогнозама од 1968. године до данас, изгледа да ћу бити у праву и овог пута.
Наиме, с обзиром да између предсједника Црне Горе Јакова Милатовића и Милојка Спајића, предсједника ПЕС-а, постоји аминозитет о којима цвркућу чак и птице на гранама, с једне стране, и с обзиром да весели Милојко Спајић има много путера на глави, с друге стране, а с обзиром да предсједник техничке владе др Дритан Абазовић интезивно хапси кринилне политичаре и политичке криминлаце, с треће стране, одговорно тврдим да ће предсједник Црне Горе Јаков Милатовић дати мандат др Дритану Абазовићу да састави нову владу. Било би то идеално рјешење у овом тренутку из неколико разлога.
Прво, не би се прекинуо процес хапшења политичких криминалаца и криминалних политичара него би се наставио континуитет до краја, а познајући Дританову принципијелност не сумњам да неће ићи до краја и нема сумње да ће управо он доћи главе стострукој хоботници, што би, реално говорећи, био мелем на све ране овог народа коме је доста свега.
Друго, ако би предсједник Црне Горе Јаков Милатовић дао мандат Албанцу из Улциња др Дритану Абазовићу, доказао би најширу могућу мултиетичност Црне Горе, баш онако како је у своjим чувеним дјелима легендарни велики војвода Марко Миљанов стварао моралну вертикалу Црногораца и Албанаца.
Треће, најважнија полуга власти у Црној Гори била би у рукама др Дритана Абазовића који, с обзиром на његов морални кредибилитет, не би кроз прсте гледао ни Србима, ни Црногорцима, ни осталима, већ би у својству предсједника Владе елиминисао непотизам, кумовско-рођачку повезаност која је слична цријевима у стомаку и остао би у историји запамћен као једини који је Домаклов мач изнад глава свих склонио у страну, поштедио све, али и пресјекао Гордијев чвор свих могућих злоупотреба с лијева, с десна и по средини у Црној Гори.
Четврто, уколико др Дритан Абазовић не буде мандатар нове владе цио процес декриминализације Црне Горе био би заустављен и било би то васкраса- вање криминалне звијери, с једне стране, а с друге стране, др Дритан Абазовић био би убијен од стране криминалне хоботнице, односно доживио би судбину др Зорана Ђинђића!
Дакле, на потезу је предсједник Црне Горе Јаков Милатовић, да уради нешто паметно и памтљиво, да сачува Црну Гору од могућих криминалних тектонских потреса!
