Пише: Чедомир Антић
МИ ЗНАМО ПУТ. Он је историјски. Почетком 1867. године, док су турски топови са Београдске тврђаве претили Саборној цркви и згради Велике школе, славни српски песник написао је песму „Јевропи“. Српски поета дефинисао је нешто што се није много мењало од времена када су „Европу“ оличавали Наполеонов синовац, Адолф Хитлер или ова унука Рибетроповог сарадника у споразуму са Молотовом – касније саучесника у владавини украјинским рајхскомесарјатом.
Ђура Јакшић каже:
„Теби да певам — теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.
Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв —
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже кô црв.
И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
„Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!“
Шта се променило? Само је велика „Јевропа“ постала старија, охолија, импотентнија и дементнија.
У Подгорици је на некаквој скупштини грађана европски посланик и бирократа изјавио да влада Црне Горе нема легитимитет, а биће ни Скупштина која је на сред мандата и чија је већина потврђена на свим општинским и градским изборима током протекле две године. И сада, пред тим самоизабраним грађанима, „банку“ држи председница такве „нелегитимне“ Скупштине Црне Горе заједно са Билчиком.
Имате ли, жено и човече, мере?!
Владимир Билчик, професор на једном универзитету, представља партију која има једног посланика словачком и једног посланика (њега) у Европском парламенту. Председница Скупштине Црне Горе дошла је из партије која је на недавним локалним изборима углавном остала испод цензуса. Њих двоје дају мишљење о легитимности. Исти тај Билчик је недавно у Београду, у друштву српских посланика, сиктао како се не може седети на две столице и да Србија мора да уведе санкције Руској Федерацији. Велики демократа тражи од српских политичара да делују против воље 83% грађана државе. Говори то лауреат разних америчких и британских стипендија, који има више подршке у Европском парлменту и Бриселу него у земљи чији је држављанин и политичар. Говори то грађанин државе која није признала независност Косова. Тиме Словачка није само напустила заједнички, злочиначки, пут НАТО-а, ЕУ и САД. Она је јасно рекла да је, кад је реч о политици САД и ЕУ према Косову, у питању империјална агресија и стварање етнички чисте албанске државе. Мада, треба рећи да су Албанци на Косову и Метохији, током српске власти од 1944. до 1999. формално и стварно имали више права и повластица него што су Мађари икада имали у Словачкој. Где су права Срба у Црној Гори – зашто се ЕУ брине за права мање угрожених и сразмерно малобројнијих Албанаца у Северној Македонији? Али, важно је да своје проблеме извозе нама – било да је реч о референдуму у Црној Гори (где су Лајчак и Липка помогли да прођу стотине кршења демократије), било кад је реч о односу према Украјини или паради хомосексуалаца, за коју испрада да су десетинама пута мање заинтересовани у Приштини и Сарајеву.
Билчик је један у армији клонираних бирократских киборга, који за масне паре спроводи вербално и ментално политичко насиље, уверен да на Балкану живе само две врсте људи: корумпирани подлаци, који би за вечеру продали сваку веру, и малоумници, који таквима верују. Ако уопште постоје неки трећи, са њима ће се већ обрачунати неко ко дели вредности и методе дедице многодетне Урсуле. Да смо, којом злом срећом и берићетном катастрофом, ушли у ЕУ заједно са покојним Бугарима, поред милиона оних који знају да заврну шраф, из Србије би отишли и лумени типа Билчика. Ми имамо коње за трку. И то нису све стармали ћелавци, који у животу траже продужење кичме или свих удова, па све што раде чине само да би надоместили висину и дужину – мада имамо и таквих.
Како би то било добро да је после величанствене једанаестомесечне каријере потпредседника српске владе, у Бирсел отишао Чедомир Јовановић. Нас сада не би било брига кога бије ректом, ни да ли га је измалтила лејди Јовановић фон Херцеговина. Сада би неки Жан Франсоа Ван Дер Педопхил туговао што Јовановић због Путина не може да потроши тричавих педесетак хиљада евра на школовање свог сина-престолонаследника. Бриселски би тамбураши опевали верања на Аконкагву, роњања у Индијском океану, јахту на јадранском приморју, цуцлање лимете (заједно са још пар наказа) на Пакленим отоцима, омалену вилу на егејском острву, приватизације без броја, раднике (који не само да нису добили зарађену мизерју, већ им је ускраћен и одсечак од плате), ауто који вози Дастин Хофман… Све то би био проблем Ван Дер Лајенове и оних који не бирају директно вођство бирократске Европске уније. Ослободили би нас, наши драги „Европљани“, више десетина звери које су сами створили.
Овако, неко је Чедомиру Јовановићу морао да каже да „неће мајку четворо деце да шаље у затвор“ (јер, мислило се пре кривичног дела – посланик не треба да буде и директор свог предузећа). Па је после тај бивши човек почео да службује и ординира по медијима брукајући опозицију и све који су га познавали. Тако данас није на Јовановићу када ће отићи у политички покој. То је на ономе ко потеже конце те политичке марионете. Зато су, када се побио са женом, сви грађанистички медији говорили о тучи, а да је на његовом месту био било ко други блатили би га као насилника који малтертира и мучи жену. Одатле он код Јоване Јоксимовић говори о Русији и Косову, уместо да објасни да ли је украо два милиона динара струје, ко му је тај пријатељ у чијем стану живи (можда исти који му је пре две деценије позајмио џип), да ли хоће да стан купи и ОДАКЛЕ.
Како би то било добро да један такав Јовановић сипа со на рану Словацима, док им у Комарском и Дунајској Среди сваког дана у години мађарски шовинисти нападају браћу, понекад минобацачем гађају највећу светињу, а Билчику на стану живе програни ујак ујна и њихова деветочлана породица.
Даће Бог, па ће се Билчику сво зло вратити. Само, жао ми је што Чедомир Јовановић неће у томе учествовати. Он ће по свој прилици остати да смрди у Београду, далеко обилазећи установу на адреси Бачванска број 14, која вапи за њим.
