–Екстатични плес уз пјесму која симболизује спаљивање живе дјеце још је један од катастрофалних показатеља србофобије која се везује за посланицу Социјалдемократске партије Црне Горе. Наиме, пјесма из које дотична црпи серотонин као да жени посинка, иначе доброг друга Дарка Шарића (шефа нарко картела), има ужасну позадину. Ова пјесма настала је по Шоти Галици, жени албанског терористе са Косова Азема, која је спалила српске чобанчиће пјевајући пјесму „Шоте мори шоте“. У српском народу сачувано је сјећање на тај ужасан догађај када је Шота ухватила шесторо дјеце док су чувала стоку на планини Мокри, завезала их, наложила ватру и све их бацила у огањ. Док су дјеца горела Шота је плесала окрeћући се око ватре раширених руку, баш као и посланица државе у којој се дјеца исте националности као она која су спаљена каменују јер пјевају народну пјесму, наглашава Предраг Вишњић, предједник Клуба младих Нове српске демократије у Никшићу.
Он додаје да имајући у виду колико је велико незнање из историје госпође Станковић, све оно добро у нама нас тјера да вјерујемо да поносна маћеха и не зна уз какву пјесму се веселила, „јер би у супротном морали потврдити Богишићеву изреку да оно што се грбо роди, ни вријеме не исправи“.
