Корупција и даље представља проблем у Црној Гори, ту су и озбиљни недостаци у правосуђу, а не постоје гаранције да ће поступак пред правосудним органима бити правичан.

То пише у извјештају за Црну Гору међународне организације Фридом хаус (Фреедом хоусе) за 2020. годину.

То је напредак за један поен у односу на годину раније, како је тада саопштено, “захваљујући трансферу политичке моћи након избора”.

У посљедњем извјештају, који прати ту оцјену, подсјећа се да је опозициона коалиција дошла на власт крајем 2020, након избора одржаних у августу, чиме су окончане три деценије владавине Демократске партије социјалиста (ДПС).

“Крајем 2020, нова администрација је и даље радила на подизању ефикасности рада и испуњавању међународних стандарда кад је у питању транспарентност, али је и реаговала на критике цивилног друштва и политичких противника, што је наговјештавало помак у односу на претходну администрацију. Корупција и даље представља проблем у Црној Гори, ту су и озбиљни недостаци у правосуђу, а не постоје гаранције да ће поступак пред правосудним органима бити правичан”, наводи се у извјештају.

Фридом хаус наводи да се опозиција уочи парламентарних избора организовала у три фракције, али да нијесу нападали једни друге.

“Аналитичари су уску побједу опозиције приписали управо овој стратегији… У децембру су посланици гласали за нову Владу, на челу са премијером Здравком Кривокапиц́ем, који је потврдио чланство земље у НАТО и залагање за улазак у Европску унију (ЕУ). Међутим, као Влада нестраначких стручњака, заправо је де факто мањинска коју подржава идеолошки хетерогена парламентарна вец́ина, чинец́и је рањивом у тренутку када њен рад озбиљно почиње“, пише  у извјештају.

Наводи се да су се протести против Закона о слободи вјероисповијести наставили током 2020, те да их је много грађана подржало.

„…Што је изазвало и гнијев предсједника Мила Ђукановиц́а, који их је окарактерисао као пријетњу по државу. Протести су повремено били нарушени и полицијским насиљем над грађанима. Крајем децембра, у помало убрзаном поступку, нова парламентарна вец́ина усвојила је пропис, у коме нема спорних дјелова претходног закона“, стоји у извјештају.

Из Фридом хауса подсјећају и на то да се Национално координационо тијело (НКТ), основано у марту ради контроле епидемије коронавируса, суочило са критикама да је “заобилазило парламент у доношењу хитних одлука, али и због недостатка независних стручњака у том тијелу”.

“Предвођен истакнутим члановима ДПС, НКТ се додатно суочио са оптужбама за пристрасност, укључујуц́и и њихову изјаву у јулу да су лидери опозиционог Демократског фронта (ДФ) у земљу уносили ковид-19, својим посјетама сусједној Србији. У децембру је НКТ распуштен и основана су нова тијела која ће координирати борбу против коронавируса“, стоји у извјештају.

Фридом хаус нотира и то да је ДПС остао појединачно најјача партија и на изборима 2020, те да су заузели 30 од 81 мјеста у Скупштини Црне Горе, али нијесу успјели да обезбиједе већину са традиционалним коалиционим партнерима.

„Са тијесном вец́ином и 41 посланичким мјестом, нови владајуц́и савез чине три коалиције: За будуц́ност Црне Горе, Мир је наша нација и Црно на бијело“, наводи у извјештају и констатује да је излазност грађана на посљедњим парламентарним изборимабила велика – 76,64 одсто.

Напомињу у да су међународне организације које су пратиле изборни процес примијетиле „велику поларизацију у вези са питањима која укључују припадност цркви и националном идентитету“.

„Такође су нотирали да су избори на неки начин кршили одредбе Устава, укључујуц́и и то што датум одржавања никада није усклађен са другим законским обавезама, да су пандемијска ограничења кретања и окупљања ометала активности кампање, да је неколико посланика ухапшено или оптужено за различита кривична дјела, а да им претходно није укинут имунитет. Граница између владајуц́их партија и државе поново је била замагљена током кампање, додатно, јер су ДПС и њихови коалициони партнери стекли непримјерену предност широко распрострањеном злоупотребом државних ресурса, утичуц́и тако на принцип једнаких могуц́ности у кампањи“, стоји у извјештају.

Ипак, наводи се, посматрачи и други аналитичари закључили су да су избори спроведени у сигурнијој, уреднијој и транспарентнијој атмосфери.

Ипак, Фридом хаус упозорава на то да ако су бирачи углавном слободни да изразе свој политички избор, корупција подстиче лојалност ДПС-у, који је био на власти скоро три деценије.

„Сматра се да су многи чланови ДПС-а повезани са организованим криминалом, што је резултирало могуц́ностима за илегални притисак на бираче и кандидате. И радници у јавном сектору и запослени у приватном сектору који раде у компанијама које су повезане са државом, вец́ дуго се суочавају са притиском да гласају за бившу владајуц́у странку“, стоји у извјештају.

Упозорава се и на то да су жене недовољно заступљење на руководећим положајима у политици.

У извјештају се констатује да је Ђукановиć деценијама имао огромну власт током мандата на функцијама премијера и предсједника, али за вријеме док није био у Влади, већ предсједник ДПС-а.

„Парламент је након предсједничких избора у априлу 2018. године донио нови закон који је проширио овлашћења предсједника…“, стоји у извјештају.

У Фридом хаусу опомињу да црногорски парламент има ограничене капацитете за вршење својих надзорних функција.

„И годинама је функционисао као гумени печат за законе које је предложила влада предвођена ДПС-ом. Бојкот опозиције од 2016. до 2020. додатно је умањио моц́ законодавне власти да контролише рад прламента. Међутим, од избора 2020. посланици раде на обнављању парламентарних овлашц́ења и надзорних способности“.

Фридом хаус упозорава и на то да су корупција и кронизам и даље су широко распрострањени.

„Скромни напори власти да се позабаве проблемом, дијелом су подстакнути захтевима за приступање ЕУ, али нијесу дали значајне резултате. Нова Агенција за спречавање корупције започела је рад 2016, али су извјештаји Европске комисије о напретку непрекидно доводили у питање интегритет, вјеродостојност, непристрасност, независност, одговорност и одређивање приоритета Агенције. Извјештај за 2020. годину карактерише њихов институционални капацитет као слаб, дајуц́и ограничене резултате у кључним областима. У том извјештају се изражава забринутост због распрострањености корупције на високом нивоу у Влади и свеукупног недостатка независности различитих јавних институција. Високи званичници умијешани у корупцијске шеме ријетко се суочавају са кривичним гоњењем. Организације цивилног друштва и независни медији пружају одређену одговорност извјештавањем о корупцији на виоком нивоу“, наводи Фридом хаус.

У дијелу који се тиче слободе изражавања и медија, наводи се да „у Црној Гори дјелују разни независни медији, а извјештавање у медијима има тенденцију да буде страначко и борбено“.

„Влада ДПС-а ускратила је државним институцијама и предузећима могућност оглашавања у независним медијима, а Јавни сервис и даље је под строгом контролом те партије. Новинари се аутоцензуришу како би избјегли пријетње, политички притисак, тужбе за клевету или губитак посла. Новинари који извјештавају о корупцији и организованом криминалу ризикују да буду мета напада. Неки од најистакнутијих физичких напада на истраживачке новинаре, попут Оливере Лакиц́ (2018) и Владимира Оташевиц́а (2019), остају неријешени. Супротно томе, истраживачки новинар Јово Мартиновиц́ проглашен је кривим за учешц́е у трговини дрогом, упркос протестима црногорских новинара и међународних организација и јасан је доказ да је тајно радио на истраживачкој причи у вријеме својих наводних злочина“, стоји у извјештају. Фридом хаус наводи и да је неколико примјера током 2020. скренуло је пажњу на питање застрашивања новинара. У марту су двоје новинара РТЦГ били дисциплински гоњени због критичкх коментара о документарном филму РТЦГ, а које су поставили на своје приватне налоге на друштвеним мрежама. Раније је неколико новинара приведено због оптужби за изазивање панике и нереда у вези са одвојеним извјештавањем о експлозији и протестима. Према посљедњем извештају ЕК, било је неколико случајева новинара од којих су надлежни тражили да открију своје изворе. Током периода кампање у августу, ЕК је забиљежила анонимно узнемиравање новинара који критикују ДПС, очигледно као координирана акција на онлајн порталу, који је направљен управо у ту сврху“, стоји у извјештају.

У извјештају се наводи да су се, иако вец́ина невладиних организација дјелује без превеликог мијешања у креирање политика, оне које истражују корупцију или су критиковале бившу владу ДПС-а, суочиле су се с притиском.

„Током своје предсједничке кампање 2018, Ђукановицć је дао низ запаљивих изјава усмјерених на цивилно друштво, рекавши у телевизијском наступу да су неке невладине организације и чланови медија спремни да униште Владу у потрази за страним донацијама. Ђукановиц́ је 2020. оптужио невладин сектор (и независне медије) да су одговорни за „лошу слику Црне Горе у међународној заједници“.

Кривокапицćева влада, која је преузела власт крајем 2020. године, саопштила је да је цивилно друштво стратешки партнер у свеобухватним реформама.

Фридом хаус подсјећа се да Устав гарантује слободу вјероисповијести, али да су „посљедњих година Српска православна црква (СПЦ) и њени вјерници били предмет дискриминације и говора мржње, а ДПС је свештенство окарактерисао као непријатеље државе“.

Подсјећа и на то да су крајем децембра 2019, почели протести против тада усвојеног Закона о слободи вјероисповијести.

„Усвојен је након тешких скупштинских засиједања, на којима је, између осталог, било и хапшења опозиционих посланика. Незадовољство вјерске заједнице СПЦ – највец́е конфесионалне групе у Црној Гори – на крају је довело до таласа великих мирних протеста против закона, које је организовала СПЦ. Предсједник Ђукановиц́ окарактерисао је демонстрације као ‘лудачки покрет’ и тврдио да учесници нијесу били против спорног закона, вец́ против црногорске државности и независности. Ипак, протести су наводно били највец́и у историји Црне Горе, а у одређеним тренуцима наводно је чак петина становништва протестовала на улицама широм земље“, стоји у извјештају Фридом хауса.

Наводи се и да покушаји дијалога између Владе и цркве нијесу уродили плодом, све до краја децембра 2020. године, када је усвојен нови закон. У извјештају се констатује и да су академске слободе загарантоване законом. „Међутим, 2017, ректорку Универзитета Црне Горе, који је именована 2014. и донијела низ реформи, тадашња Влада је смијенила, кршећи тиме аутономију установе.

У марту 2020, Врховни суд је потврдио претходну пресуду Вишег суда у Подгорици да је смјена била незаконита. Генерално, универзитетски професори и истраживачи и даље су не учествују у критичким расправама о социополитичкој ситуацији у земљи, јер се могу суочити са посљедицама.

Фридом хаус упозорава на то да се напори за јачање независности правосуђа настављају.

„Иако је правосуђе и даље подложно притиску власти, а судска корупција и даље представља проблем. Постоје озбиљни недостаци у транспарентности, отворености, професионалности и одговорности правосудног система. У јулу 2020, министар правде ДПС-а позвао је предсједника Врховног суда и предсједнике основних судова који су били на функцијама дуже од два мандата да поднесу оставке, што су они одбили“, подсјећа се у извјештају.

Истиче се и да су 2019. „процурили тајни аудио записи и званични документи у вези са наводном умијепаности Врховног државног тужиоца Ивице Станковиц́а и предсједнице Врховног суда Весне Меденице у послове подмиц́ивања и корупције“.

„Та питања нијесу ријешена током 2020. Одговорност за гоњење и даље је под чврстим рукама ДПС-а, а селективна правда остаје основни проблем“, наводди се у извјештају.

Истиче се да су поступци пред правосудним дуготрајни и често бирократски, посебно када су у питању привредни поступци.

„Полиција често држи осумњичене у дугом притвору, док истражују случајеве. Судови се слабо финансирају и често су преоптерец́ени“, стоји у извјештају.

Фридом хаус наводи и примјер лидера ДФ-а Андрије Мандиц́а и Милана Кнежевиц́а, који су оптужени за планирање покушаја државног удара 2016.

„Проглашени су кривим у мају 2019. и осуђени су на по пет година затвора. Правни поступци око суђења били су хаотични, неколико свједока је одустало од свједочења, а многи детаљи наводне завјере остали су замагљени и након окончања суђења. Опозиција је дуготрајни процес осудила као покушај ДПС-а да ојача свој доминантни политички положај…“, констатује Фридом хаус.

Припадници ромских, ашкалијских, египц́анских и других етничких мањинских група, као и ЛГБТ људи, суочавају се са дискриминацијом.

Жене у Црној Гори имају законско право на једнаку плату за једнак рад, али патријархални ставови често ограничавају ниво њихових плата, као и могуц́ности образовања.

Фридом хаус упозорава и на то да државни сектор доминира великим дијелом црногорске економије.

„А клијентелизам, као и корупција, представљају препреке за нормално пословање. Министар одрживог развоја и туризма поднио је оставку у новембру 2019, након што је процурио видео снимак на којем се види како два инспектора из Министарства траже мито од локалног бизнисмена“, стоји у извјештају.

Истиче се и да је вец́ина радника, запослених у приватном сектору, и даље су незаштиц́ена од експлоатације и самовољних одлука својих послодаваца.