Четнички ћенерал за време Васкрса, у шумама и планинама, прославио је Васкрс и наредио својим војницима и старешинама да посте и причешћују се.
На дан једног од најсрећнијих хришћанских празника – Васкрс, како је ћенерал Дража овај празник прославио у ратном вихору Другог светског рата, у јеку борби против окупатора и комуниста, као и да ли је постио и причестио се?! Пре него што га је заменио 1. мај, 29. новембар, 22. децембар и слични датуми. Васкрс је, заједно са Божићем, био један од два највећа празника, како у народу, тако и у војсци. То је важило и током другог светског рата. Дражина врховна команда је прво издала обавештења поводом Васкршњег поста…
На пример, ово је Дражино наређење свим јединицама од 22. фебруара 1944. године:
„Пошто ускоро долази Васкршњи пост, наређујем да се пости прва и последња недеља“. Понављам, прва и последња недеља. Ово се односи на све старешине и војнике. Последњих недеља мора се причестити за све. “
Касније је Дража добио извештаје о причешћивању четника, а истовремено и народа. Поред причешћа, често је била организована и заклетва војних обвезника који пре рата нису служили војску, односно који нису имали прилику да положе заклетву на верност Краљу и Отаџбини.
За Васкрс 1944. године, Динарска Четничка Дивизија организовала је један од највећих скупова. О њему је писао један од три листа Равногорске Динарске омладине „Глас Србства“:
„Другог дана Васкрса на Далматинском Косову одржан је митинг Србске националне омладине из Тромеђе. Скупу су присуствовали млади из свих крајева, као и представници младих из целог подручја (Босанске Крајине, Лике и Далмације). На скупу је учествовало око 5.000 младића и девојака. Скупу су присуствовали војни и цивилни представници Четничког подручја Динаре “.
Дража је 15. априла свим јединицама послао Васкршњу поруку за 1944. годину, Она гласи:
“Честитам свим старешинама и војницима наше храбре војске предстојеће светле празнике Христовог васкрсења, желећи им скоро срећан крај праведне борбе коју водимо четврту годину. Нека нам сви ови светли празници Христовог васкрсења дају све подстицаје да извојемо коначну победу за добро нашег народа и вољеног Краља, који на својим младим раменима носи тежак терет бриге и рада за свој народ, своју земљу и нека нам ови празници свима доносу више жара, снаге и хармоније, да истрајемо до коначне победе, од које ће зависити будућност народа. Пребродили смо много времена и пуно потешкоћа, а још је мало времена до зоре слободе. Доћи ће бољи дани за све људе. Јунаци, до сада сте задивили читав свет дугим и тешким борбама. Надам се и с правом очекујем да ће ваша јуначка срца и челични мишићи од сада показивати да сте били вредни дивљења и поштовања. Наши људи од вас очекују слободу. За живот су вам потребне генерације. Хероји, будите поносни што нам је судбина задала овај тежак задатак, али задатак пун славе и части. Само напред, победа је наша. Тешкоће су пролазне.
Христос Воскресе, јунаци! Живело Његово Величанство краљ Петар Други!”
После извесног времена, по пристизању одговора са свих страна, Дража би поново упутио позив свим командантима.
На пример, ово је његов позив од 26. априла 1944:
“Поводом Васкршњих честитки посебно ми је драго што јасно видим спремност и коначну одлучност за све напоре за опште добро Краља и Народа. Бићу верни тумач ове одлучности са Његовим Величанством Краљем Петром Другим, нашим врховним заповедником. Живела Краљевина Југославија!”
Дражина Васкршња посланица за 1945. годину, један је од најважнијих докумената из другог светског рата и једнога дана заузеће почасно место у војним зборницима.
Васкрс и Ђурђевдан 1945. године, пали су истог дана, 6. маја. Четничка већина налазила се на планини Битовња у Босни. Дражина посланица прочитана је испред свих стројева. У тој краткој поруци изванредног дејства први пут је говорио о васкрсењу и небеској победи победе за „потоње“ генерације, која чека мученике на Христовом путу:
“Данас ћемо наставити ка постављеном циљу. Тачно у 11 сати све колоне ће се зауставити на местима на којима ће се налазити. У знак сећања на дан васкрсења Богочовека, ми ћемо се молити Богу. Свештеници ће одржати кратку службу Божју. А онда, крени даље. Наша борба и наше патње су за људска права дата Богом. То је пут Господа Исуса Христа на којем је и он страдао, али и васкрсао. Векови то нису променили или срушили, као ни данашњи изглед. Можда ћемо погинути у тој борби, али њена победа је сигурна, победа и благослов за преживеле и потоње. Уверен у вашу одлучност да истрајете до краја, шаљем вам, драги моји саборци, поздрав…”
Христос васкрсе одјекнуше на планини, а колоне наставише кретање ка Србији. Истог дана, радио – станица Врховне команде, коју је и даље водио мајор Јоже Певец, примила је депешу од ђенерала Миодрага Дамјановића из Италије.
Англоамериканци су питали где су четници, шта раде и колико их је било, а Дража је одговорио: „У планинама Босне настављамо борбу против мањег непријатеља комуниста и усташа!”
