Графичка рјешења не морају да буду на латиници и енглеском језику. Ћирилица је изузетно декоративно писмо и може да се користи у модерном изражају. То су показали и студенти и апсолвенти Академије умјетности Бањалука и Академије ликовних умјетности у Требињу.
Они су учествовали у кампањи „Читајмо заједно“ коју од 2017. године спроводи Министарство просвјете и културе Републике Српске током октобра – мјесеца књиге, а с основним циљем промовисања и популаризације књижевности и издаваштва, културе читања и развоја читалачке публике, те језика и писма.
Фокус овогодишње кампање је указивање на важност заштите и кориштења ћириличног писма, те промоција домаћих младих умјетника и дизајнера. У складу са тим, реализована је у сарадњи са Центром за визеулену умјетност Академије умјетности Универзитета у Бањалуци, односно са студентима графичког дизајна, и Академије ликовних умјетности у Требињу.
Дванаест радова студената – рјешења за дизајн плаката са илустрованим приказом свих слова азбучног писма чине окосницу овогодишње кампање. У оквиру промоције кампање, сва рјешења се приказују током октобра у јавном простору Републике Српске и Србије. Тако је ова рјешења могуће видјети и на билбордима широм Републике Српске, а кампања ће бити посебно промовисана и на предстојећем Међународном сајму књига у Београду.
Јелена Грубор, професор на Академији умјетности Бањалука, била је ментор студенатима који су учестовали у овом пројекту.
– Причу смо започели прије распуста и морам прво да похвалим студенте јер су заиста превазишли моја очекивања што се тиче рада током самог распуста. Сво вријеме смо били на вези, они су заиста били активни. Мојих седам студената је учествовало од којих су двоје били тада апсолвенти. Већина њих је понудила по 4-5 рјешења. Интересантна је тема па су самим тим и одговори били такви. Мислим да им је баш пријало и да им је значило – каже Грубор за Српскаинфо.
Студентима је то, како каже, био велики изазов јер је у графичком дизајну више заступљена латиница.
– Ћирилица је архаично писмо, декоративно писмо и то јесте најљепше писмо. Ако ћемо гледати са техничке стране, то је најсавршеније писмо. Било је занимљиво радити и због савременог контекста, како се на нов начин примјењује. И свако од њих је имао различит приступ – истиче професорица Грубор.
Напомиње да су култура и умјетност важни за очување националног идентитета, уз опаску да је код нас танка свијест о овом веома значајном питању.
– Примјера ради, у Русији је Мекдоналдс на ћирилици. Битно је да се и код младих подстакне размишљање на ту тему, а на овај начин се види да ћирилица може бити савремено третирана, да се може обликовати и плакат, може се пуно тога урадити, само што има недовољно ћириличних фонтова у контексту графичког дизајна и на томе се не ради довољно. Ћирилица може да прати модерне токове и да понуди савремене одговоре – закључује Грубор.
Зорана Урумовић, студенткиња Академије умјетности Бањалука, чије рјешење се може видјети на билбордима широм Републике Српске, каже да је ово био јако специфичан пројекат јер је у питању културно наслијеђе.
– Било је изазовно и занимљиво да тако нешто претворимо и прикажемо у неком модернијем изразу. Мислим да смо и успјели на основу рјешења која су пристигла и драго ми је што су сва приказана на различит начин – наводи она.
Данас се у струци, како каже, сусрећу са недостатком ћирилићних фонтова баш зато што се ћирилица сматра као старинско писмо које не може да се комбинује у савременим трендовима.
– Међутим, вјерујем да ће и будуће генерације графичких дизајнера и визуелних умјетника приказати ћирилицу у неком новом контексту, примјењиву и модерну у 21. вијеку – каже ова студенткиња којој је изузетно драго што ће наредне године бити позив за креирање ћириличних фонтова који ће моћи да се користе у графичком дизајну и ворду.
Њена колегиница Анђела Савић истиче да је учествовање у кампањи „Читајмо заједно“ било изазовно и пријатно искуство.
– То нама много значи јер смо ми на почетку каријере и дата нам је могућност да јавности покажемо шта знамо и да представимо властита виђења на задату тему – наводи она.
Увјерена је да се уз мало већи труд може промијенити приступ према ћириличном писму, а да ова кампања помаже да се освијестимо.
