Посланик Демократског фронта Јован Вучуровић реаговао је поводом објављивања документа Хрватске академије знаности и умјетности ,,о заштити хрватских националних интереса приликом преговора с Црном Гором, Босном и Херцеговином и Србијом око уласка у ЕУ’’. Како је истакао документ Хрватске академије циља Србе, а могло би се попричати о улози Хрватске на овим просторима.
– То је једна неозбиљна прича, која је управо у својој суштини антиевропска, показује недобронамјерност, али и открива како се може злоупотребљавати положај када сте члан ЕУ. И ми би могли отворити многе причу о улози Хрватске на овим просторима у последњих стотинак година, па бисмо наишли на све и свашта, од геноцида до уништавања културне баштине многих народа, а нарочито Срба – нагласио је он.
Вучуровић је поручио да и око Бокељске морнарице треба дјеловати едукативно и рећи да много пута у њеној прошлости није упамћена као организација толеранције и суживота.
– Наиме, колико се зна, из ЦГ никада није нападан главни град Хрватске Загреб, али зато је 42. домобранска хрватска вражија дивизија, која је била важна јединица аустроугарске војске, под командом хрватског генерала Саркотића, окупирала Цетиње и срушила Његошеву капелу на Ловћену 1916. године. Та јединица је починила много злочина приликом окупације Црне Горе, забиљежена су бројна силовања, масакри, шиканирања… А након окупације Ловћена, када већ помињемо, Бокељску морнарицу, не моземо прећутати да је на рушевинама Његошеве капеле одиграла своје традиционално коло у знак побједе католика над православном државом Црном Гором – навео је он.
Вучуровић је истакао да је Бокељска морнарица данас симпатична фолклорна дружина, али, како је додао, то није увијек било тако.
– Хрватски војници су након тог кола на том мјесту, да би што више повриједили Црну Гору, подигли споменик аустријском цару Фрањи Јосифу. Мислим да је важно да се ово све зна, како не би постојала у јавности само она прича како је из ЦГ неко ишао да руши по Хрватској. Црна Гора је истрпјела многе патње од хрватских војника и католичких мисионара који су насилно жељели да нас преведу у католицизам – истакао је он.
Поручио је да је јасно да ова прича ХАЗУ није на фону европских вриједности него резултат нетрпељивости и она прецизно циља Србију и српски народ у РС и ЦГ и не треба је посматрати у другачијем контексту.
– ДФ се залазе да ЦГ буде дио ЕУ, али то не значи да желимо да се одрекнемо наших традиционалних вриједности, наше СПЦ, језика и народности. Поштујемо друге али тражимо да и ми будемо постовани, независно од тога сто смо једна од најмањих држава у Европи – нагласио је посланик ДФ-а.
Из уџбеника
Знајући за важност и симболику Његошеве Капеле и Ловћена, Аустријанци су, током Првог свјетског рата, из Бококоторског залива бомбардовали ове светиње, а након капитулације Црне Горе, окупаторски гувернер Вебер, по наредби Врховне команде, наредио је ексхумацију Његошевих костију, како би се његова Завјетна Капела срушила и на том мјесту изградио споменик у знак аустријског освојења Ловћена. Митрополит црногорски, Митрофан Бан, покушао је да у име грађана Цетиња умоли окупатора да одустане од ове намјере рекавши Веберу да је „Његош био не само господар Црне Горе, већ и пјесник Српства, и да ће тај чин тужно одјекнути у свим српским срединама“. Митрополит није успио. Ексхумација је извршена 12. августа 1916. Његошеви остаци су након обављеног парастоса пренешени у Цетињски манастир. Његошева црквица је разрушена и расписан конкурс за изградњу споменика који је са одушевљењем пропраћен међу хрватским националистима у њиховом дубровачком гласилу „Права црвена Хрватска“. Али, ова идеја није остварена. Аустрија је изгубила рат, а побједничке србијанске трупе ушле су у Црну Гору. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, под династијом Карађорђевић, створена је 1. децембра 1918.
