Јуче, 29. јула, у емисији „Јутро“ ТВ Прва, ради разговора о рушењу Његошеве капеле 1972. године, гостовали смо Јелена Марковић, чланица Предсједништва Либералне партије, уредник „Светигоре“ Рајо Војиновић и ја. Недуго након емисије на њиховом сајту, и потом у медијима, појавило се саопштење Либералне партије у којем је устврђено да је Јелена Марковић „на ТВ Прва била жртва невиђеног линча, агресије и мржње клеронационалистичких кругова који су покушавали да понизе једну жену голом етнинационалистичком и вјерском мржњом и шовинизмом који заслужују да буду санкционисани“.

Што се, заправо, догодило?

На самом почетку разговора, већ у другом минуту, Јелена Марковић је Митрополију црногорско-приморску назвала „Црквом Србије“. И водитељка и водитељ емисије опоменули су је да Митрополију црногорско-приморску назива њеним именом, али узалуд. Стога сам се ја њој обратио назвавши је Марија. Водитељка ме исправила, мислећи да сам погријешио, па сам објаснио да сам само прихватио „фазон“ употребе лажних имена. И рекао сам да госпођа Марковић тако може бити и Јелена, и Љиљана, и Петрана.

Како је Јелена Марковић наставила да Митрополију црногорско-приморску назива „Црквом Србије“, и то је радила до краја разговора, ја сам њу касније назвао Меримом, потом Катарином и Јасмином. То сам радио са намјером да јој укажем на бесмисао импутације лажног имена Митрополији које је неко смислио, у духу Бебе Поповића, а читав тај покрет вељих Црногораца здушно, војнички послушно, прихватио, очито са намјером да се у јавности створи представа да је Митрополија црногорско-приморска, као „Црква Србије“, страно тијело у Црној Гори.

Ето, то је био тај „невиђени линч, агресија и мржња клеронационалистичких кругова (…), гола етнонационалистичка и вјерска мржња и шовинизам (…), шокантни излив мржње према свему Црногорском али и отворена мржња према Муслиманима, националним, вјерским и другим мањинама“, из саопштења Либералне партије.

У саопштењу се не помиње да је Јелена Марковић Митрополију све вријеме називала кривотвореним, спекулативним именом. Штовише, у самом саопштењу нема „Цркве Србије“, него СПЦ.

„Марковић је водила аргументовану и пристојну дискусију о Његошевом маузолеју на Ловћену“, каже се у Саопштењу. Та „пристојност“ састојала се у сталном вријеђању Цркве оптужбама за фашизам, позив на крвопролиће, екстремизам, дестабилизацију Црне Горе…, а „аргументована дискусија“ у понављању тврдње да је цркву на Ловћену није порушила аустријска војска него краљ Александар који је потом на њеном мјесту подигао своју цркву и тврдње да та нова црква није саграђена на темељима и по габаритима старе, те да је камење старе цркве вргнуто низ Ловћен. Да су те папагајске тврдње лажне документовано сам и сам показао и на прес конференцији којом смо најавили Округли сто „50 година од разарања Његошеве капеле на Ловћену“ и на самом Округлом столу.

Није ми баш разумљиво зашто су у Либералној партији као увреду за Јелену Марковић издвојили два имена, како кажу муслиманска (иако их користе и православни), тим прије што је мене моје друштво у дјетињству и младости звало именом које је једна римокатоличка варијанта имена Јован, дио њих и сада ме тако зове и на то име им се одазивам као и онда и ни најмање ми не смета иако сам православни свештеник. Они се издају за грађанску партију и заиста им је глупо што су јавно написали да називање муслиманским именима Јелене Марковић може бити унижење. Нијесу написали да сам ја Јелену, и поред њене злонамјерности у именовању Митрополије „Црквом Србије“, прво назвао најљепшим православим именом, Марија, именом Пресвете Богородице.

Понашањем чланице свог Предсједништва Јелене Марковић у емисији ТВ Прва и спиновима у свом саопштењу, Либерална партија показала је како се Црном Гором „бацају бомбице“ и потпаљује народ на мржњу.