Поред припадника многих других народа, у четничким редовима налазио се и известан број Јевреја – од Врховне команде, па надаље. Један од Јевреја у Врховној команди био је шеф санитета, др Тибор Голдван.

Лекара Јевреја било је у многим корпусима, од Расинског до Озренског. Било је и Јевреја других струка, попут фотографа, на пример у 1. бољевачкој бригади Тимочког корпуса.

Јевреји из покрајине Херцеговине у Југославији”, како је наведено у документу, послали су за Нову 1944. годину поруку својим сународницима у Америци, као одговор на честитку добијену с оне стране Атлантика. У поруци се поред осталог каже:

Јевреји који се боре у јединицама Југословенске војске шаљу поздрав америчким Јеврејима и узвраћају најбоље жеље за Нову годину. Срећни смо што се боримо под командом ђенерала Михаиловића против непријатеља Југословенског народа. Од своје браће у Америци очекујемо пуну помоћ, како бисмо могли постићи заједнички циљ. Демократске слободе и строгу казну за ратне злочинце…

Живела демократска Америка, живео краљ Петар, живео Дража Михаиловић!

Највише Јевреја међу четницима било је у Источној Србији, а то су и у овом случају били бегунци из Борског рудника. ”Ђенерал Михаиловић предвидео је да се у погодном моменту ослободе и да се од њих формира једна јединица. О овоме је обавештен Џојнт у Њујорку. За језгро тог формирања, било је у мојим јединицама око 30 интелектуалаца”, пише у својим мемоарима пуковник Велимир Пилетић, командант Крајинског корпуса.

Радиограмом од 20. априла 1944. године, Пилетић је известио Дражу да се у његовој јединици налази ”известан број Јевреја, одбеглих са рада из Бора”. У Бору се налазило још око 3.500 Јевреја, а четнички обавештајци су били ”у вези са њима”. Јевреји су организовано саботирали рад у Бору, правећи истовремено план са четницима да ”у даном моменту” крену у оружани устанак против Немаца. Представници Јевреја из Бора молили су Америчко друштво Јевреја да им ”укаже помоћ у материјалном погледу и оружју”, преко Крајинског корпуса, како би тај устанак био успешнији.

У емисији Новинске агенције ”Демократска Југославија” за 30. април 1944, објављено је да су сви Јевреји у четничким редовима добили тражену дозволу ”да оформе посебну јеврејску јединицу, која ће се борити заједно са свим осталим јединицама Југословенске војске”.

У Билтену бр. 185, за 29. јун 1944, ”Демократска Југославија” је емитовала следеће саопштење:

Јевреји из Чехословачке, Мађарске, Румуније и Југославије, који су са нама, формирали су специјални Комитет и поставили себи задатак да се представе југословенским војним званичницима у нашој земљи и да воде јеврејске послове у иностранству.

Чланови овог комитета су:

– Јандрих Хенгел из Берхова, као представник чехословачких Јевреја,

– Др инж. Ференц Мај из Сегедина, који представља мађарске Јевреје,

– Емил Лаубер, који представља румунске Јевреје и

– Манојло Ирић из Новог Сада, који представља Јевреје из Југославије.

Комитет је издао следеће саопштење у име Јевреја који се налазе у Југословенској војсци:

1. Јевреји из Чехословачке, Мађарске, Румуније и Југославије, који се сада налазе у Југославији, боре се за демократију, раме уз раме са војницима Југословенске војске под командом генерала Михаиловића, а против заједничког непријатеља Уједињених Нација, Немачке и њених савезника.

2. Јевреји, грађани Чехословачке, Румуније и Мађарске се боре у специјалним јеврејским одредима који су придружени Југословенској војсци.

3. Јевреји, грађани Краљевине Југославије, се боре као равноправни борци у јединицама Југословенске војске, у духу традиције из прошлих ратова за слободу.

4. Сви Јевреји поново изражавају своју захвалност генералу Дражи Михаиловићу и његовим подређеним официрима, који су увек изузетно благонаклони према своји суграђанима који беже од нацистичког терора, и који упркос свим жртвама, спасавају Јевреје из немачких руку.

Једно саопштење Јеврејског комитета ”Демократска Југославија” проследила је у Америку 7. јула, и то Јеврејској организацији, Удруженој ционистичкој организацији и Светској јеврејској организацији. Први део саопштења односи се на прикупљање података о злочинима, док се у другом делу од наведених јеврејских организација тражи да од савезничких влада испослују оружје и ратну спрему, ”како бисмо до крајњих граница придопринели великој борби против заједничког непријатеља”. Потписници су исти као у саопштењу од 29. јуна, с тим што је Манојло Ирић сада потписан као Мануел Ирич.

Дражин став према Јеврејима видимо из његовог расписа свим равногорским гласилима и пропагандним одељењима од 1. априла 1944. године, који гласи:

У једном од наших листова као да се осећа једна нота антисемитизма. То је пут нациста, а наш покрет не сме поћи тим путем. У овом рату страдали су Јевреји горе него ми Срби, а ми нисмо никад били противу онога ко страда, па нећемо ни сад. У нас се никада није постављало питање Јевреја, већ питање режима. Ако не ваљају режими, не ваљају ни Јевреји, а ако су солидни режими и добар управни апарат ваљаће и Јевреји. Али у првом реду треба да ваљамо ми Срби. Та антисемитистичка нота не сме да се појави ни у штампи ни у пропаганди.

Извор: погледи