Пише: Перица Ђаковић

Ако су многи помислили да смо избором Јакова Милатовића добили млаког и послушног предсједника, који ће прије свега слушати шта му поручују амбасаде, а не народ који га је изабрао, изгледа да су се по посљедњим потезима преварили. Сад ми је јасно што су га многи, а прије свих окупљени око бивше власти, одмах од његовог старта покушали довести у везу са предсједником Србије. Као он је још један Вучићев човјек, послушник који ће радити у његовом интересу зарад, како то годинама говоре, „српског свијета“. Мало ми је чудно, без обзира што је Милатовић изјавио да су у добрим односима он и Спајић, и стичем утисак да је ипак нешто труло у држави Данској. Јер чудно ми је да Мицкеја подржавају ДПС и његови сателити који су изричити критичари Јакова, а да при том Бечићеве Демократе траже да Милатовић и Спајић пронађу заједнички договор. Мало баш чудно, можда само мени?

А што се „Српског света“ тиче и критичара из тих редова можда по њима, навиклим на такву реторику бившег предсједника коме је Србија била стални трн у ципели и стални извор подјела у народу на чијем је био челу, и има нешто, али бих их овом приликом подсјетио и на неке очигледне разлике између бившег и новог предсједника:

-Јаков јесте први предсједник Црне Горе који је инаугурацију одрадио у главном граду државе, у Подгорици (уз највеће противљење ДПС-а и сателита), не због страха од неких протеста и напада које је лично доживио у предизборној кампањи

-Јаков јесте први предсједник који је заједно са породицом отишао у Храм Христовог Васкрсења на Васкршњу литургију, изненадивши том приликом и Митрополита и свештенство, али и грађане.

-Јаков јесте први предсједник који је отишао у Мурино да се поклони сјенима жртава настрадалих у НАТО агресији на СРЈ.

-Јаков јесте први предсједник који је након парламентарних избора одржао консултације са политичким представницима новог сазива Скупштине.

-Јаков јесте први предсједник који је јавно рекао да ће послушати глас свога народа, а не глас који стиже из амбасада.

-Јаков јесте први рекао да је разговарао са Ескобаром, али и са по хијерархији вишим политичарима из Бијеле куће.

-Јаков је и први рекао кандидату за мандатара, коме је лично дао мандат, да је разочаран и да се са начином састављања нове владе не слаже, као и да неке људе из врха ПЕС-а, блиске Спајићу, не види у министарским фотељама.

-Јаков је и први предсједник који је иазшао са платформом ради политичког обједињавања на политичкој сцени Црне Горе.

-Јаков је и први предсједник који није учествовао у предизборној кампањи своје политичке странке (чак је и рекао да је којим случајем учествовао да би ПЕС можда добио најављивану подршку од 40 одсто).

-Јаков се за разлику од свог претходника не вози Мајбахом (успут зар по ступању на чело 42. Владе тадашњи премијер није рекао да ће оба Мајбаха бити паркирана и продата),

-Јаков за разлику од свог претходника течно говори енглески (мада претходнику то није сметало у приватном бизнису)

И тако могли би да набрајамо шта је то по први пут урадио један предсједник након што му је народ Црне Горе увјерљиво по броју гласова дао предност у односу на противкандидата. Али не смијемо заборавити и чињеницу да је гласно и јасно поручио да њега (предсједника) не прозивају зашто Црна Гора ево до сада нема владу, па ни Скупштину. Да није он адреса за ово што се дешава на политичкој сцени ЦГ, па ни у странци одакле он долази, у ПЕС-у. Такође, на прозивке да се он залаже да у владу уђе ЗБЦГ, јасно је одговорио да се од првог тренутка након парламентарних избора изјаснио за инклузивну политичку владу. Дакле, ништа ново што раније није рекао, само што сада понавља много озбиљније и гласније, да га сви чују, да је за поштовање народне воље, и да оно што говори су његови ставови. Чули смо га сви за вријеме и након посјете УН у Њујорку, ево прилике да га чујемо на новом путешествију. Па стога и критичари његовог новог потеза и предлога требало би мало боље да погледају у своје двориште, а не само преко тарабе код комшије.