Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

ИЗМЕЂУ ДВА РАТА: Јадранска стража у Борову, Тома Максимовић Недићев министар!

Пише: Саша Недељковић, члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

 

Јадранска стража основана је 1922. у Сплиту. Друштвени знак био је буздован Краљевића Марка извучен напола из мора. (1)  Месни одбор Јадранске страже основан је у Борову. Поводом убиства краља Александра одржана је комеморативна седница Соколског друштва Борово 14. октобра 1934. Соколи и Боровчани скупили су се у великом броју у просторијама основне школе. Спомен-слово одржао је заменик старешине др.  Милутин Тичак. Истакао је : „ … Непријатељи нашег народа и наше државе нису могли мирно и без зависти да гледају Великог Краља Александра I, који је бајунетима Своје победоносне војске исписао најславније странице наше хисторије, …”. Јадранска стража из Борова кренула је аутобусима фабрике Бата у Винковце, где су се прикључили Јадранској стражи из Загреба. Око 100 чланова Соколског друштва Борово отпутовало је возом са станице Вуковар-Предграђе у Винковце, одакле су са посебним соколским возом проследили пут за Београд. (2)  У Борову је одржана скупштина Месног одбора Јадранске страже 9 фебруара 1935. у фабричким просторијама фирме Бата. Скупштину је отворио подпредседник Берислав Јеричевић, због одсутности Томе Максимовића. Позвао је присутне да једним минутом чутања одају пошту успомени краља Александра. У првој години рада Месни одбор Ј.с. организовао је дочек и испраћај  учесника на излету Јадранске страже у  Чехословачку. Чланови  Јадранске страже из Борова су корпоративно учествовали на погребу краља Александра. На скупштини је одлучено да да се и 1935. организују излети на Јадран, затим да се у Борову и околини држе предавања о Јадранском мору, и да се приреди Јадрански дан. На скупштини је изабрана нова управа : Председник Тома Максимовић, подпредседник Берислав Јеричевић, I тајник Лујо Нодари, II тајник Звонимир Зоричић,  I благајник Александар Ветухов,  II благајник Ненад Келић, одборници : Срећко Увадић, Момчило Недељковић и Светозар Дачић. У Надзорном одбору били су : Драго Паранос, Лео Тирзароли и Андро Селек. Заменици : Маријан Ранковић и Павле Ристић. (3)

На редовној годишњој скупштини подружнице Јадранске страже у Борову одржаној 28. марта 1936. поново је изабран за председника Тома Максимовић. После избора новог управног одбора  Максимовић је саопштио да је  замолио  адмирала Прицу да одржи у Борову предавање о идеји  Јадранске Страже и о Јадрану. (4)

Директор Бате Тома Максимовић упутио је писмо огранку  Јадранске Страже у Борову, да по жељи своје жене, поклања јахту њима, јер нису имали времена да је користе. Желели су да је користе чланови Јадранске Страже, али да излетници морају доприносити за издржавање јахте.  Огранку  Јадранске Страже у Борову је раније дарован четверац за веслаче, а добили су и скупоцену моторну јахту. (5)  У Борову је на  ледини никла фабрика  Бата” 1932. У  фабричком насељу и Борову селу организована су разна друштва која су била под управом директора фабрике Томе Максимовића. Била  су то друштва Јадранска стража,  Соколско, пододбор Црвеног крста, певачко друштво „Радиша”, пододбор Аеро–Клуба „Наша Крила“, Удружење трезвености, Ватрогасна чета, … . Јадранска стража је било једно од родољубивих удружења која су деловала у периоду између два рата. Сарађивало је са осталим родољубивим друштвима као што су били соколи. На челу свих друштава у Борову, по чешком узору у Злину био је директор Бате у Борову Тома Максимовић. Он је као председник контролисао рад друштава али је и помагао сва родољубива друштва.

По казивању Милутина Самарџије одмах након успоставе НДХ у Борову су хапшени чланови националних удружења, међу њима и соколи, којима је припадао. По сећању били су затворени на стадиону. Он је био у кондицији и у тим првим данима је искористио прилику и прескочио ограду и спасао се. Они који су остали  су убијени. Тома Максимовић је у Недићевој Србији био комесар за избеглице.

 

 

Напомене  :

  1. Силвије Алфиревић, „Јадранска стража и наше поморство”, „Дубровачки забавник”, издање књижаре и штампарије „Јадран”, Дубровник 1928, стр.85;
  2. „Борово плаче”, „Борово на погребу блаженопочившег Витешког Краља Александра Ујединитеља”, „Борово”, Борово, 20. октобра 1934, бр.43, стр. 2,3;
  3. „Борово”, „Јадранска стража”, Сплит, мај 1935, бр. 5, стр. 205;
  4. „Скупштина Јадранске страже у Борову”, „Борово”, Борово, 4 априла 1936, бр. 14, стр. 2;
  1. „Из огранака”,  „Јадранска стража”,  Гласник удружења Јадранска стража, Сплит, септембар 1940, бр. 9, стр. 384;
Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

И ОВЕ ГОДИНЕ: Марковдан на Равној Гори!

СЈЕЋАЊА: Десет година од смрти Дражине кћерке, Гордане Михаиловић!

НА ДАН КАДА ЈЕ УМРО НЕПОМЕНИК: Филм о четничком војводи Доброславу Јевђевићу, повратак СРПСТВУ и МОНАРХИЈИ!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

ковић2

СРПСКИ УГАО, ДР МИЛОШ КОВИЋ: Геноцидна резолуција!

подра

СРПСКА СУДБИНА: Драгу Митровићу из Подравања код Сребренице два пута у два рата стављан нож под грло!

ВОЈВОДАФИЛМ

НА ДАН КАДА ЈЕ УМРО НЕПОМЕНИК: Филм о четничком војводи Доброславу Јевђевићу, повратак СРПСТВУ и МОНАРХИЈИ!

cetinje

АНТИВАСКРШЊЕ ТЕМЕ: Монтенегрини не праштају!

јаков5

ОБРАЗИ И ЂОНОВИ, ЦРКВА И ПОЛИТИКА: Сребреница и Космет срамни печати политичких каријера Спајића и Милатовића!