Пише: Иван Милошевић
Нијесам неки спољнополитички теоретичар, али видим оно што сви који имају очи виде – ствара се нови свјетски поредак! И то по старим аршинима – на једној страни Запад, на другој Русија! Уколико будемо имали среће можда и до окончања тог новог планетарног поретка не одлетимо у ваздух, што представља оптимистичку варијанту жалосног свијета у којем живимо!
Судар два титана без сумње заљуљаће планету и ставити њену судбину у руке великих сила – Запада и Русије! Очигледно да Запад није рачунао да ће наком слома СССР-а и деценија лутања, Русија тако брзо стати на ноге и читавом свијету дати на знање да је дошао крај униформном НАТО свијету и да западна ратна и политичка машинерија убудуће мора рачунати на достојног супарника. Свијетом више неће владати само један свјетски полицајац – ових дана своју моћ приказује нови (стари) полицајац – Русија! Пред очима нам се стварају нове (старе) интересне зоне и вишедеценијској мегаеспанзији Запада и НАТО-а супроставила се нова (стара) сила која такође шири свој интерес и утицај! Такви догађаји нијесу до сада пролазили без великих ратова, великог страдања и уништавања, па, по свему судећи, ни овај потоњи порођај новог планетарног (не)реда неће проћи без тога!
То раде Велики, а шта да раде Мали! А шта не треба да раде МАЛИ баш показује ова наша несрећна држава чији су лидери у такозваном техничком мандату одлучили да попут комараца лете око главе Великих и досадно их боцкају и скрећу пажњу на себе! Мило и Здравко се ових дана убише од муке да скрену пажњу Великих на себе, боцкају Велике као да им је то задње и заклињу се у НАТО као да им је тај савез од бабе остао и грувају се у прса како се НАТО обавезе морају испуњавати! Посебно у том грувању у нејака прса комично изгледа још увијек технички премијер, наш Здравко! Био је на челу листе која је обећавала да ће након побједе преиспитати НАТО опредјељења и да ће учиниги све што може да Црну Гору приближи Србији и Русији и на основу гласова за такав међународни преокрет, Здравко је и дошао у премијерску фитељу. И за свог мандата несрећни Здравко је толико удаљио Црну Гору од Србије и Русије да се она више не види ни на далеком хоризонту тих држава! И послије тога Здравко оде на Оксфорд и држи предавање о етици у политици и чак то неко предавање у некој скривеној библиотеци великог британског и свјетског центра знања и слуша! Мора да су на Оксфорду побркали земље и лидере или их Здравко интересује таман као лањски снијег, па су дозволили нашем техничком премијеру да гусла о етици у политици коју је баш он први напустио чим је упао у премијерску фотељу! Када то видиш схватиш да је овом свијету, посебно овом Западу, потребна радкална идеолошка ревизија и можда је баш за тај Запад повољан податак да се руски џин усправио и ових дана добро загрмио у Украјини. Ваљда се због тога и Запад, а посебно Оксфорд дозову памети и не праве овако велике пропусте попут Здравковог предавања о етици у политици! За почетак могли би баш да од тога почну!
Да се вратим Малима када Велики ратују. Мали у таквим ситуацијама имају лијепу прилику да своју маленкост добро искористе и спасу се од апетита Великих. Посебно то могу они Мали који нијесу на траси интересних сфера Великих. Хвала Богу, Црна Гора није тренутно у центру те раскрснице и било би лијепо да се наши политичари не понашају попут жаба које подижу ногу када виде како се коњи поткивају! Умјесто подизања ногу, било би лијепо и одговорно да се наши политичари, па и ови у техничком мандату, посвете домаћој економији, домаћим људима и домаћем лијечењу домаћих разних рана! У Црној Гори тога има на претек, па не знаш одакле да почнеш. У оваквим ситуацијама када су се Велики позабавили својим великим интересима, Мали могу и да закуче неки свој интерес и чак га и остваре. Велики су их, барем на кратко, оставили на миру, па уколико има памети ето прилике да се поспреми сопствена кућа. Под условом да читава планета због Великих не оде у ваздух!
И стога ми ово барјачење наших техничких политичара, односно Мила и Здравка, за НАТО изгледа скроз одвратно, незграпно и беспотребно. Таквим понашањем и подизањем поменутих ногу, Мило и Здравко показују колико су мали и беспомоћни, права сирочад без икога свога, изгубљени у времену и простору са илузијом да владају тим временом и простором. Изгледају ми попут оног Лесија који никако да се врати кући и почне да у својој кући живи као нормалан човјек!
У времену када Мали имају прилику да одахну од Великих, наши Мали иду код Великих. Здравко пије чај са британским премијером, а Мило распреда бајке са Габријелом Ескобаром! Умјесто да посјете своје грађане и градове и виде гдје шта фали и гдје се може попунити и покренути нешто за обичне људе, они се дали у приче Великих. Чини им се да су тако и они Велики, а заправо показују да су мањи и од најмањих Малих!
И то нам је наша судба дала. Да и у оваквим временима немамо људе дорасле новим (старим) временима! Таман нам треба неки тутор, посебно Здравку и Милу, како бих ставио преко кољена, па по туру, како би их ослободио заблуде да су Велики. И научио да као Мали буду Мали!
