Пише: Велиша Марковић

Ово виђење српског националног програма књижевника и новинара др Петра Милатовића Острошког  од 13. маја 1989. године објављено је у цјелини у брошури „ЗА ОДБРАНУ НАРОДА“ почетком јуна 1989. године.

Због тога је Окружно јавно тужилаштво у Подгорици против аутора Петра Милатовића Острошког подигло оптужницу по чл. 133 ст 1 (казна од 3 мјесеца до 3 године) и члана 134, ст. 1 и 2 (казна од 10 година до смртне каазне – у то вријеме смртна казна још није била укинута!), а РСУП Црне Горе 11. јуна 1989. године за Милатовићем расписао је савезну полицијску потјерницу због „распиривања расне и верске мржње“ и послије истека петогодишње потјернице иста је обновљена 1994. године, да би након истека друге потјернице 1999. године сепаратистички режим у Црној Гори и даље аутора задржао на црној листи,  који се, послије три политичке робије у отаџбини, два преживљена атентата у емиграцији 1986. и 1991. године, али оба пута су атентатори однијети на носилима, коначно вратио из политичке емиграције 15. јуна 2020. године, послије 37 година емиграције у којој је оставио дубоке и часне српске националне трагове: објавио је до сада 43 књиге на српском и њемачком језику у корист Срба, од којих су многе преведене на неколико светских језика; организовао је и предводио преко 200 масовних српских демонстрација у Бечу, Минхену, Њујорку у ери најгоре медијске сатанизације српског народа; на округлим столовима у иностранству катастрофално поражавао све српске опоненте, као и што је катастрофално три пута поразио страна правосуђа у  политички инструисаним судским процесима због његових храбрих одбрана српских виталних интереса на 1300 предавања у Америци, Канади, Аустралији и свим европским државама.

О Милатовићевој елаборацији српског националног програма те 1989. године, равно годину дана прије појаве било које странке у Југославији, острашћено нападачки су писали новинари: Илија Лакушић, Елеонора Вецовска у „Борби“; Саво Греговић, Момир Чабаркапа, Милован Миловановић у „Вечерњим новостима“; Фахрудим Радончић у загребачког листу „Данас“, као и многи други режимски новинари у сарајевском „Ослобођењу“, подгоричкој „Побједи“, београдској „Политици“, новосадском „Дневнику“, скопској „Новој Македонији“и тако даље, као и усташкој емиграцији преко „Нове хрватске“ коју је уређвао Јакша Кушан, касније саборски заступник у хрватском Сабору, а издавач тог усташког гласила било је „Хрватско народно вијеће“ на чијем је челу био усташа Мате Мештровић, такође каснији заступник у Туђмановом Сабору, иначе син Ивана Мештровића чији маузолеј на Ловћену представља срамоту на српском образу Црне Горе. У  неоправданој сатанизацији овог српског трибуна и бескомпромисног браниоца српских виталних итереса укључили су и многи страни медији, као на примјер  бечки медији: „Курир“, „Ди пресе“, „Профил“;као и њемачки „Франкфуртер алгемнајне цајтунг“, затим остали страни медији „Коријера дел сера“, „Нујорк тајмс“, „Вашинготон пост“, „Дејли мирор“, „Пари мач“ и тако даље.

Истовремено др Петар Милативић Острошки редовно је објављивао своје оштре коментаре бранећи српске виталне интересе у најутицајнијим медијима српске политичке емиграције: „Американском Србобрану“; „Српској борби“; „Слободи“; „Белом орлу“; „Искри“; „Нашој речи“; Сувобору“; „Гласу канадских Срба“; „Српским видицима“; „Истини“; „Србослову“; „Гласу Срба“; „Словословљу“ и многим другим, поставши на тај начин један од стожера најтврђег крила српске политичке емиграције, а у тим коментарима, да подсјетим, др Петар Милатовић Острошки је по 5 и 10 година унапријед раскринкавао све идеолошке злоупотребе српског националног бића, које су се догађале редовно и чак се данас догађају у још опаснијој форми, о чему он треба да пише и не сумњам д ато неће урадити ускоро.

Нека сваки читалац просуди сада гдје је ауторов „гријех“ у његовој елаборацији виђења српског националног програма.

Милатовићево виђење српског националног програма од 13. маја 1989. године, стекло је потпуни легитимитет код каснијих политичких странака на власти и у опозицији, али сасвим је друга ствар што су бивши комунисти сасвим неодговорно поступили са најодговорнијом националном проблематиком.

Овај Милатовићев елаборат, објављем у брошури „За одбрану народа“, Никшић 13. маја 1989. године представља Милатовићево предавање из емиграције преко аудио касете својим симпатизерима из националних, антикомуниситичких и четничких редова, који су редовни његови читаоци и сљедбеници, а који су данас потпуно разочарани са партијским поигравањем судбине Срба, како др Петар Милатовић Острошки има обичај да каже, „Од Српских Моравица до Ђевђелије, гдје стопе земље без српске крви било није; и од Суботице до природне српске морске границе“!

Милатовићево визионарско виђење српског националнког програма, хтјели ми то да признамо, или не, стекло је потпуни легитимитет код свих часних Срба који ће његову националну визију, која је настала прије ствара било које странке у Југославији, остварити у датом историјском тренутку, који, ипак није далеко, кад се коначно ускоро измијешају карте у актуелном геополитичком престројавању.

 

Имајући то у виду, сматрам да послије 34 године поново треба актуелизовати визионарско виђење српског националног програма  књижевника, новинара, др Петра Милатовића од 13. маја 1989. године, а да је било памети, као што није, српско национално питање на Балкану било би ријешено те исте 1989. године без иједне капи проливене крви на било којој страни.

 

Умјесто да је српска памет поступила онако како је визионарски пледирао др Петар Милатовић Острошки, комунистички „Срби“ раширених руку су дочекивали и простирали црвене тепихе освједоченим српским непријатељима: Владимиру Шексу, Доброславу Параги, Ибрахиму Ругови, Фрању Туђману, Алији Изетбеговићу  и многим другим сепаратистима и терористима!

На крају, у даљем тексту суочимо се са чињеницама које нам је благовремено предочио др Петар Милатовић Острошки 13. маја 1989. године.

ПЕТАР МИЛАТОВИЋ ОСТРОШКИ

 

Предлог за нацрт СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА

 

 

ЗАШТО СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ?

 

 

13. мај 1989. године

 

Онај ко нема свој програм и циљ тај најлакше постаје циљна мета свих манипулација, како на појединачном тако и на колективном плану.

Ако је деветнаести век био век ослободилачких хтења поцепаног Српства испод јарма неколико окупатора, двадесети век је, бар у ових задњих 89 година, ништа друго до ВЕК СРПСКОГ ЛУТАЊА, изузимајући занемарљиво кратак период од 1903. до 1914. године.

У XX веку српски народ је водио четири ослободилачка рата. У сва четири рата био је војнички победник. Политички је поражен на крају два последња, после првог и другог светског рата. Поражен је за зеленим столовима иза кулиса међународне завере…

Имајући ово у виду, као и имајући у виду судбину целокупног српског потомства, намеће се нужност историјске ревалоризације свих досадашњих путева српског народа који су, чињенице говоре, претворени у најгоре странпутице…

 

Пре него наставим са овом кратком елаборацијом свог виђења могућег решавања српског националног питања на Балкану, дозволићете ми да одговорим на питање: Зашто српски национални програм?

 

Одмах да кажем: Онај ко нема свој програм и циљ  лако постаје подложан свим манипулацијама. Ово, разуме се, односи се како на појединца тако и на цео народ што су комунисти и остали интернационалисти добро знали и иманентно томе поступали су тако, одузевши циљ појединцу, а колективу подарили бесциљно лутање до те мере да је народ постао захвалан за подметнуто кукавичје јаје мислећи да је добио поклон.

 

Из овога произилази бескомпромисно одбацивање догми и разобличавање свих облика хипокризије, што је, да подсетим, усавршило замену теза до најцрњег цинизма у којем је џелат навукао маску жртве, а жртва присиљена, нелогичном симетријом, да насилно прими хипотеку џелата!

 

Недвосмислено је, дакле, да се истини мора погледати у очи…., а права истина је да српски народ уопште нема јасно уобличен српски национални програм који би био изнад сваке партије, изнад сваке идеологије и изнад сваке теологије!

 

С обзиром да у Европи, као и целом свету, предстоји неминовно, чак и геополитичко преструктуирање, српски народ ту скору црну будућност НЕ СМЕ ДОЧЕКАТИ НЕСПРЕМАН, не сме дочекати без јасног српског националног програма који ће бити у служби виталних српских националних интереса на једној, и који ће бити компатабилан са свим међународним уговорима и конвенцијама, на другој страни. Само у том случају може се избећи планирани крвави распад државе чије последице може да сноси народ који никоме не сме бити крив само зато што је жив!

 

 

 

СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ

 

Никшић 13. мај 1989. године.

     Концепт грађанске државе одбацујем из простог разлога што тај концепт представља кукавичје јаје свим државотворним нацијама које планирају да разоре САВРЕМЕНИ СВЕТСКИ ИНКВИЗИТОРИ иза кулиса антицивилизацијске завере.

     Насупрот тој планираној превари ове белосветске помрчине остаје једина здрава алтернатива – НАЦИОНАЛНА ДРЖАВА, дакле држава већинског народа у којој све националне мањине имају своја ПРАВА и ОБАВЕЗЕ на бази реципроцитета. Све друго је превара, нарочито у српском случају. А превара је било превише!

     Српски народ, као државотворни и историјски, мора да има неодустајни циљ.

Неодустајни циљ је државно-правно и територијално уједињење целог српског народа у једну УЈЕДИЊЕНУ СРПСКУ ДРЖАВУ (УСД) која мора да обухвати: СРБИЈУ (разуме се, са Војводином и Косметом и јужном Србијом која се граничи са северном грчком границом), ЦРНУ ГОРУ, БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ, ДАЛМАЦИЈУ, ЛИКУ, БАНИЈУ, КОРДУН, СЛАВОНИЈУ и БАРАЊУ.

Овом националном циљу мора да стреми сваки Србин под овом капом небеском, без обзира на будућу страначку припадност и будуће политичко определење у оквиру планираног вишепартијског система!

Овај циљ српског националног програма је само последица претходних сепаратистичких тенденција у Словенији, административној Хрватској и титоистичких квазинација (македонске, црногорске и муслиманске) које су октроисане од постојеће српске са циљем даље атомизације српског националног корпуса на Балкану и крвавог крчмљења српске етничке и историјске територије.

     С обзиром да ће инструментализовани део међународне заједнице свим силама бранити зликовачку титоистичку поделу Срба, неопходно је истаћи једини могући принцип у овом случају, а то је принцип КОНСТИТУИТИВНИХ НАРОДА!

Наиме, другу Југославију, такозвану СФРЈ, која је по међународном праву правни наследник претходне Југославије, могу на миран начин да разграде само и искључиво КОНСТИТУИТИВНИ НАРОДИ КОЈИ СУ СТВОРИЛИ ПРВУ ЈУГОСЛАВИЈУ, а то су: СРБИ, ХРВАТИ и СЛОВЕНЦИ, а не никаве Титове “нације”, црногорска и македонска, које су створене 27 и муслиманска која је створена 56 година после конституисања прве државе која је конституисана као КРАЉЕВИНА СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА (Краљевина СХС) 1918. године.

ЦИЉЕВИ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА

По мом дубоком убеђењу српски национални програм има, не само један, већ равно осам циљева!

ПРВИ ЦИЉ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА

Први циљ српског националног програма је трајно утемељење државно-правног и територијалног уједињења целог српског народа на српској етничкој и историјској територији коју, као такву, признају у својим у својим делима бројни страни историјски ауторитети управо из оних земаља које су одувек радиле против виталних српских националних интереса.

Таксативно набрајање њихових историјских ауторитета који потврђују српску аутохтоност у: Србији, Црној Гори, такозваној Македонији, Босни и Херцеговини, Далмацији, Лици, Банији, Кордуну, Славонији и Барањи, захтева далеко ширу елаборацију, а по том питању чврсте темеље је ударио почивши др ЛАЗО КОСТИЋ, један од најпродуктивнијих интелектуалаца у српској политичкоје емиграцији, као и др СЛОБОДАН М. ДРАШКОВИЋ, др СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ, др НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ (будући српски светац!) и многи други српски интелектуални дивови чија ће имена остати уписана златним словима у српској историји.

Уједињење српске етничке и историјске територије елиминише могућност било каквих ратова у будућности. У противном, СРБИ ЋЕ МОРАТИ У СВАКОЈ ГЕНЕРАЦИЈИ ДА РАТУЈУ И ДА БУДУ ЖРТВЕ!     Да би се то спречило Срби морају, баш позивањем на стране историјске ауторитете, да спрече

ПЛАНИРАНО СРПСКО РАЗЈЕДИЊЕЊЕ

које је лицемеран залог ЕВРОПСКОГ УЈЕДИЊЕЊА под патронатом великонемачког Четвртог Рајха, Црне католичке интернационале и финансијске мафиократије у свету, а све то у циљу ГЕОПОЛИТИЧКОГ ПРЕСТРУКТУИРАЊА целог света и НЕОКОЛОНИЈАЛИЗМА НА ПРОСТОРУ ПРАВОСЛАВЉА.

     Зато с пуним моралним и историјским правом одлучно морамо да подвикнемо: НЕМА И НЕЋЕ БИТИ ЕВРОПСКОГ УЈЕДИЊЕЊА И СРПСКОГ РАЗЈЕДИЊЕЊА!

     У уједињеној Европи сваки историјски, државотворни народ, мора бити уједињен!

     Све друго је превара и припрема за још један европски рат који перфидно планирају велики светски инквизитори иза кулиса антицивилизацијске завере!

    Дакле, уједињење целог српског народа у једну недељиву УЈЕДИЊЕНУ СРПСКУ ДРЖАВУ (УСД)!

 

ДРУГИ ЦИЉ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА

Други циљ српског националног програма је уједињење српског народа у Румунији и Албанији и то на принципу мирољубиве политичке размене становништва, што је врло значајно кад је у питању пола милиона лажних политичких емиграната из Албаније после 1945. године који, по Конвенцији УН, с обзиром да подривају уставни поредак усељеничке земље, МОРАЈУ БИТИ ВРАЋЕНИ У МАТИЧНУ ДРЖАВУ АЛБАНИЈУ како се не би шиптарски тероризам легализовао на простору целог Балкана!

Ако се на овај начин свету презентује овај други циљ српског националног програма, биће компатабилан са свим важећим цивилизацијским нормама и међународним конвенцијама и у том случају СВЕТ НЕЋЕ БИТИ НАШ ПРОТИВНИК НЕГО САВЕЗНИК, јер, не треба сметнути с ума, онај политички емигрант који подрива уставни поредак Америке, Канаде, Аустралије, Немачке, Француске, Аустрије, Енглеске, или било које друге државе, он аутоматски кривично одговара у усељеничкој земљи, а касније буде депортован у матичну државу. Имајући ово у виду, не видим ниједан разлог да ова држава, као једна од чланица оснивача УН 1945. године, не поступи у складу са обавезујућим стандардима који постоје у цивилизованом свету.

ТРЕЋИ ЦИЉ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА

Трећи циљ српског националног програма је ЗАШТИТА ЕВРОПЕ ОД МИЛИТАНТНОГ ПАНИСЛАМСКОГ ДИВЉАЊА КОЈЕ ЈЕ ЗАПРЕТИЛО ЕВРОПИ, ЧЕГА САМА ЕВРОПА НИЈЕ ЈОШ СВЕСНА, БАШ КАО ШТО НИЈЕ БИЛА СВЕСНА ПРЕ РАВНО 600 ГОДИНА КАДА СУ СРБИ (И САМО СРБИ!) МАСОВНО ИЗГИНУЛИ БРАНЕЋИ НЕ САМО СЕБЕ ВЕЋ И ЦЕЛУ ХРИШЋАНСКУ ЕВРОПУ и омогућили јој историјски спас и процват да би у знак “захвалности” добили европски нож у леђа толико пута.

     Овом приликом треба демонтирати ИСЛАМСКУ БОМБУ која је инсталирана у СРЦУ ЕВРОПЕ, у Босни и Херцеговини, Светог Саве дедовини.

Демонтирање ове подметнуте ИСЛАМСКЕ БОМБЕ могуће је само и искључиво после поништавања Брозове квазинације “муслиманске”, јер нигде у свету не постоји муслиманска нација, као што не постоји православна нација, као што не постоји католичка нација, као што не постоји протестантска нација и тако даље!

Исти принцип се односи на поништавање осталих Брозових  “нација”,  “црногорске” и “македонске”, које је Тито октроисао од постојеће српске у циљу даље атомизације и разбијања српског националног корпуса на Балкану.

Уосталом, изједначавање верског осећања и националне припадности није ништа друго до најгори облик фундаменталног тоталитаризма који може да буде далеко опаснији од претходних тоталитаризама: комунистичког и фашистичког!

ЧЕТВРТИ ЦИЉ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА

Четврти циљ српског националног програма је рушење комунистичког система и помагање својим примером националном ослобођењу осталих народа у источној Европи, из простог разлога што су комунизам на истоку Европе етаблирали иза кулиса исти велики светски инквизитори који су створили и финансирали фашизам како би мародерски профитирали на морима хришћанске крви у целој Европи кроз два светска рата у двадесетом веку!

Са овим четвртим циљем српског националног програма српски народ може спречити планирани трећи Drang nach Osten и српски народ може са овим четвртим циљем српског нмационалног програма да удари ТЕМЕЉ ПРАВОСЛАВНОМ ЕКОНОМСКОМ БЛОКУ који би био здрава конкуренција нездравим еконономским и финансијским институцијама.

ПЕТИ ЦИЉСРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА

Пети циљ српског националног програма је интегрисање УЈЕДИЊЕНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ (УСД) у уједињену Европу, ослобођену лихварских пијавица које данас испијају крв свим европским државотворним нацијама!

 

ШЕСТИ ЦИЉ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА

Шести циљ српског националног програма је враћање дуга часним прецима који нас данас куну из гробова до те мере да је од заглушне клетве коракнуо и камен, јер Срби су једини народ у Европи и свету који са Косова и Метохије, најсветије српске тапије, пресељавају чак и своја гробља.

     Уколико се занемари овај шести циљ српског националног програма Срби ће морати да пресељавају своја гробља из свих западних српских, прекодринских земаља, а то би било најсрамније доба у српској историји у којем би ВЕЛИКИ И ЧАСНИ ПРЕЦИ ДОЧЕКАЛИ ДА ИМ НЕОДГОВОРНО СУДЕ МАЛИ И НЕЧАСНИ УНУЦИ, а то се не сме дозволити!

СЕДМИ ЦИЉ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА

Седми циљ српског националног програма је остварење политичког идеала сваког појединца да нађе своје место под сунцем које му припада, дакле – несметан развој појединца, што је услов напретка сваке цивилизоване заједнице!

ОСМИ ЦИЉ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА

     Осми циљ српског националног програма је ОНЕМОГУЋАБАЊЕ СВАКЕ ИДЕОЛОШКЕ И ТЕОЛОШКЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ СРПСКОГ НАРОДА!

Свих ових осам циљева српског националног програма треба реализовати применом врховног препородитељског начела: ХТЕТИ, СМЕТИ, УМЕТИ НАРОДУ СЛУЖИТИ, јер онај ко служи свом народу онако како Бог служи грешнима, тај постаје аристократа неба по овоземљској плакаоници и у свако доба дана и ноћи ужива гостопримство Бога и сиромаха истовремено, а са тим моралним капиталом купује се цело небо које је свима изнад глава!

     Зато ускликнимо одлучно: СРПСКА ТЕРИТОРИЈА, СРПСКА ЈЕ ТАПИЈА!

Др Петар Милатовић Острошки
13. мај 1989. године

 

 

 

 

 

ГДЈЕ ЈЕ „ГРИЈЕХ“ ПЕТРА МИЛАТОВИЋА ОСТРОШКОГ?

 

Пише: Велиша Марковић

 

Ово виђење српског националног програма књижевника и новинара др Петра Милатовића Острошког  од 13. маја 1989. године објављено је у цјелини у брошури „ЗА ОДБРАНУ НАРОДА“ почетком јуна 1989. године.

Због тога је Окружно јавно тужилаштво у Подгорици против аутора Петра Милатовића Острошког подигло оптужницу по чл. 133 ст 1 (казна од 3 мјесеца до 3 године) и члана 134, ст. 1 и 2 (казна од 10 година до смртне каазне – у то вријеме смртна казна још није била укинута!), а РСУП Црне Горе 11. јуна 1989. године за Милатовићем расписао је савезну полицијску потјерницу због „распиривања расне и верске мржње“ и послије истека петогодишње потјернице иста је обновљена 1994. године, да би након истека друге потјернице 1999. године сепаратистички режим у Црној Гори и даље аутора задржао на црној листи,  који се, послије три политичке робије у отаџбини, два преживљена атентата у емиграцији 1986. и 1991. године, али оба пута су атентатори однијети на носилима, коначно вратио из политичке емиграције 15. јуна 2020. године, послије 37 година емиграције у којој је оставио дубоке и часне српске националне трагове: објавио је до сада 43 књиге на српском и њемачком језику у корист Срба, од којих су многе преведене на неколико светских језика; организовао је и предводио преко 200 масовних српских демонстрација у Бечу, Минхену, Њујорку у ери најгоре медијске сатанизације српског народа; на округлим столовима у иностранству катастрофално поражавао све српске опоненте, као и што је катастрофално три пута поразио страна правосуђа у  политички инструисаним судским процесима због његових храбрих одбрана српских виталних интереса на 1300 предавања у Америци, Канади, Аустралији и свим европским државама.

О Милатовићевој елаборацији српског националног програма те 1989. године, равно годину дана прије појаве било које странке у Југославији, острашћено нападачки су писали новинари: Илија Лакушић, Елеонора Вецовска у „Борби“; Саво Греговић, Момир Чабаркапа, Милован Миловановић у „Вечерњим новостима“; Фахрудим Радончић у загребачког листу „Данас“, као и многи други режимски новинари у сарајевском „Ослобођењу“, подгоричкој „Побједи“, београдској „Политици“, новосадском „Дневнику“, скопској „Новој Македонији“и тако даље, као и усташкој емиграцији преко „Нове хрватске“ коју је уређвао Јакша Кушан, касније саборски заступник у хрватском Сабору, а издавач тог усташког гласила било је „Хрватско народно вијеће“ на чијем је челу био усташа Мате Мештровић, такође каснији заступник у Туђмановом Сабору, иначе син Ивана Мештровића чији маузолеј на Ловћену представља срамоту на српском образу Црне Горе. У  неоправданој сатанизацији овог српског трибуна и бескомпромисног браниоца српских виталних итереса укључили су и многи страни медији, као на примјер  бечки медији: „Курир“, „Ди пресе“, „Профил“;као и њемачки „Франкфуртер алгемнајне цајтунг“, затим остали страни медији „Коријера дел сера“, „Нујорк тајмс“, „Вашинготон пост“, „Дејли мирор“, „Пари мач“ и тако даље.

 

Истовремено др Петар Милативић Острошки редовно је објављивао своје оштре коментаре бранећи српске виталне интересе у најутицајнијим медијима српске политичке емиграције: „Американском Србобрану“; „Српској борби“; „Слободи“; „Белом орлу“; „Искри“; „Нашој речи“; Сувобору“; „Гласу канадских Срба“; „Српским видицима“; „Истини“; „Србослову“; „Гласу Срба“; „Словословљу“ и многим другим, поставши на тај начин један од стожера најтврђег крила српске политичке емиграције, а у тим коментарима, да подсјетим, др Петар Милатовић Острошки је по 5 и 10 година унапријед раскринкавао све идеолошке злоупотребе српског националног бића, које су се догађале редовно и чак се данас догађају у још опаснијој форми, о чему он треба да пише и не сумњам д ато неће урадити ускоро.

 

Нека сваки читалац просуди сада гдје је ауторов „гријех“ у његовој елаборацији виђења српског националног програма.

Милатовићево виђење српског националног програма од 13. маја 1989. године, стекло је потпуни легитимитет код каснијих политичких странака на власти и у опозицији, али сасвим је друга ствар што су бивши комунисти сасвим неодговорно поступили са најодговорнијом националном проблематиком.

Овај Милатовићев елаборат, објављем у брошури „За одбрану народа“, Никшић 13. маја 1989. године представља Милатовићево предавање из емиграције преко аудио касете својим симпатизерима из националних, антикомуниситичких и четничких редова, који су редовни његови читаоци и сљедбеници, а који су данас потпуно разочарани са партијским поигравањем судбине Срба, како др Петар Милатовић Острошки има обичај да каже, „Од Српских Моравица до Ђевђелије, гдје стопе земље без српске крви било није; и од Суботице до природне српске морске границе“!

 

Милатовићево визионарско виђење српског националнког програма, хтјели ми то да признамо, или не, стекло је потпуни легитимитет код свих часних Срба који ће његову националну визију, која је настала прије ствара било које странке у Југославији, остварити у датом историјском тренутку, који, ипак није далеко, кад се коначно ускоро измијешају карте у актуелном геополитичком престројавању.

 

Имајући то у виду, сматрам да послије 34 године поново треба актуелизовати визионарско виђење српског националног програма  књижевника, новинара, др Петра Милатовића од 13. маја 1989. године, а да је било памети, као што није, српско национално питање на Балкану било би ријешено те исте 1989. године без иједне капи проливене крви на било којој страни.

 

Умјесто да је српска памет поступила онако како је визионарски пледирао др Петар Милатовић Острошки, комунистички „Срби“ раширених руку су дочекивали и простирали црвене тепихе освједоченим српским непријатељима: Владимиру Шексу, Доброславу Параги, Ибрахиму Ругови, Фрању Туђману, Алији Изетбеговићу  и многим другим сепаратистима и терористима!

На крају, у даљем тексту суочимо се са чињеницама које нам је благовремено предочио др Петар Милатовић Острошки 13. маја 1989. године.

 

Велиша Марковић

 

 

ПЕТАР МИЛАТОВИЋ ОСТРОШКИ

 

Предлог за нацрт СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА

 

 

ЗАШТО СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ?

 

13. мај 1989. године

 

Онај ко нема свој програм и циљ тај најлакше постаје циљна мета свих манипулација, како на појединачном тако и на колективном плану.

Ако је деветнаести век био век ослободилачких хтења поцепаног Српства испод јарма неколико окупатора, двадесети век је, бар у ових задњих 89 година, ништа друго до ВЕК СРПСКОГ ЛУТАЊА, изузимајући занемарљиво кратак период од 1903. до 1914. године.

У XX веку српски народ је водио четири ослободилачка рата. У сва четири рата био је војнички победник. Политички је поражен на крају два последња, после првог и другог светског рата. Поражен је за зеленим столовима иза кулиса међународне завере…

Имајући ово у виду, као и имајући у виду судбину целокупног српског потомства, намеће се нужност историјске ревалоризације свих досадашњих путева српског народа који су, чињенице говоре, претворени у најгоре странпутице…

 

Пре него наставим са овом кратком елаборацијом свог виђења могућег решавања српског националног питања на Балкану, дозволићете ми да одговорим на питање: Зашто српски национални програм?

 

Одмах да кажем: Онај ко нема свој програм и циљ  лако постаје подложан свим манипулацијама. Ово, разуме се, односи се како на појединца тако и на цео народ што су комунисти и остали интернационалисти добро знали и иманентно томе поступали су тако, одузевши циљ појединцу, а колективу подарили бесциљно лутање до те мере да је народ постао захвалан за подметнуто кукавичје јаје мислећи да је добио поклон.

 

Из овога произилази бескомпромисно одбацивање догми и разобличавање свих облика хипокризије, што је, да подсетим, усавршило замену теза до најцрњег цинизма у којем је џелат навукао маску жртве, а жртва присиљена, нелогичном симетријом, да насилно прими хипотеку џелата!

 

Недвосмислено је, дакле, да се истини мора погледати у очи…., а права истина је да српски народ уопште нема јасно уобличен српски национални програм који би био изнад сваке партије, изнад сваке идеологије и изнад сваке теологије!

 

С обзиром да у Европи, као и целом свету, предстоји неминовно, чак и геополитичко преструктуирање, српски народ ту скору црну будућност НЕ СМЕ ДОЧЕКАТИ НЕСПРЕМАН, не сме дочекати без јасног српског националног програма који ће бити у служби виталних српских националних интереса на једној, и који ће бити компатабилан са свим међународним уговорима и конвенцијама, на другој страни. Само у том случају може се избећи планирани крвави распад државе чије последице може да сноси народ који никоме не сме бити крив само зато што је жив!

 

 

 

СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ

 

Никшић 13. мај 1989. године.

     Концепт грађанске државе одбацујем из простог разлога што тај концепт представља кукавичје јаје свим државотворним нацијама које планирају да разоре САВРЕМЕНИ СВЕТСКИ ИНКВИЗИТОРИ иза кулиса антицивилизацијске завере.

     Насупрот тој планираној превари ове белосветске помрчине остаје једина здрава алтернатива – НАЦИОНАЛНА ДРЖАВА, дакле држава већинског народа у којој све националне мањине имају своја ПРАВА и ОБАВЕЗЕ на бази реципроцитета. Све друго је превара, нарочито у српском случају. А превара је било превише!

     Српски народ, као државотворни и историјски, мора да има неодустајни циљ.

Неодустајни циљ је државно-правно и територијално уједињење целог српског народа у једну УЈЕДИЊЕНУ СРПСКУ ДРЖАВУ (УСД) која мора да обухвати: СРБИЈУ (разуме се, са Војводином и Косметом и јужном Србијом која се граничи са северном грчком границом), ЦРНУ ГОРУ, БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ, ДАЛМАЦИЈУ, ЛИКУ, БАНИЈУ, КОРДУН, СЛАВОНИЈУ и БАРАЊУ.

Овом националном циљу мора да стреми сваки Србин под овом капом небеском, без обзира на будућу страначку припадност и будуће политичко определење у оквиру планираног вишепартијског система!

Овај циљ српског националног програма је само последица претходних сепаратистичких тенденција у Словенији, административној Хрватској и титоистичких квазинација (македонске, црногорске и муслиманске) које су октроисане од постојеће српске са циљем даље атомизације српског националног корпуса на Балкану и крвавог крчмљења српске етничке и историјске територије.

     С обзиром да ће инструментализовани део међународне заједнице свим силама бранити зликовачку титоистичку поделу Срба, неопходно је истаћи једини могући принцип у овом случају, а то је принцип КОНСТИТУИТИВНИХ НАРОДА!

Наиме, другу Југославију, такозвану СФРЈ, која је по међународном праву правни наследник претходне Југославије, могу на миран начин да разграде само и искључиво КОНСТИТУИТИВНИ НАРОДИ КОЈИ СУ СТВОРИЛИ ПРВУ ЈУГОСЛАВИЈУ, а то су: СРБИ, ХРВАТИ и СЛОВЕНЦИ, а не никаве Титове “нације”, црногорска и македонска, које су створене 27 и муслиманска која је створена 56 година после конституисања прве државе која је конституисана као КРАЉЕВИНА СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА (Краљевина СХС) 1918. године.

ЦИЉЕВИ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА

По мом дубоком убеђењу српски национални програм има, не само један, већ равно осам циљева!

ПРВИ ЦИЉ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА

Први циљ српског националног програма је трајно утемељење државно-правног и територијалног уједињења целог српског народа на српској етничкој и историјској територији коју, као такву, признају у својим у својим делима бројни страни историјски ауторитети управо из оних земаља које су одувек радиле против виталних српских националних интереса.

Таксативно набрајање њихових историјских ауторитета који потврђују српску аутохтоност у: Србији, Црној Гори, такозваној Македонији, Босни и Херцеговини, Далмацији, Лици, Банији, Кордуну, Славонији и Барањи, захтева далеко ширу елаборацију, а по том питању чврсте темеље је ударио почивши др ЛАЗО КОСТИЋ, један од најпродуктивнијих интелектуалаца у српској политичкоје емиграцији, као и др СЛОБОДАН М. ДРАШКОВИЋ, др СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ, др НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ (будући српски светац!) и многи други српски интелектуални дивови чија ће имена остати уписана златним словима у српској историји.

Уједињење српске етничке и историјске територије елиминише могућност било каквих ратова у будућности. У противном, СРБИ ЋЕ МОРАТИ У СВАКОЈ ГЕНЕРАЦИЈИ ДА РАТУЈУ И ДА БУДУ ЖРТВЕ!     Да би се то спречило Срби морају, баш позивањем на стране историјске ауторитете, да спрече

ПЛАНИРАНО СРПСКО РАЗЈЕДИЊЕЊЕ

које је лицемеран залог ЕВРОПСКОГ УЈЕДИЊЕЊА под патронатом великонемачког Четвртог Рајха, Црне католичке интернационале и финансијске мафиократије у свету, а све то у циљу ГЕОПОЛИТИЧКОГ ПРЕСТРУКТУИРАЊА целог света и НЕОКОЛОНИЈАЛИЗМА НА ПРОСТОРУ ПРАВОСЛАВЉА.

     Зато с пуним моралним и историјским правом одлучно морамо да подвикнемо: НЕМА И НЕЋЕ БИТИ ЕВРОПСКОГ УЈЕДИЊЕЊА И СРПСКОГ РАЗЈЕДИЊЕЊА!

     У уједињеној Европи сваки историјски, државотворни народ, мора бити уједињен!

     Све друго је превара и припрема за још један европски рат који перфидно планирају велики светски инквизитори иза кулиса антицивилизацијске завере!

    Дакле, уједињење целог српског народа у једну недељиву УЈЕДИЊЕНУ СРПСКУ ДРЖАВУ (УСД)!

 

ДРУГИ ЦИЉ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА

Други циљ српског националног програма је уједињење српског народа у Румунији и Албанији и то на принципу мирољубиве политичке размене становништва, што је врло значајно кад је у питању пола милиона лажних политичких емиграната из Албаније после 1945. године који, по Конвенцији УН, с обзиром да подривају уставни поредак усељеничке земље, МОРАЈУ БИТИ ВРАЋЕНИ У МАТИЧНУ ДРЖАВУ АЛБАНИЈУ како се не би шиптарски тероризам легализовао на простору целог Балкана!

Ако се на овај начин свету презентује овај други циљ српског националног програма, биће компатабилан са свим важећим цивилизацијским нормама и међународним конвенцијама и у том случају СВЕТ НЕЋЕ БИТИ НАШ ПРОТИВНИК НЕГО САВЕЗНИК, јер, не треба сметнути с ума, онај политички емигрант који подрива уставни поредак Америке, Канаде, Аустралије, Немачке, Француске, Аустрије, Енглеске, или било које друге државе, он аутоматски кривично одговара у усељеничкој земљи, а касније буде депортован у матичну државу. Имајући ово у виду, не видим ниједан разлог да ова држава, као једна од чланица оснивача УН 1945. године, не поступи у складу са обавезујућим стандардима који постоје у цивилизованом свету.

ТРЕЋИ ЦИЉ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА

Трећи циљ српског националног програма је ЗАШТИТА ЕВРОПЕ ОД МИЛИТАНТНОГ ПАНИСЛАМСКОГ ДИВЉАЊА КОЈЕ ЈЕ ЗАПРЕТИЛО ЕВРОПИ, ЧЕГА САМА ЕВРОПА НИЈЕ ЈОШ СВЕСНА, БАШ КАО ШТО НИЈЕ БИЛА СВЕСНА ПРЕ РАВНО 600 ГОДИНА КАДА СУ СРБИ (И САМО СРБИ!) МАСОВНО ИЗГИНУЛИ БРАНЕЋИ НЕ САМО СЕБЕ ВЕЋ И ЦЕЛУ ХРИШЋАНСКУ ЕВРОПУ и омогућили јој историјски спас и процват да би у знак “захвалности” добили европски нож у леђа толико пута.

     Овом приликом треба демонтирати ИСЛАМСКУ БОМБУ која је инсталирана у СРЦУ ЕВРОПЕ, у Босни и Херцеговини, Светог Саве дедовини.

Демонтирање ове подметнуте ИСЛАМСКЕ БОМБЕ могуће је само и искључиво после поништавања Брозове квазинације “муслиманске”, јер нигде у свету не постоји муслиманска нација, као што не постоји православна нација, као што не постоји католичка нација, као што не постоји протестантска нација и тако даље!

Исти принцип се односи на поништавање осталих Брозових  “нација”,  “црногорске” и “македонске”, које је Тито октроисао од постојеће српске у циљу даље атомизације и разбијања српског националног корпуса на Балкану.

Уосталом, изједначавање верског осећања и националне припадности није ништа друго до најгори облик фундаменталног тоталитаризма који може да буде далеко опаснији од претходних тоталитаризама: комунистичког и фашистичког!

ЧЕТВРТИ ЦИЉ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА

Четврти циљ српског националног програма је рушење комунистичког система и помагање својим примером националном ослобођењу осталих народа у источној Европи, из простог разлога што су комунизам на истоку Европе етаблирали иза кулиса исти велики светски инквизитори који су створили и финансирали фашизам како би мародерски профитирали на морима хришћанске крви у целој Европи кроз два светска рата у двадесетом веку!

Са овим четвртим циљем српског националног програма српски народ може спречити планирани трећи Drang nach Osten и српски народ може са овим четвртим циљем српског нмационалног програма да удари ТЕМЕЉ ПРАВОСЛАВНОМ ЕКОНОМСКОМ БЛОКУ који би био здрава конкуренција нездравим еконономским и финансијским институцијама.

ПЕТИ ЦИЉСРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА

Пети циљ српског националног програма је интегрисање УЈЕДИЊЕНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ (УСД) у уједињену Европу, ослобођену лихварских пијавица које данас испијају крв свим европским државотворним нацијама!

 

ШЕСТИ ЦИЉ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА

Шести циљ српског националног програма је враћање дуга часним прецима који нас данас куну из гробова до те мере да је од заглушне клетве коракнуо и камен, јер Срби су једини народ у Европи и свету који са Косова и Метохије, најсветије српске тапије, пресељавају чак и своја гробља.

     Уколико се занемари овај шести циљ српског националног програма Срби ће морати да пресељавају своја гробља из свих западних српских, прекодринских земаља, а то би било најсрамније доба у српској историји у којем би ВЕЛИКИ И ЧАСНИ ПРЕЦИ ДОЧЕКАЛИ ДА ИМ НЕОДГОВОРНО СУДЕ МАЛИ И НЕЧАСНИ УНУЦИ, а то се не сме дозволити!

СЕДМИ ЦИЉ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА

Седми циљ српског националног програма је остварење политичког идеала сваког појединца да нађе своје место под сунцем које му припада, дакле – несметан развој појединца, што је услов напретка сваке цивилизоване заједнице!

ОСМИ ЦИЉ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА

     Осми циљ српског националног програма је ОНЕМОГУЋАБАЊЕ СВАКЕ ИДЕОЛОШКЕ И ТЕОЛОШКЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ СРПСКОГ НАРОДА!

Свих ових осам циљева српског националног програма треба реализовати применом врховног препородитељског начела: ХТЕТИ, СМЕТИ, УМЕТИ НАРОДУ СЛУЖИТИ, јер онај ко служи свом народу онако како Бог служи грешнима, тај постаје аристократа неба по овоземљској плакаоници и у свако доба дана и ноћи ужива гостопримство Бога и сиромаха истовремено, а са тим моралним капиталом купује се цело небо које је свима изнад глава!

     Зато ускликнимо одлучно: СРПСКА ТЕРИТОРИЈА, СРПСКА ЈЕ ТАПИЈА!

Др Петар Милатовић Острошки
13. мај 1989. године