Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

Истраживања о непознатом: Соколски течајеви за војнике!

Пише: Саша Недељковић, лан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Савез Сокола трудио се да обучи војнике да би постали соколски предњаци. Технички одбор Бачке соколске жупе приредио је предњачки течај ради обуке војника за предњаке, који су требали да у војсци воде вежбање по соколском систему. Течај је почео 11. децембра 1925. Предавања и вежбања била су уторком и четвртком од 2 до 4 часа по подне у соколани Соколског друштва Нови Сад. Течај је водио начелник жупе Милан Теодоровић. Предмети на течају били су : соколски систем и методика, практична вежбања простих вежби, вежбање на справама, нарочито вежбање пушком; скупине; гимнастичке игре и различитости; вежбе борења и лака атлетика. Осим тих предмета учесници течаја упознавали су се са соколском идеологијом, историјом, литературом и организацијом, као и са давањем прве помоћи. На течају су учествовали војници 7 пешадијског пука из Речне Флотиле и то : 1 официр, 17 наредника и поднаредника и 19 каплара. (1)  Код Југословенског соколског савеза у Љубљани одржан је од 10. 11. 1929. до 10. 12. 1929.  I соколски течај ваздухопловних официра и подофицира за наставнике гимнастике и спортова у ваздухопловним јединицама (2).

После 1929. растао је број соколских сеоских чета. На дан 31. 12. 1931. било  је 724 соколских сеоских чета. Соколска организација је морала да организује течајеве за предводнике. По примеру Соколске жупе Мостар течајеве су организовале жупе Тузла, Бањалука, Загреб, Скопље, Сарајево, Ниш … . Под окриљем Савеза није било течајева за целу земљу. Пуковник Димитрије Павловић, члан управе соколског друштва Београд Матица, предложио је да се предњаци соколских чета образују у Београду док су на одслужењу војног рока. Саму школу требало је да издржава Министарство војске и морнарице, а наставни план и наставнике давао је Савез сокола. Свој предлог поднео је старешинству Савеза Сокола Краљевине Југославије. У управи Савеза разматрао се предлог јануара 1932. Приликом аудијенције код краља Александра Ђура Паунковић, II заменик старешине, разговарао је са краљем о тој идеји. Идеја се допала краљу који је наредио министру војске да је приведе што скорије у дело. О оснивању школе обавештен је Драган Краљевић, министар физичког васпитања народа. Министар војске одредио је све појединости око оснивања школе, актом од 3. фебруара 1932. Први течај почео је 15. марта 1932. а трајао је до 7.5.1932. На течај се јавило  132 војника. Настава се делила на три дела : 1. Соколски технички рад; 2. Војна обука и настава гађања; 3. Теоријска предавања, укључујући пољопривреду и задругарство. (3) Соколски слет у Прагу 1932. посетили су 92 течајца под вођством Зденка Павића. Настава Соколско-техничких предмета одржавана је прво у соколани друштва Београд-Матица, а после у соколани савезне управе.  Савезна управа поверила је надзор над наставом у школи Стевану Жакули.  Преглед свих наставних предмета који су предавани у школи штампани су у књизи „Руководник”. Сваки течајац који је завршио течај добијао је књигу. Ради надзора Савеза Сокола над радом свршених течајаца уведен је „контролни лист”, који су попуњавала соколска друштва којима су припадале сеоске чете и слале жупама и Савезу. После три године школу је завршило 598 сокола. (4) Стеван Жакула је у име управе Савеза Сокола упутио  позив преко листа „Соколски гласник”течајцима  који су свршили  1932. и 1933. I, II, III и IV течај да пошаљу своје адресе да би им послали књигу “Руководник” у којој су била штампана сва предавања. (5) За течајеве III  и IV примљени су 121 соко-војник и то 61 у  III  и 60 у IV течају. Били су из жупа Мостар 27, Вараждин 14, Тузла 11, Ниш и Загреб по 8, … . У четири течаја било је 610 часова теоријске наставе и 90 часова војне обуке. За време празника биле су разгледане градске знаменитости и посете музејима, позоришта и биоскопске представе. (6)

Године 1933. јавило се 317 сокола војника. Због већег броја течајаца 1933/34. на захтев Савеза Сокола одржана су три течаја. Савез Сокола је тражио још и април за течајеве,  али  војска није могла пристати због доласка регрута, па је пристала на новембар. За течај 1933/34. јавили се 523 војника, а 1935. 543. По жупама били су : Бања Лука 7, Београд 13, Бјеловар 17, Цеље 5, Цетиње 16, Карловац 3, Крагујевац 20, Крањ 4, Љубљана 6, Марибор 17, Мостар 91, Ниш 25, Нови Сад 8, Ново Место 1, Осијек 22, Петровград 3, Сарајево 26, Скопље 21, Сплит 4, Сушак 7, Шибеник 6, Тузла 29, Ужице 7, Вараждин 28 и Загреб 31. (7)

У Београду је 4. децембра 1935. био завршен XI и XII течај. Течаји су почели 10 октобра 1935. и било је 132 полазника. Одржана су предавања о соколској мисли и историји соколства, о историји и географији Југославије, о организацији Савеза Сокола, о хигијени и првој помоћи, о народном песништву, о закону и уредби о обавезном телесном васпитању, из пољопривреде о сточарству, ратарству и воћарству као и о задругарству. Предавали су чланови стручног одбора Савеза Сокола а о пољопривреди и задругарству стручњаци из грађанства. У просторијама Савеза Сокола у Београду био је отворен 5. децембра 1935. XIII и XIV течај.  Отварању течаја присуствовали су од стране инспекције Земаљске одбране и министарства војске и морнарице бригадни генерал Кукавичић и пуковник Ристановић, од стране Министарства физичког васпитања народа Богољуб Крејчик, а од стране Савеза Сокола Воја Тодоровић. Течај је отворио вођа наставе Стеван Жакула. Изасланици министарства поздравили су течајце.  Течај је требао да траје до 12 фебруара 1936. У течајевима настава је била практична и теоретска, а одржавала се дневно 7 сати, 4 сата практично а 3 теоретски. (8)

У Београду је био завршен  XIII и XIV течај  13. фебруара 1936. Завршетку течаја присуствовао је генерал Михајло Боди, помоћник инспектора Земаљске одбране и генерал Јово Кукавичић надзорник школе, … наставници Стеван Жакула, Франо Жиц, Бора Кисић, др. Бора Вучковић, Богдан Сперњак, Јосип Богнер, Момир Коруновић, Иван Седлачек, Петар Стојановић и командир школе капетан брат Светолик Грујичић. Свечаност је била одржана у вежбаоници Савеза Сокола. Генерал Михајло Боди говорио је о великој улози соколства у народу, о значају соколских течајева и позвао течајце да у свом раду буду истрајни и пожртвовани. Течај је било завршило 126 сокола—војника. Истакли су се као најбољи Стојан Дивљакин, Милан Протић, Данило Суђун и Радоје Миленовић. Овој четворици подарио је Савез Сокола за успоменуРатни албум” и књигу Словенско Соколство”. Са одличним успехом завршило је 28, са врло добрим 70 и са добрим 28 сокола-војника. (9)

Наставнички одсек одржао је 5 течајева у Школи за обуку војника за воднике соколских чета. Сваки течај је трајао 6 недеља, а дневно се радило 7 сати. Од предмета предавали су Седлачек или Роксандић Вежбе са справама; Павић скупине; Бан Народна кола; Војиновић Методику; Седлачек Дечју гимнастику. Коруновић је предавао предмете Историја Југославије, Географија Југославије и Народне песме. (10) 

Први течај је био завршен свечано, у дворани Савеза СКЈ, 3 децембра 1938. Учествовало је око 100 војника, свих родова оружја, који су и пре ступања у војску били чланови сеоских чета, па су као такви били одређени да у тромесечном течају стекну спрему за будуће воднике сеоских чета. Сви соколи-војници извели су своје вежбе на опште задовољство. Поздравио их је Мирослав Војиновић, у име начелштва Савеза Сокола, а у име Савеза СКЈ  Миливоје Смиљанић. У име министарства физичког васпитања говорио  је  Драго Улага, а у име министарства војске и морнарице пуковник Милија Ристановић. Савез Сокола поделио је војницима књиге соколске, пољопривредне и здравствене садржине. Други течај био је отворен 5 децембра 1938. у дворани Савеза Сокола. У име министарства физичког васитања говорио је Бранко Полић. (11)

Савезна школа за обуку војника-сокола, за вође соколских чета, 3. фебруара 1939. завршила је рад XXXI и  XXXII течаја. Течај је посећивало 106 сокола-војника. При завршетку течаја, течајци су посетли Опленац, обишли Тополу, Орашац и друга историјска места, одакле се развио Први српски устанак. Течајеви су завшени 3. фебруара 1939. наступом течајаца  пред наставничким збором и  у присуству изасланика мин. Војске и морнарице, министарства физичког васпитања народа  и чланова управе Савеза Сокола, са замеником старешине Смиљанићем. Завршетку течаја присуствовао је и командант Београда генерал Петар Косић. После наступа који је приказао постигнути успех течајаца, течајце су поздравили пуковник Милија Ристановић, од стране инспекције земаљске одбране и Мил. Смиљанић од стране Савеза Сокола Краљевине Југославије. Течајцима је наглашена важност школе коју су завршили и задатка за који су се спремали, а који им је поверен од соколских јединица, од стране војске и соколства. Најбољим течајцима биле су раздељене књиге, као награда и успомена, а свима  поучне и практичне књижице и дипломе о завршеном течају. На крају било је фотографисање течајаца са изасланицима и наставницима.

Нови 33 и 34 течајеви војника-сокола отворени су 6 фебруара 1939. у присуству изасланика  Инспект. земаљске одбране, Министарства физичког васпитања народа  и чланова Савезне  Управе. Течајце су поздравили од стране Савезног начелништва и  Управе  Савеза Сокола Милош Војиновић и заменик старешине Мил. Смиљанић, а од стране министра војске  пуковник  Милија Ристановић. (12)

Двомесечни 33 и 34 течај завршен је марта 1939. Кроз 34 течаја прошло је 1.750 сокола-војника, који су се оспособили за воднике соколских чета. Од 1932. програм рада школе се мењао и допуњавао. Практични део наставе одржавао се у вежбаоници Савеза Сокола, а теоретски у касарни у Горњем граду, где су војници соколи били на стану и храни. Наставници у школи били су савезни предњаци и чланови Стручног и Просветног одбора. За војничке предмете наставници су били официри, и то командир школе са водницима. Поред техничких и идејних соколских предмета, предавано је и народно-одбрамбено васпитање, народна кола, народне песме, историја и географија Југославије, пољопривреда, задругарство  и настава гађања. Течајцима су приказивани филмови из соколског живота, а при завршетку течаја одлазили су течајци, са наставницима и официрима, на Опленац и Тополу. У Београду су посећивали музеје и Главни савез српских земљорадничких задруга. У вежбаоници Савеза Сокола био је свечани завршни наступ, а затим свечани закључак течаја. (13)

Течајеви Школе у 1939. почињали су са радом 9 октобра 1939. и то 35, 36, 37, 38, 39 и 40 по реду. Све пријаве морале су бити у начелништву Савеза Сокола до првог септембра, препоручене од начелника жупа. Школа је трајала  до марта 1940. (14)

Учесници течаја били су на удару свих снага које су се бориле против Краљевине Југославије. У чланку „Поступак једног свештеника” објављеном у листу „Дубровник” из Чибаче (Жупа дубровачка) наводи се да је Никола Симатовић, члан Соколске чете Доња жупа умро 16.12.1938. у 23-ој години живота. Завршио је једномесечни жупски и двомесечни војни течај у Београду. Као војник учествовао је на Свесоколском слету у Прагу 1938. Нагло му је позлило и по изричитој жељи болесниковој који је желео да се исповједи и причести, позван је око 4 сата после поноћи католички свештеник дон Михо Арбурић. Иако позван свештеник није хтео да дође. Истог јутра прошао је поред болесникове куће идући за Дубровник, а да није свратио. У листу „Дубровник” је истакнуто: „Овакав поступак свећеников није тешко растумачити кад се зна да је ради нападаја на Соколску чету Доња жупа био већ и судски кажњаван, али је тешко народу разумјети да овакови свећеници примају још и државну плату као дар за свој разорни и некршћански рад на селу”. (15)

Пошто је соколски систем вежбања уведен у војску, Савез Сокола трудио се да обучи војнике да би постали соколски предњаци. После 1929. нагло је растао број соколских сеоских чета. Соколска организација је морала да организује течајеве за предводнике. На захтев краља Александра Савезна школа за обуку војника за воднике за сеоске соколске чете  радила је од 1932. у Београду. Водници соколских чета образовали су се у Београду док су били на одслужењу војног рока. Практични део наставе одржавао се у вежбаоници Савеза Сокола, а теоретски у касарни у Горњем граду. Седиште Савеза Сокола било је у некадашњем краљевском двору (кућа Крсмановића) данас позната као зграда Протокола. Савезна управа поверила је надзор над наставом у школи Стевану Жакули. Поред техничких и идејних соколских предмета, предавано је и народно-одбрамбено васпитање, народна кола, народне песме, историја и географија Југославије, пољопривреда, задругарство  и настава гађања. Течајцима су приказивани филмови из соколског живота, а при завршетку течаја одлазили су течајци, са наставницима и официрима, на Опленац и Тополу. У Београду су течајци још посећивали музеје и Главни савез српских земљорадничких задруга.  Течајцима је наглашена важност школе коју су завршили и задатка за који су се спремали, а који им је поверен од соколских јединица, од стране војске и соколства. До 1939. кроз школу је прошло 1.750 сокола-војника.

 

 

Напомене :

 

  1. „Предњачки течај за војнике”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Јануар-Фебруар 1925, бр. 1 и 2, стр. 27;
  2. „Југословенски Соколски календар 1930”, Љубљана, 1929, стр. 90;
  3. Стеван Жакула, „Историјат Школе за вођење соколских чета”, „Гласник Опште и Народне гимнастике”, Београд, Децембар 1932, стр. 31-35;„Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 23. априла 1933, стр. XLIII; „Пут соколства у село”, Издање Савеза Сокола Краљевине Југославије, Мостар 1935, стр. 120;
  4. „Извештаји за 5 редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935, стр. XLIII, 13, 15;
  5. Стеван Жакула, „Позив течајцима школе за обуку војника за вође соколских чета”,„Соколски гласник”, Љубљана, 1 јануара 1934, бр. 2, стр. 2;
  6. „Школа за обуку војника за вође соколских чета”, „Соколски гласник”, Љубљана, 14 априла 1933, бр. 16, стр. 3;
  7. Др. Иво Колбе, „Течајци и течајеви”, „Пут соколства у село”, Издање Савеза Сокола Краљевине Југославије, Мостар 1935, стр. 120, 121;
  8. „Течајеви за воднике соколских чета Савеза СКЈ”, „Соколски гласник”, Љубљана, 13 децембар 1935, бр. 47, стр. 1;
  9. „Свршетак XIII и XIV соколског течаја за војнике и вође соколских чета”,  „Соколски гласник”, Љубљана, 28 фебруара 1936, бр. 9, стр. 2;
  10. „Извештај о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938, поднет IX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23 априла 1939 године, Београд, стр. 19, 20,
  11. „Течајеви за Соколе војнике”, „Соколски гласник”, Београд, 9 децембар 1938, бр. 45, стр. 2;
  12. „Течајеви за соколе војнике”, „Соколски гласник”, Београд, 3 фебруар 1939, бр. 5, стр.1; „Течајеви за соколе војнике”, „Соколски гласник”, Београд, 9 фебруар 1939, бр. 6, стр. 5;
  13. „Школа за обуку војника”, „Соколски гласник”, Београд, 31 март 1939, бр. 13, стр. 5;
  14. „Школа за обуку војника-сокола у Београду”, „Соколски гласник”, Београд, 18 августа 1939, бр. 33, стр. 5;
  15. „Поступак једног свештеника”, „Дубровник”, Дубровник, 6. јануар 1939, бр. 1, стр.3;

 

 

 

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

КОНАЧНО: Нова српска демократија одлучила да се поздрави са антисрпским “Вијестима”!

ЈАКОВ ЗАГОНЕТАН КАО СВЕТО: Грађани су рекли своје, шта – Бог те пита!

КУРТИ СВИРА ПО МОНТЕНЕГРИНСКИМ НОТАМА: Србија сања уједињење Срба и распад БИХ, Црне Горе и Косова*!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

dubrovnik-1

НИЈЕСМО ЗНАЛИ, А ТРЕБАЛО ЈЕ: Дубровачка бригада Југословенске Војске у Отаџбини, командант капетан др Нино Свилокос!

odstupanje-Zidani-most

ИДЕОЛОШКЕ МАГЛЕ: Четничко Антисрпство лидера странке испод цензуса!

bajo-stanisicu

ПОГИБИЈА ПУКОВНИКА БАЈА СТАНИШИЋА

radivoje

ИЗА СЦЕНЕ: Академик Радивоје Беровић – “Сјен српског Скадра”!

vranes

ВРАНЕШАНИ УПОЗОРАВАЈУ: Поједини медији на туђој несрећи скупљају политичке поене, Дарко и Јасмин нијесу се оглашавали када су Маџгаљи убијени!