Пише: Иван Милошевић
Можда сам ментално заладио, можда су ме године прегазиле, можда сам тотално одлијепио, али Милојко и Јаков личе ми на Мила и Момира! Не знам ко је Свето, али у Европи сад има сијасет ликова са УДГ-а, па ће вријеме некога од њих избацити на површину и примовисати га у главног идеолога нове странке. Док се то не деси, Милојко и Јаков иду утабанин стазама Мила и Момира! Уколико нас и они одведу тамо гдје су нас одвели Мило и Момир онда смо жестоко обрали бостан! А након што Милојко и Јаков остваре своју мисију, можда нам и бостан постане немогућа мисија!
Попут Мила и Момира и Милојко и Јаков су се појавили ниоткуда. Мило и Момир су уочи антибирократске револуције прије више од 35 година на политичку сцену банули из високошколских комунистичких, већином непознатих, кабинета и у(не)срећили нас за наредних бог те пита колико деценија, а таман као и они и Милојко и Јаков су из неба, па у ребра, такорећи ниоткуда банули у Црну Гору! Попут Мила и Момира и Милојко и Јаков су млади, слаткорјечиви и обећавају брда и долине! Попут Мила и Момира и Милојко и Јаков кажу да је прије њих у Црној Гори био потоп, да су прије њих владале мрачне револуционарне и контрареволуционарне снаге и да са њима нема шта да се разговара. И Мило и Момир су у своје вријеме рекли својих политичким очевима да је њихова само да оду, а таман то поручују Милојко и Јаков. И они кажу да њихови претходници треба да оду, да је доста подјела и манипулација и да је у животу најглавније да се добро једе. Све остало је мање важно и треба све наше подјеле, омразе и остале недаће, гурнути под тепих и предати прошлости! Треба их закопати и кренути у боље сјутра, у геометријски раст индустрије и плата и након тога све ће доћи на своје мјесто! Знамо гдје су нас Мило и Момир довели, а није тешко претпоставити гдје ће нас довести Милојко и Јаков!
Као Мило и Момир тако Милојко и Јаков сматрају да их је сам Бог послао у Црну Гору да спасу што се спасти може! И Мило и Момир су били пуни себе и за кратко вријеме су сву политичку и осталу моћ зграбили у шаке, а њиховим стазама иду Милојко и Јаков. Иако су засијали на политичкој сцени ЦГ тек прије нешто више од двије године, данас кажу да нико јачи није од њих, да су сви остали ситна политичка боранија и да би сами требало да оду да копају њиве и пишу мемоаре. Милојко јесте нешто промашио око држављанства, није знао да треба да има само једно, а не два, а нешто му није јасно било ни да треба да живи на једном, а не на више мјеста, али ту је Јаков да све то поправи, дода гдје је прекратко и пресијече гдје је предугачко и све доведе на своју мјеру. Нешто слично је радио Момир са Милом, кориговао његове грешке и изводио га на прави пут. Док Мило ниј осилио, па Момира уклонио из своје политичке каријере. Таман ми се чини да то чека и Јакова!
Не знам што смо Богу згријешили, па се код нас историја, посебно политичка, понавља.Ваљда циклично сваких 30 или 35 година. Претходна историјска понављачка лекција са Милом и Момиром у главним улогама нам се приказала као трагедија, а са Милојком и Јаковом поновиће нам се као комедија! И у томе је разлика између њих, дакле једни су трагичари, други комедијаши, а сви ми остали смо исти као што смо били. Углавном смо најебали!
