Пише: Иван Милошевић
Узбудили се монтенегрински духови! Посебно су их погодиле изјаве Весне Братић! Монтенегрини њу не могу да замисле! Када им се појави у кадру попадају им сви системи контроле, ресетују се сви програми пристојности и логике и на површину избије њихова суштина- мржња према свему српском! Нека се не љуте Монтенегрини што им кажем да мрзе Србе, јер на сваком кораку то доказују и мимо наступа Весне Братић. Прочитам понеки текст на „АнтениМ“ и онда ми то постане јасно! Да им не бих узвраћао истом мјером и не дај Боже упао у неко слично стање, не читам баш те текстове често!
И по ко зна који пут се питам зашто Монтенегринима и ДПС Црногорцима толико сметају Срби и Српство? Шта је то што их код Срба и Српства толико иритира да искачу из ципела када се они помену, па не крију да би ишли и у шуму и скакали на дрвећа или бандере и одатле контали шта да раде и како да се одупру Србима и Српству! Никако да успоставим праву дијагнозу, рашчивијам њихове стазе и богазе и поставим њихово антисрпство на право мјесто. Читам о њиховом конвертитству, па потом о династичким препуцавањима Петровића са Карађорђевићима и Обреновићима, па потом Дрљевићеве сујете због београдске игноранције, па Штедимлијине прохрватске опсервације и остале теорије, али ни све оне скупа не дају јединствен одговор на феномен монтенегринског антисрпства! Да не заборавим и Броза и његов АВНОЈ, па Голи Оток и остале комунистичке казамате, чије посљедице и данас лијечимо, па и у агресивном домаћем антисрпству.
Признајем да не знам одговор на ово питање. Признајем да не знам зашто брат може да мрзи брата иако су по крштеници од остог оца и мајке. Признајем да не знам зашто неко упорно мора да тврди да нешто није, а не да нешто јесте. Признајем да не знам зашто морате некоме пријетити пушком и шумом уколико се не слажете у неким ставовима или националним опредјељењима и признајем да не знам зашто се и обична промјена власти третира из тог антисрпског угла и нова власт мрзи само због тога што су неки од министара у њој Срби (Весна Братић). Признајем да остајем без ријечи од толике мржње према Србима и Српству и након тога не преостаје ми ништа друго него да и даље радим свој посао и одговор на то питање оставим паметнијима.
Зашто Монтенегрини не могу да поднесу Србе и Српство? И они знају да у Црну Гору нијесмо дошли са стране, да су нам иста имена и презимена, да смо заједно ишли у школу и на корзоу чекали симпатије, да смо заједно студирали, скитали по свијету и потом се враћали тамо гдје нам се некако највише живи и умире – у Црну Гору! Како је могуће да са толико заједничког искуства имамо тако различите доживљаје исте и једине Црне Горе? Да ли то спада у политичке теме, литерарне, духовне или медицинске? Не знам, али једино знам да Србима и Српству није блиска мржња. Ваљда то једном схвате и ови Монтенегрини и разне антене и антенице! Када се то деси ваљда ће нам тада свима бити боље. Не знам када и да ли ће уопште до тога доћи. Ипак, ваљда, наде има!
