Разговарао: Горан Киковић
Публициста и новинар Бранислав Оташевић, рођен 1948-ме године у Горњој Ржаници, већ пуних пет деценија, обједињујући мноштво својих занимања, исписује странице нашег трајања испод горостасних Комова, онако како и доликује врсним познаваоцима духовне ризнице Васојевића. Објавио је деветнаест књига различите тематике, преко 50 научно-популарних и стручних радова, велики број фељтона, те новинарских, радио и ТВ прилога. Био је дугогодишњи истакнути друштвено- политички радник, обављајући одговорне функције, како у општини Плав, тако и изван ње. Биран је и за републичког и за савезног посланика, гдје је остао упамћен као врстан говорник и човјек који се свим својим бићем залагао за заштиту интереса припадника српског народа. То чини и данас као предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању за Црну Гору. Радо се одазвао да говори за ”Глас Холмије” и каже коју ријеч више о раду Удружења и културним збивањима на нашем ширем подручју.
КИКОВИЋ: Господине Оташевићу Ви сте предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању –Андријевица,орагнизација чије је сједиште у Андријевици, срцу Васојевића, највећег српског племена. Шта можете да кажете о српској културно-историјској баштини Васојевића данас?
ОТАШЕВИЋ: Рекао сам то и раније да је игром случаја или историјских околности Андријевица се налазила на странпутици последњу деценију. Напокон народ се вратио се својим исконским коријенима и поново ће срце Васојевића ићи утабаним српским стазама онако како је вјековима ишло. Ових задњих девет година лутања, иако остављају низ негативности, биће брзо заборављене и срце Васојевића креће новим путевима гдје ће образ, храброст и поштење доминирати, а тајкуни, лопови заувијек нестати с простора гдје живе Васови потомци.Захваљујући ипак дјеловању Савеза удружења ”Српска народна одбрана” и нашег часописа ”Глас Холмије”сачувано је доста тога.Оно што смо ми радили са својим средствима послдењих десенија из уз помоћ не малог броја наших пријатеља ширили смо културу свуда гдје смо стигли по Србији и Републици Српској а и по цијелој Црној Гори гдје смо свуда бртски дочекани.
КИКОВИЋ: Ви сте Удружење које није ни цента није добило за свој рад од владе Црне Горе који персинификује Мило Ђукановић, реците нам како у датим околностима опстајете и дјелујете, с обзиром да сте у протеклој деценији једини били активни на пољу српске културе на простору Васојевића?
ОТАШЕВИЋ: Сав рад нашег Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању -Андријевица, као и савеза српских организација ”Српска народна одбрана Васојевића и Лимске долине” заснива се на добровољној основи, а циљ нам је као што је свима познато очување ћириличног писма, српског језика, српских културних и историјских вриједности са којима смо били препознатљиви не само у долини Лима, него и на ширим просторима.
Удружење српских књижевника у отаџбини и расијању, које окупља књижевне ствароце са простора Србије, Републике Српске, Црне Горе и осталиих земаља гдје живе Срби, настоји да преко слова, ријечи и књиге очува српско национално биће и српски идентитет. Наша снага је у нашим књигама, у којима станује богатство једног народа који ”не љуби ланце”. Досадашња влада Црне Горе и ресорно министарство нису нам уплатили ни цента за наш рад, али смо ми упркос опструкцијама опстали и нисмо посустали. Наша је парола – све се може кад се хоће. Зато је захваљујући надљудској борби једна група наших стваралаца – и поред бројних потешкоћа и оскудица – успијевала да се издигне изнад општег сивила и да изњедри запажена дјела”.
КИКОВИЋ: Господине Оташевићу,Удружење српских књижевника у отаџбини и расијању-Андријевица се кроз савез српских удружења ”Српска народна одбрана” повезало са много удружења и организација у Црној Гори, Србији и Републици Српској и на тај начин послало поруку да је српски културни простор јединствен и недјељив. Подсјетите нас о активностима које сте имали у предходном периоду?
ОТАШЕВИЋ: У протеклом периоду имали смо велики број књижевних сусрета у Србији, Републици Српској и наравно нашој Црној Гори.Били смо у великом броју градова Црне Горе, Војводине, Рашке области, Шумадије. Објавили смо и рецензирали велики број књига и часописа и организовали велики број сада већ традиционалних кутурно-историјских манифестација. Јер смо до сада, ношени унутрашњом стваралачком снагом, поред издавачке дјелатности, организовали велики број књижевних и гусларских вечери, ликовних изложби, афирмишући тако српску историју и културу. У протеклом периоду добили смо велики број признања и награда међу којима:добитник сам награде ”Радомир П. Губеринић” за 2014.годину, ”Златне медаље А.С. Пушкина за вјерност слову и дјелу”, које су у Црној Гори добили још митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Горан Киковић. ”Косметску звезду” за изузетне заслуге за новинарство у 2019. додијелило ми је Друштво полицијских радника Републике Србије у Сталаћу. Од Друштва Црногорско-руског пријатељаства Петар Први из Подгорице добио сам медаљу Светог Петра Цетињског. На Видовдан 2020. године додијељена ми је и медаља ”Вук Стефановић Караџић” за допринос очувању ћириличног писма и српског језика, које му је уручило друштво Црногорско-руског пријатељства ”Петар Први” из Подгорице.
КИКОВИЋ: Господине Оташевићу реци те нам који су планови удружења на чијем сте челу у народном периоду?
ОТАШЕВИЋ: Имамо у плану да наставимо у слободној Црној Гори са већим ентузијазмом и еланом на афирнмацији књижевности и књижевних ставаралаца, јер сада већ имамо велику и људску и моралну обавезу да се квалитетом и упорношћу супротставимо оним снагама које су у протеклом периоду жељеле да нас уклоне са културне позорнице. Исто тако, Удружење ће помагати млађим ствараоцима да објаве своја дјела, обезбјеђујућим стручне рецензенте, лекторе, коректоре и издаваче. Наставићемо да сарађујемо са другим удружењима и невладиним организацијама које баштине српски језик и културу српског народа. Удружење вјерује да долазе бољи дани за оне који се нијесу продали у овим смутним временима и за које ријеч предтавља највишу могућу светињу. Зато и поручујем влади Црне Горе –вратите српски језик у образовни систем Црне Горе!
КИКОВИЋ: На крају разговора сваког саговорника питамо, шта мислите о нашем часопису ”Глас Холмије”, односно јесте ли задовољни радом у протеклих девет година. Да ли се могло боље и више?
ОТАШЕВИЋ: ”Глас Холмије” је часопис који је право освјежење на црногорској и српској културној сцени. Иако има великих финансијских тешкоћа часопис је са својих 46. изашлих бројева одговорио својим планским опредјељењима. Зато сви ми као читаоци и сви који на било који начин долазе у додир са ”Гласом Холмије” морају бити задовољни његовом садржином и концепцијом.
Знам у каквим околносима ради редакција часописа ”Глас Холмије”, зато од почетка доживљавам ”Глас Холмије” као нешто значајно за културни живот на овим просторима Васојевића и Полимља. Он је својом садржином изазвао пажњу и пронашао пут до читаоца. Уједно одајем захвалност главном и одговорном уреднику Горану Киковићу и свим људима који су, у овим кризним временима, смогли снаге да уђу у ову причу, која са собом носи велико одицање и одређене ризике. Од почетка сам вјерујући у ону народну да ”Прегаоцу бог даје махове” пожелио да ”Глас Холмије” доживи бројна издања на задовољство свих оних који су жељни духовне хране и свеукупног благостања”.Сигуран сам да је Глас Холмије успио да се чита и да се о њему говори са поштовањем и уважавањем.
