Премијер Здравко Кривокапић казао је у интревјуу за ББЦ на српском да рачуна да ће бити предсједник Владе Црне Горе до 2024. године.

Иако је привреда Црне Горе у највећој мјери зависна од доласка туриста, дио пута кроз опасан кањон ријеке Мораче остао је овог љета без горњег слоја асфалта, а пут успоравају и бројни семафори због радова на дионицама ка једном од граничних прелаза са Србијом. Ипак, у јавности се о овим темама уопште не говори – чак и усред дуго чекане туристичке сезоне, тема је политичка криза владе Здравка Кривокапића која у Скупштини нема подршку већине која ју је изабрала.

“Као премијер, сигурно могу да ријешим проблеме на терену – али све што се тиче политичких проблема је много неизвјесније. Проблем Црне Горе је што се често током сезоне дешавају радови и то успорава туристе – ове године је тако јер је пројектима било дефинисано, али за сљедећу сезону ћемо то сигурно другачије ријешити”, навео је Кривокапић.

На питање да ли рачуна да ће бити премијер и за сљедећу туристичку сезону, Кривокапић је јасан.

“Ја рачунам до 2024. године”, каже Кривокапић у разговору за ББЦ на српском.

Здравко Кривокапић дошао је на мјесто премијера послије изборне побједе црногорске опозиције 30. августа 2020. године и дуготрајних преговора о коалицији три листе – Демократског фронта (ДФ), коју је он предводио, Демократа и листе Црно на бијело.

У међувремену, због неслагања са политиком владе у коју нису ушли политичари из редова ДФ, ова листа престала је да подржава приједлоге владе у Скупштини, али није формално срушила кабинет Здравка Кривокапића.

Привреда у доба политичке нестабилности

Премијер Кривокапић увјерава да је искључиво привреда оно што интересује његов кабинет.

Пројекције Свјетске банке показују да је црногорска привреда у 2020. години пала далеко највише у цијелом региону – готово 15 одсто, док је прво сљедеће по паду Косово са 8,8 одсто, а у Србији је тај пад два одсто.

“Ми смо до јула остварили импозантан резултат, смањили пад за девет одсто – то је најбољи резултат у Европи, али ми се не такмичимо у томе шта је најважније у Европи, већ како грађани живе”, навод Кривокапић.

Због потпуног изостанка прихода од туризма у 2020. години, јер је претходна влада држала границе затвореним за регионалне туристе током највећег дијела љета, нова влада одмах на почетку прибјегла је задуживању што премијер описује као обезбјеђивање сигурности и резерви за евентуалне поремећаје.

“Постојала је фама у народу да, ако дође до смјене власти, неће бити плата и пензија. Основни задатак ове владе био је да обезбиједи сигурност и ми смо у томе успјели – иако су економски параметри показали да треба смањити плате и пензије, ми нисмо то урадили”, истиче Кривокапић.

Оно што нова владајућа већина није успјела било је да донесе буџет на вријеме – документ је изгласан тек половином године, а до тада је држава била у режиму привременог финансирања.

Због политичке кризе и сада је нејасно како ће се надаље управљати и финансијама и пројектима – без скупштинске већине, влада не може да доноси кључне одлуке иако премијер тврди да има план до краја мандата.

“Имамо таблу на којој смо нацртали како Црна Гора треба да изгледа 2024. године – инфраструктурно премрежена путевима, можда и кроз завршетак још једне дионице ауто-пута, критичног пута за Сарајево, реализације Јадранско-јонске магистрале. Велики потенцијал Црне Горе је и афирмација контејнерског транспорта из Луке Бар и то би дало економску исплативост путева”, каже Кривокапић и додаје да очекује и велика улагања у енергетски сектор.

Кохабитација у Црној Гори

Ипак, тема политике доминира Црном Гором, а посебно је пажња усмјерена на регионалне односе.

Иако је сам Кривокапић најављивао побољшање односа са Београдом, који су бар у јавном пољу били нарушени у вријеме владе Демократске партије социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића, десило се управо супротно.

“Ја нисам непријатељ било кога, а посебно не могу бити непријатељ Србије. У политичком смислу, дешавају се чудне релације, посебно откад је протјеран амбасадор (Владимир) Божовић, а од ове владе се очекивало да уради нешто по том питању док ми само желимо да примјењујемо закон јер је у историји било само два случаја враћања амбасадора послије протјеривања”, истиче Кривокапић.

Кривокапић односе са Србијом описује као покушај вођења “хладног рата”.

“Хладни рат суштински не постоји већ је то однос политике који се пресликава на друге субјекте. Београд изричито подржава Демократски фронт и тако доказује да њима нису битни они који се заиста налазе на власти него они који су пројектовани као најбољи представници српског народа у Црној Гори”, наводи Кривокапић.

Када српски министар полиције Александар Вулин каже да је задатак ове генерације политичара да обједини све Србе гдје год да живе у “српски свет”, црногорски премијер узвратиће да та идеја није на дневном реду.

“Ми треба да гледамо како ће наша будућност да буде свјетлија, а ако се стално будемо дијелили по томе ко је већи Србин или Црногорац, гдје је српски свет, како он изгледа, провешћемо превише времена у надгорњавању, а занемарићемо основне проблеме. Владе Србије и Црне Горе онда треба да буду пуне историчара, а не експерата, какву ја водим”, наводи.

Ипак, на опаску да је у кратком мандату његове владе било времена и за питања из историје, попут доношења скупштинске Резолуције о геноциду у Сребреници, Кривокапић ће рећи да нема жељу да “било коме забада трнове”.

“Резолуцију о Сребреници није покренула влада, стално смо понављали да постоји Декларација из 2009. године, слична је и у Србији. Мислим да таква питања треба рјешавати добром комуникацијом – моја баба је стално говорила ријеч је лијек, а комуникација са Србијом изостаје по тим питањима”, казао је Кривокапић.

Сматра Кривокапић да је комуникација изостала и код одлуке Владе Црне Горе да донира 400 вакцина против ковида-19 Косовским безбједносним снагама, што је такође довело до лавине коментара из Србије.

Наглашава да је донација дио испуњавања обавеза из чланства у НАТО-у и одговор на званичан захтјев КФОР-а, а да су све остало – дезинформације.

“Грађани често од тих дезинформација не могу да сазнају шта је тачно. А најлакше је све свалити на леђа неког премијера који се и не брани од оптужби да је издао цркву, Србе, да није испунио обећања”, казао је Кривокапић.

Велика очекивања послије изборног резултата опозиције на прошлогодишњим парламентарним изборима веома брзо су се распршила.

Иако је у предизборној кампањи избјегнуто нападање међу три опозиционе колоне, одмах послије гласања постало је јасно да разлике нису мале, мада је највеће изненађење било дистанцирање Здравка Кривокапића од листе коју је предводио, а чија је стожерна странка Београду блиски Демократски фронт.

“Да бисте били разочарани, морате бити нечиме очарани – а ја никад нисам имао то очарање. Да ли сам имао неке погрешне представе – апсолутно јесам”, признаје Кривокапић.

Каже да је још у јулу 2020. године желио да одустане од политичког ангажмана јер тврди да политичари из ДФ-а нису поштовали договорено.

Додаје да га је на изборној листи задржао тадашњи митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је у међувремену преминуо.

“Сузу нисам пустио кад се мој отац упокојио, а за митрополитом су сузе саме навирале. То је био човјек невјероватне снаге, знања, умијећа, вјере, духовности, филозоф, пјесник, теолог, човјек непоновљивих дарова и њега нисам изневјерио – завјете која сам му дао, испунио сам”, наводи Кривокапић.

Отуда дјелује још невјероватније да је најтежи тренутак у Кривокапићевој премијерској каријери изненадни вечерњи лет за Београд у мају 2021. године, када је током засиједања Сабора Српске православне цркве разговарао са патријархом Порфиријем о темељном уговору којим би требало дефинисати односе државе и цркве у Црној Гори.

У Подгорицу се вратио без потписа и са етикетом “издајника народа и цркве” у дијелу медија у Србији.

Каже да је од тога направљен прави сценарио, а на питање ко га прави, Кривокапић истиче да то питају на другој адреси.

“Адреса су политичари из Црне Горе који су експозитура Србије, а то раде одређене структуре из Србије које су све испројектовале. Ако је та режија била, зашто ме неко није с тим упознао до краја? Ваљда један премијер треба да штити и државу и цркву, посебно ако су оне одвојене, а то јесте тако у Црној Гори”, поручује Кривокапић.

С друге стране, сам Кривокапић тврди да му је у Црној Гори спремано хапшење у случају да је потписао Темељни уговор у Београду.

“Влада мора бити упозната са таквим договором јер ово није диктаторски систем па да о свему одлучи један човјек већ је снага ове владе да ниједна одлука није донијета без расправе. Ја никад нећу потписати ниједан документ који није у складу са законима и ја сам то одувјек говорио”, истиче-

Лустрација – пропуштена прилика или немогућа мисија

У интервјуу за ББЦ на српском само дан послије избора 30. августа, Здравко Кривокапић тврдио је да је лустрација један од циљева нове владе.

Готово годину дана касније, од најава да ће се преиспитати одговорност претходног режима Мила Ђукановића, није остало – ништа.

“То питајте оне који су представници структура које сам ја предводио – зашто највећу пажњу посвећују овој влади, а не бившем режиму. Један врсни политичар ми је рекао да му ДПС и ДФ изгледају као двије стране новчића – писмо и глава, па играју како коме одговара”, истиче Кривокапић.

Каже да је, умјесто неспроводиве лустрације, влада ријешила да ради на Закону о поријеклу имовине и измјенама Закона о порезу који би требало да укажу на оне који су се нелегално обогатили.

“Нисмо успјели да двије кључне полуге система успоставимо у пуном капацитету – тужилаштво и правосуђе, које је у већини у в.д. статусу. Ту нико није загребао до краја и ништа се неће десити до промјена у тим областима”, наводи.

Да ли је Здравко Кривокапић постао политичар?

Здравко Кривокапић није уобичајени пример премијера у балканским земљама. Као нестраначка личност, не контролише ниједног посланика у црногорском парламенту. Због тога, многи су помислили да ће основати своју политичку партију.

“Ја у овом тренутку немам времена да се бавим оснивањем партије јер је то велики и захтјеван пројекат који подразумијева максималну посвећеност. Ја сам у овом тренутку максимално посвећен проблемима које рјешава Влада, дефинисању нових јавних политика”, истиче Кривокапић.

Уз нагласак на тренутном недостатку времена, професор Машинског факултета каже да политика ипак није његов свијет.

“Ја ту интимно не припадам, прије припадам свијету политике грчких филозофа код којих над политиком влада етика. Нажалост, то није тако у реалним околностима – често се догађа одступање и од договореног, а ја сам све испунио иако ми је због грађана Црне Горе жао што сам неке договоре испоштовао мада су били против мојих принципа, а све зарад мира у кући”, наводи.

Међутим, управо из куће, али Кривокапићеве приватне, стигло је и отворено писмо његових ћерки које живе у Београду. Тврдиле су да им је безбједност угрожена послије серије текстова таблоида блиских властима у Србији о њиховом оцу.

“Ја прихватам да на овој функцији доживим било какву бламажу, али је тешко прихватити да ваша породица страда јер сте ви прихватили одговоран и изазован посао у тешком историјском тренутку. У тој методологији рада оних који се баве утицајем, најприје иде утицај на личност, па на породицу, а онда на дјелове породице – увјек се иде на најслабију тачку”, истиче Кривокапић.

Предсједник Србије Александар Вучић гарантовао је Кривокапићевим ћеркама пуну безбједност и поручио им да су добродошле, а да о својој угрожености треба да се обрате државним органима у Србији.