Пише: Светислав Домазетовић
Сваки систем је попут живог организма; док је јак, он је стабилан и лако амортизује све ударе.
Кад остара, изгуби отпорност, постаје рањив на све могуће изазове. “Љекови” и оживљавања све мање помажу и на крају систем, пошто је одрадио своје, гаси се.
* * *
Скорашња епидемија показала је сву немоћ, нееластичност или у једној ријечи описано, сву анахроност садашњег, индустријско-финансијског капитализма.
И прије пандемије, видљиве су биле, негдје пукотине, а негдје кратери, у систему, зачетом у времену парних машина. Ситуације флуктуирају од стагнације до колапса по многим питањима: од финансијских система, еколошких проблема, здраствених институција, полиције, тужилаштва и судства, читавих држава које то, сем форме, нису, до парламентарних избора.
Да не наводим било коју неразвијену или земљу хибридне демократије, навешћу најразвијенију земљу свијета – УСА и њене двије задње изборне предсједничке “трке”, на којима су се показале и доказале све слабости, гдје се технологијом ИВ технолошке револуције, може из једне земље, утицати на изборе у другој земљи или гдје такви избори доведу на власт човјека, који је, можда због ранијих ангажмана, заслужан, али је физички упитно спреман за такву позицију.
* * *
Сада се долази до преломне тачке, питања, што је узрок наведеном и још више ненаведеног… Много ће њих рећи и то неуморно доказивати, да је узрок свему ујдурма врло малог броја људи.
Уствари, тај мали, али врло моћни, број људи је ту гдје јесте, не због својих завјера, него зато што су први примијетили потребе за промјенама или се просто прилагодили долазећим промјенама.
Ок, с обзиром на ниво развијености данашње науке, сасвим је могуће, да је пандемија короне вјештачки, завјером моћника, проузрокована. Међутим, без обзира на њене последице, истина је само, да је она била и остала вулгарна дијагностика неморалног, самозадовољног система, који броји задње дане.
Суштински истовјетно, у 14 вијеку, десила се најезда (трговачким бродовима) пацова са истока, који су пренијели бубонску кугу. Куга је у свом налету покосила половину европског становништва. У исто вријеме утрла је пут за појаву радничких покрета.
Данас то изгледа недвосмислено јасно, иако то тада нико није повезивао.
Све после удара куге, било је припремање терена за појаву капитализма.
Тада пацови са истока, данас слијепи мишеви са (такодје) истока, али суштина, односно закономјерност је остала иста. У смислу и у сврху даљег доказивања, треба нагласити да, тада није било нити сулудих научника нити планетарних моћника, отуђених од матичних држава, који би стајали иза ове пошасти.
* * *
Критике усмјерене “Инклузивном капитализму” /Валентин Катанасов итд /, да је он ништа више од редизајнираног феудализма, да омогућава шачици људи немјерљиву власт и све оно што са истим долази…, су на нивоу логике “Лумпенпролетариат”-а, из 19 вијека, гдје су радници ломили машине, како би сачували радна мјеста, умјесто да су се прилагодили и научили да рукују истим, како би им било лакше.
Данас (и) то изгледа сулудо, али је тада “пило воду”.
* * *
Камен темељац критикама је, да ће нестати средња класа…
Овдје су двије ствари тачне:
да би се систем промијенио, мора се уништити средња класа, јер је она та, која вјерује у систем, која штеди, која вјерује у послове до пензије и у пензију, која гласа на изборима…
Али и под друго, већ данас, под окриљем садашњег система, средња класа убрзано нестаје, раслојава се, јер од својих све мањих зарада не само да не може платити ни све скупљу енергију ни храну, него не може ни сачувати постојећу имовину.
Једино што јој је, још остало, је гласање на изборима, од којих она сама, нема ама баш никакве користи.
На крају и на почетку, то деценијама и више нису слободни избори, већ медијско-финансијски сведириговани избори са унапријед познатим резултатом.
Уско повезано са резултатима оваквих “избора” су масовне појаве хибридних мафијашких држава са диктаторима на челу, против којих садашњи, нересетовани капитализам, нема лијека.
О потреби за новим, капитализмом, говори и чињеница, да је у Ватикану основан Савјет за инклузивни капитализам.
* * * * * * * * *
