Влада Црне Горе саопштила је да ће Српска православна црква потписати Темељни уговор са државом Црном Гором којим ће се правно регулисати положај те вјерске заједнице. Ипак, иако је такав документ потписан и са другим вјерским заједницама, дио јавности оштро је осудио најаву да ће Уговор потписати патријарх српски Порфирије.
Критике се, између осталог, заснивају на томе да Црна Гора потписује Уговор са вјерском заједницом из „стране државе“. Контактирали смо са адвоката Владана Бојића, који је за наш портал објаснио правну позадину потписивања Уговора којим се рјешавају све недоумице, али и оповргавају сви наводи медија и појединаца који су покушали да проблематизују начин потписивања, али и сам Уговор, са Српском православном црквом.
–Црна Гора, односно Влада Црне Горе није закључила Темељни уговор с Ватиканом, него Светом столицом. С обзиром на секуларну нарав државе Црне Горе и одвојеност од вјерских заједница, бесмислено је изрећи да Црна Гора треба да закључи Темељни уговор с државом Ватикан. Члан 14 Устава Црне Горе предвиђа да су вјерске заједнице одвојене од државе и равноправне и слободне у вјерским пословима. Влада је 2011/2012. закључила уговоре са канонским вјерским заједницама: Светом столицом, Исламском и Јеврејском вјерском заједницом.
А држава Ватикан постоји од Лутеранског уговора 1929. (Стато делла Циттà дел Ватицано) на територији Италије/града Рима и најмања је независна држава на свијету, величине 1/5 Монака. У држави Ватикан је сједиште папе, Свете столице, Државног секретаријата и других органа Римокатоличке цркве својствених тој хришћанској вјерској заједници с централистичком позицијом као и низом особености. Сви субјекти вјерских заједница имају суи генерис правни положај по природи сваке канонске вјерске заједнице. До новела Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница („Сл. лист ЦГ“, бр. 74/19, 8/21) једина канонска православна вјерска заједница у Црној Гори је била експлицитно и неравноправна и дискриминисана, уз антиуставно мијешање Црне Горе у статус, континуитет чак тенденција ка узурпирању њене имовине кроз фалширане прекњижбе.
Члан 10 новелираног Закона реглементирано је право сваке вјерске заједнице да с Владом Црне Горе питања од заједничког интереса уреде Уговором. Будући да су остале вјерске заједнице далеко прије (2012) уговорима с Владом регулисале међусобне односе којим је зајемчено далеко шири спектар канонских права чак јемства имовине и реституције, па је једина канонска православна вјерска заједница и након новела Закона 2021. остала неравноправна. И зато је крајње вријеме да се и с њом закључи уговор и уравноправи с другим канонским вјерским заједницама. Ни мање, ни више. Држава Црна Гора, тј. Влада се није упуштала ни мијешала у устројства других канонских вјерских заједница, па је актуелно лаичко, тј. свјетовно проблематизовање ко с ким и како закључити уговор противуставно.
–Једнако и баш онако како је Влада Црне Горе прихватила особености других канонских вјерских заједница, неуставно и противправно је актуелно мијешање партија и других фактора из зоне свјетовне власти у особености канонских православних вјерских заједница, од којих је и њен историјски префикс, јер је ноторно да у канонској нормативи православља обитавају руска, грчка, бугарска, српска и друге православне цркве. Митрополија црногорско-приморска уз њене три епархије у Црној Гори чине недјељиво канонско јединство у СПЦ, па је „пропитивање“ ко ће, кад и како у име ове једине канонске православне вјерске заједнице закључити Темељни уговор – унутрашња ствар те вјерске заједнице у које Влада не би баш никако смјела имати уплива, бар зато што ником није пало напамет да „пропитује“ ко ће и кад закључити Темељни уговор са Светом столицом, тј. Римокатоличком вјерском заједницом. Закључујем да се свако треба кретати у оквирима својих надлежности и зајемчених права посебно у овој осјетљивој сфери, јер то налажу општи цивилизацијски прописи и правила, навео је адвокат Бојић у изјави за портал ИН4С.
