Светосавље јесте интегративни појам Срба кроз вјекове, како етнички тако и вјерски, углавном у временима када Срби нијесу имали државу, и били су у ропству под разним народима, а у XX вијеку и под комунистичком идеологијом, казао је за ИН4С, историчар Александар Стаматовић, редовни професор Универзитета у Источном Сарајеву.
Од неких универзитетских професора историчара из Београда недавно су се могле чути интерпретације да Светосавље има своје коријене и подудара се са нацизмом у Њемачкој. Како то коментаришете?
Светосавље се перманетно настоји приказати као нова варијанта српског етнофилетизма, смишљеног ради прављења по ко зна који пут „Велике Србије“. При томе се заборавља када је живио Сава Немањић и какво је било његово дјело. Разлика је само у осам вјекова! Свакако да је Светосавље било и јесте интегративни појам Срба кроз вјекове, како етнички тако и вјерски, углавном у временима када Срби нијесу имали државу, и били су у ропству под разним народима, а у XX вијеку и под комунистичком идеологијом.
Подсјетићу, комунисти су првих година послије освајања власти, из централне зграде Универзитета у Београду уклонили велику фотографију Светог Саве, и поставили фотографију католичког бискупа Јураја Штросмајера, као наводног идеолога југословенства. Светосавље је дакле постојало далеко прије нацизма, а постоји и послије њега, и надживјело је комунизам.Стога се замјеном теза једна племенита идеја која је далеко од етнофилетизма, и представља духовни идентитет једног народа жели изједначити са мрачном тоталитарном идеологијом. Не треба ићи нигдје даље, него поћи од Црне Горе.
Прелистати издања црногорске штампе посљедњих деценија XИX и почетком XX вијека, нпр. „Гласа Црногорца“, „Цетињског вјесника“, „Оногошта“, „Невесиња“, који су излазили на Цетињу и Никшићу, и видјети репортаже о бројним прославама Светог Саве. Све се то дешава када Хитлер није ни био рођен, или је био дијете, а нацистичке идеологије нема ни на видику.
Шта заправо литије значе? У чему је њихов феномен?
Литије нијесу само израз православног духовног идентитета. Оне дубоко задиру у хришћанску прошлост. То потврђују и католичке процесије. У Црној Гори литије су имале дубоки хришћански исказ истог таквог идентитета, против идеологије која је настала из безбожне комунистичке идеологије, и послије толико деценија трансформисала се у партијску депеесовску дукљанску идеологију, која је сама по себи израз паганског антихришћанства, и намјере да се црква расцркви у име Новог свјетског поретка, позивајући се на флоскулу о једнаким вјерским правима православних Црногораца.
Управо је тај режим, и у име те безбожне идеологије, литије прогласио клерофашистичким и клеронацистичким ходовима.
Људи који дају наведене исказе, па били они и историчари и универзитетски професори, дубоко унижавају свој идентитет, а у ширем смислу и свој људски идентитет, изједначавајући Светосавље са нацизмом. Они смишљено желе да Светосавље и литије подведу под феномен нацистичких идеолошких процесија у Нирнбергу прије Другог свјетског рата. Све се на крају своди на мотив. Који је њихов мотив, сваки Србин и Светосавац сам за себе треба да одгонетне, јер и ти људи припадају српском и светосавском народу и идентитету.
Да ли у Србији по Вама постоји културолошки и интелектуолошки мондијалистички анационални правац? Често се може чути констатација да је Београд највећи центар антисрпства. Да ли је то по Вама сензационалистичка флоскула, или збиља српског народа који у Београду и Србији види епицентар модерне српске државности и духовности?
Све дјелује по систему спојених судова. Нови свјетски поредак који је само наставак на други начин тзв. Новог европског поретка који су покушале да установе нацифашистичке државе у Другом свјетском рату, жели да покаже да је центар антисрпског антиидентитета управо у средишту модерне српске државности.
Он хоће да каже: “Ето, то антисрпство не долази из Загреба, Приштине или Сарајева, оно долази од вас самих Срба. Па ни ви не вјерујете у ваш идентитет, како државни, како национални, тако и духовни светосавски, чим исти ви Срби тај идентитет изједначавате са нацизмом. “Овај исказ, као и сличне треба да дају сами Срби, Срби од дигнитета, историчари, универзитетски професори, срж интелектуалне елите.
Допуњавају га још неки из српске културолошке и интелектуолошке антиелите. Тако се прошле године могла чути констатација од једног познатог српског књижевника, и из 90-година познатог политичара, да се у лику сада већ почившег митрополита Амфилохија, кроз литије формира православни ајатолах, сличан Хомеинију у Ирану.
Да ли је то по Вама све повезано са нон-пајпером? Да ли је нон-пајпер врх леденог бријега Новог свјетског поретка, и гдје је у свему томе мјесто мале Црне Горе?
Нови свјетски поредак јавља се од 1989.године и рушења Берлинског зида. Он је жељени Елдорадо онога што се глобално у модерном добу назива Запад. Русија се тада распада, макар се и звала СССР. Нови свјетски поредак добија застрашујућу галопирајућу форму у посљедњој деценији XX вијека, а његов израз је униполарни поредак. Као дио пројекта тог униполарног свијета Новог свјетског поретка, на периферији се јавља Ђукановићев режим. Нови свјетски поредак се сада урушава. Русија и Кина су антитежа тог поретка. Логично је да се по систему домино ефекта урушава и Ђукановићев режим, који је кроз отимање светиња требао да зада посљедњи ударац духовном идентитету Црне Горе, и створи нови идентитет по обрасцу униполарног антиправославног и антисловенског поретка. То није успјело. Међутим, не треба се заваравати. Наведени примјери исказа кроз одређене медије представљају батргање тог режима. Ту се враћамо на почетак мог коментара. Наведени искази по том плану морају доћи из Србије, из Београда, и бити опет упућени у земљу српског идентитета-Црну Гору. Значи од нас самих ка нама самима. Тако једино могу колико-толико имати ефекта. Из сваког другог центра, и према свакој другој тачки, они би само вршили хомогенизацију Срба, што свакако није њихова намјера.
