Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

“ИФИМЕС”: Спајићево двојно држављанство озбиљан проблем за НАТО!

Пријевремени парламентарни избори у Црној Гори одржани су 11.јуна 2023.године. Званични изборни резултати објављени су тек 14.јула 2023.године.

Највеће повјерење бирача за Скупштину Црне Горе, која броји укупно 81 посланика, освојио је „Покрет Европа сад“ 25,53% (24 посланика), коалиција „Заједно“ (ДПС, СД, ЛП, ДУА) 23,22% (21 посланик), коалиција „За будућност Црне Горе” (НСД, ДНП, РП) 14,74% (13 посланика), коалиција „Храбро се броји“ (Демократе и УРА) 12,48% (11 посланика), Бошњачка странка 7,08% (6 посланика), Албански форум 1,91% (2 посланика), коалиција „За тебе“ (СНП и Демос) 3,13% (2 посланика), мањинска листа Хрвата „На правој страни свијета” (ХГИ) 0,74% (1 посланик) и мањинска коалиција Албанаца „Албанска алијанса“ 1,49% (1 посланик).

Резултати избора показују увјерљиву изборну побједу тзв. анти-Ђукановићевског блока (анти ДПС блока) политичких странака. Излазност на изборе износила је свега 56,4% бирача, што је најнижа излазност од увођења вишестраначког система.

Црна Гора још увијек није ријешила проблем одржавања локалних избора, јер се сваких неколико мјесеци одржавају локални избори у појединим општинама. Потребно је промијенити закон како би локални избори били одржани истог дана у свим општинама. За то је потребна двотрећинска већина за измјене Закона о избору одборника и посланика, што захтијева широк консензус парламентарних партија. На тај начин би се избјегла стална политичка кампања и ублажила напета политичка клима у Црној Гори,

Неупитно чланство Црне Горе у НАТО-у

Недавно одржани врх НАТО-а у Вилниусу потврдио је исправност одлуке да Црна Гора постане 29. пуноправна чланица НАТО-а. То је посебно важно у измијењеним сигурносним околностима, који су проузроковани руском војном инвазијом на Украјину и због хибридног рата којег Русија води у Црној Гори. Црна Гора је земља са највише украјинских избјеглица у Европи с обзиром на укупан број становника, чак 5% становништва Црне Горе су Украјинци. Трећина привреде Црне Горе је у руском власништву, док су јавне финансије овисне од Кине, јер је Ђукановићева власт склопила неповољан уговор о кредиту са кинеском Еxим банком о финансирању аутопута Бар – Бољаре. Црна Гора је од свих земаља НАТО-а пропорционално највише изложена руском и кинеском утјецају.

Потребно је извршити демонтажу режима Мила Ђукановића, јер је Црна Гора пуноправна чланица НАТО-а, што значи да за њу вриједе највиши демократски стандарди које би требала суштински баштинити и промовирати, а од којих је још увијек удаљена.

Нова влада ће бити одговорна за евентуално скретање са НАТО и ЕУ пута, а што би у коначници могло да изазове и унутрашње сукобе у Црној Гори.

Успјех Бошњачке странке није случајан

Многе је изненадио успјех Бошњачке странке (БС) предвођене Ервином Ибрахимовићем на протеклим изборима. Бошњачка странка је освојила 7,08% гласова и шест посланичких мандата. Успјех Бошњачке странке је заснован на озбиљном и систематичном дугогодишњем раду, јер је доласком Ибрахимовића на чело странке прихваћен концепт, да сами одлучују у својој судбини и кренули су у политички препород. Показало се да озбиљан приступ доноси и озбиљне резултате. Бошњаци су коначно схватили да су били преварени од стране режима Мила Ђукановића и ДПС-а. Бошњачка странка као умјерена конзервативна странка припада групацији Европске народне партије (ЕПП), највеће политичке групације у Европском парламенту. На недавним парламентарним изборима Бошњаци су дали свој печат демократским промјенама и одустали су од давања повјерења и подршке ДПС-у и његовим сателитима СД и СДП-у и изразили су спремност, да своју будућност граде са демократским политичким снагама, које немају хипотеку прошлости. Отвара се нова епоха, да се Бошњаци покрену са друштвене маргине и коначно буду адекватно заступљени у институцијама, свим сегментима друштвеног живота и себи осигурају одржив економски развој у срединама у којима живе, јер ће се на такав начин зауставити примјетан одлив становништва и осигурати бољи живот.

Аналитичари сматрају, да су Бошњаци у Црној Гори захваљујући Ервину Ибрахимовићу доживјели политички препород на протеклим изборима, а сам Ибрахимовић успио је да се развије и израсте у једног од водећих бошњачких политичара на Балкану привржен еуроатлантским интеграцијама. Бошњачка странка је један од гараната еуроатлантског усмјерења Црне Горе и има потенцијал за даљи политички раст, који би јој могао осигурати у будућности до десет посланичких мјеста у црногорској скупштини.

Црна Гора између Запада и руско-кинеског утјецаја

Мило Ђукановић (ДПС) и његов картел често су истицали, да су заговорници европских вриједности, док су према егзактним показатељима систематично градили чврсте односе са Русијом и Кином. Руси су постали власници око 30% црногорске економије, док Кина има контролу над јавним финанцијама преко пласираног кредита за ауто-пут Бар-Бољаре преко којег контролира кључну државну инвестицију и тиме угрожава јавне финансије (за исплату је остало још 800 милиона долара кредита). Ниједна земља чланица НАТО-а није пропорционално тако непосредно испостављена руско-кинеском утјецају као Црна Гора.

Аналитичари сматрају, да постоји реална опасност, да се у наредном периоду прошири руски и кинески утјецај у Црној Гори односно да се зајамчи већ постојећи руско-кинески утјецај и ту је потребна снажна помоћ и подршка партнера и савезника Црне Горе у сузбијању тог утјецаја.

Спајићево двојно држављанство представља озбиљан проблем за НАТО?

НАТО је водећи војно-политички савез на свијету за којег вриједе највиши демократски стандарди које треба имплементирати и промовирати. Важност НАТО је глобална, а земље чланице обавезане су солидарном дјеловању и издвајању најмање 2% свог БДП за одбрану. Ни НАТО није имун на инфилтрирање у своје редове непријатељских кадрова или чак својих кадрова који раде за стране односно непријатељске интересе. Због тога је важно да су све чланице НАТО-а поуздани партнери.

Питање повјерења и сигурности је институционално регулирано добивањем сигурносних цертификата кроз процес провјере. Успркос томе дешавају се упади у сигурносно-обавјештајни и одбрамбени систем НАТО-а. Као примјер, на недавно одржаном врху НАТО-а у Вилниусу Босну и Херцеговину представљао је замјеник министра вањских послова те земље, јер министар одбране БиХ и остали чланови делегације нису прошли сигурносне провјере и нису добили сигурносне цертификате НАТО-а.

У НАТО-у изражавају забринутост због информација, да предсједник Покрета Европа Сад (ПЕС) Милојко Спајић поред држављанства Црне Горе посједује држављанство Републике Србије и пребивалиште у Београду. Незамисливо је, да у земљама развијеније демократије највиши државни званичници поред држављанства своје државе имају држављанство неке друге државе. Илустративно се наводи хипотетичко поређење, да ли би било прихватљиво за НАТО, да генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг поред норвешког држављанства посједује и држављанство Русије или да њемачки савезни канцелар Олаф Сцхолз поред њемачког држављанства посједује и држављанство Швицарске. То је посебно важно када се ради о појединцима, који се баве вођењем државе, питањима националне сигурности, одбране, унутрашњих послова и кориштењем обавјештајних података највишег степена. Оправданим се поставља питања којој држави је више лојална особа са два држављанства? У НАТО-у сматрају, да је незамисливо да евентуални премијер Црне Горе Милојко Спајић као држављанин Србије учествује у раду самита НАТО-а и да има доступ повјерљивим информацијама највишег степена. Случај Спајић ће отворити питање посједовања двојног држављанстава за највише званичнике држава региона, посебно у Босни и Херцеговини.

Аналитичари сматрају, да НАТО и западни савезници већ виде препреку код Милојка Спајића (ПЕС), да би са држављанством Србије могао активно судјеловати на самитима НАТО-а и располагати односно користити сигурносно-обавјештајне податке највишег степена. Поред тога неразјашњена природа односа између Милојка Спајића и крипто милијардера До Кwона (Кwон До-Хyунг), за којим су међународну потјерницу расписале САД и Јужна Кореје због наводне проневјере десетина милијарди долара удаљавају Спајића од премијерског положаја. Кwон се тренутно налази у затвору Црној Гори због уласка у државу са кривотвореним путним исправама. Томе је потребно додати и друге пословне активности Спајића које требају бити предмет провјера као што је евентуално финансирање кампање ПЕС-а, јер се ради о поприлично нетранспарентном политичару и спорном по бројним основама.

Ветинг црногорских институција и појединаца

Кључна карактеристика властодржаца као Мило Ђукановић било је дерогирање институција, јер се Црна Гора сводила на концепт „друштва једног лица“. Снажне институције су кључне за сваку државу посебно за владавину права као и за остваривање уставних права и обавеза држављана. Ђукановић је персонифицирао једну партију (ДПС), која је инфицирана и инволвирана корупцијом, криминалом, створивши систем приватне државе гдје су институције система заправо биле заробљене од стране монопола једне политичке партије гдје није било могућности да неки други људи дођу до изражаја и позиционирају се као перспектива Црне Горе.

Потребно је извршити „ветинг“ чишћење кадрова у правосудном и сигурносно-обрамбеном и обавјештајном систему Црне Горе, који су повезани са организираним криминалом и који су корумпирани.

„Ветинг“ подразумијева провјеру имовине судија и тужилаца и чланова њихових породица, евентуалну повезаност са криминалом те процјену њихових професионалних квалификација.

Министарство правде Црне Горе формирало је тим за анализу могућности увођења „ветинг“ система и појединаца, по међународним стандардима и уз поштовање аутономности и независности правосуђа. То је услиједило након хапшења неколико челника црногорског правосуђа: бивше предсједнице Врховног суда Црне Горе Весне Меденица, бившег предсједника Привредног суда Блаже Јованића и Саше Чађеновића, бившег специјалног тужиоца за организирани криминал. Ту је и случај бившег помоћника директора Управе полиције Црне Горе Зорана Лазовића и његову наводну укљученост и повезаност са организираним криминалом и нарко мафијом и његова улога прогонитеља и мучитеља бошњачког становништва током ратова 90-тих година прошлог вијека и како је добио унапрјеђење у државној хијерархији.

Црна Гора тренутно има 271 судију и око 100 тужилаца. За ветинг је потребно формирати експертско тијело за провјере судија и тужилаца састављено од политички независних и стручних особа, са могућношћу да се укључе и експерти из ЕУ или да рад тог тијела буде под међународним патронатом.

Покушај еутаназирања борбе против криминала и корупције

Црна Гора је у протекле три године у центру регионалних и европских дешавања. Успјешно спроведене демократске промјене, реформе и интегрираност у регионални и европски простор као поуздан партнер и савезник отворили су могућности досада неслућеног економског и политичког развоја те најмање државе у региону са одличним геостратешким положајем.

Црна Гора је изабрала новог предсједника државе Јакова Милатовића (ПЕС), који је након инаугурације прво посјетио Брисел односно институције ЕУ и НАТО-а. Друга посјета била је Србији и разговори са званичницима те земље. Похвално је, да је Милатовић посјетио Србију и започео нову епоху у односима између Црне Горе и Србије. Предсједник Милатовић се налази под радаром партнера и савезника, јер се доводе у питање они помоћу којих је подржан и изабран за предсједника Црне Горе и мора водити рачуна о сваком свом потезу како би стекао повјерење иностраних партнера и савезника Црне Горе, који засада Милатовића прихваћају са великом резервом. Такођер, мора повести рачуна да буде инклузиван предсједник, што се не може закључити из састава његовог кабинета, који не одражава мултиетнички карактер Црне Горе.

Влада Црне Горе предвођена премијером Дританом Абазовићем (УРА) репозиционирала је улогу Црне Горе у регионалним и међународним односима, уједно је најтранспарентнија влада у региону и предњачи са политиком „Нула“ проблема са сусједима.

Аналитичари сматрају, да је важно да Црна Гора добије инклузивну и стабилну владу са широком подршком у парламенту, која ће наставити започети немилосрдан обрачун са организираним криминалом и корупцијом. Назнаке о формирању нове владе говоре о покушају еутаназирања борбе против криминала и корупције што Црну Гору уводи у врло неизвјесно раздобље. Ниједна политичка странка не смије постати нови ДПС, нити један политички лидер смије постати нови Мило Ђукановић.

Интензивирање политике проширења ЕУ на Западни Балкан довест ће до јачања сигурности и изградње отпорности институција на страно уплитање, рјешавање изазова које представљају миграције, борбе против тероризма, организираног криминала и корупције. Уколико се на Западни Балкан не буде убрзано ширила ЕУ, ширит ће се Русија и друге земље.

1] ИФИМЕС – Међународни институт за блискоисточне и балканске студије са сједиштем у Љубљани, Словенија, носилац је специјалног савјетодавног статуса при Економско-социјалном вијећу ЕЦОСОЦ/УН, Неw Yорк, од 2018.године и издавач је међународне научне ревије „Еуропеан Перспецтивес”.

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

ОБРАЗИ И ЂОНОВИ, ЦРКВА И ПОЛИТИКА: Сребреница и Космет срамни печати политичких каријера Спајића и Милатовића!

НОВЕ КЊИГЕ: “Агонија”!

СЈЕЋАЊА: Десет година од смрти Дражине кћерке, Гордане Михаиловић!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

dubrovnik (1)

БРУКА, МОНТЕНЕГРИНИ ЗБОГ ДУБРОВНИКА: Хрватима подилазе, стиде се и осуђују, чак и мртве, своје грађане!

kralj-nikola-i-kraljica-milena

СУЗЕ ЦРНОГОРСКЕ КРАЉИЦЕ: Ако Бог да, осветићемо Косово!

медо8

НЕБОЈША МЕДОЈЕВИЋ: УДБА и даље влада, за Мила више путића!

дуско

ШТА БИ: Свједок или оптужени, каже да долази са плавом торбом!

ковић2

СРПСКИ УГАО, ДР МИЛОШ КОВИЋ: Геноцидна резолуција!