Данас се навршава 28 година од почетка хрватске злочиначке војно-полицијске акције „Олуја“ у којој је погинуло и нестало 1.853 Срба, а протјерано најмање 220.000 становника некадашње Републике Српске Крајине.
У хрватској злочиначкој војно полицијској акцији “Олуја” августа 1995. која је започела 4. августа масивном операцијом оружаних снага Републике Хрватске, уз подршку НАТО, као и јединица Хрватског вијећа одбране и Армије БиХ , извршена је агресија на простор Републике Српске Крајине, односно сјевер Далмације, Лику, Кордун и Банију. До агресије је дошло упркос чињеницама да се та област налазила под заштитом УН-а, као сектори “Југ” и “Сјевер”, као и да су представници Републике Српске Крајине у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном разрешењу.
Међу страдалима, према подацима Веритаса, налази се 1.196 цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година. Међу жртвама се налази 544 жена, од којих су око четири петине биле особе старије од 60 година. Одлука о почетку акције “Олуја” је на предлог тадашњег команданта сектора Југ хрватског генерала Анте Готовине, донијета на Брионима 31. јула 1995.
На том састанку у Титовој вили на Брионима, предсједник Хрватске Фрањо Туђман је јасно дефинисао циљ операције поручивши да треба нанијети “такве ударце Србима да практично нестану с ових простора”.
У првостепеној пресуди хашког Трибунала, априла 2011. било је оцијењено да је “Олуја” била удружени злочиначки подухват, на челу с тадашњим предсједником Туђманом, чији је “циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима”.
Трибунал је другостепену пресуду донио 17. новембра 2012. и њоме ослободио кривице хрватске генерале Готовину и Младена Маркача. Они су ослобођени кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Жалбено вијеће је ослободило оптужене по свим тачкама оптужбе, мада нијесу негирани злочини утврђени у првостепеној пресуди.
Злочиначка акција “Олуја” се налази и пред Међународним судом правде у спору о геноциду по узајамним тужбама Хрватске и Србије, о чему је главни претрес одржан у Палати правде у Хагу од 3. марта до 1. априла 2014. године.
Србија у контратужби инсистира да током ратова деведесетих на подручју Хрватске, односно некадашње РСК искључиво акција “Олуја” може да се потпуно одреди као геноцид по дефиницији из Конвенције УН-а о спрјечавању и кажњавању геноцида.
У злочиначкој операцији „Олуја” учествовало је 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.
Војна акција „Олуја” убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ. Портпарол Стејт департмента Ричард Баучер изјавио је 2002. да су САД имале одређена сазнања да су припреме за акцију „Олуја” у току, али да нијесу биле „умијешане у планирање или извођење те операције”. То је поновио и бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу.
У мају 2007. Галбрајт је у интервјуу хрватској телевизији рекао да вјерује да су хрватске власти биле умијешане у злочине.
-Нико не може порећи да су се злочини након ‘Олује’ догодили, укључујући и кораке чији је циљ био спречавање повратка Срба, рекао је Галбрајт.
Предсједник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта апеловао је на међународну заједницу да затражи од Хрватске да престане да слави војну операцију „Олуја” и да казни починиоце злочина против српског народа током ратова 90-их.
–Операција ‘Олуја’ није ослободилачка акција већ удружени злочиначки подухват чији је главни циљ био протјеривање Срба са својих вјековних подручја. Послије те акције дошло је до масовног убиства српских цивила, пљачке и паљења српске имовине, спречавања повратака Срба и насељавања Хрвата. Починиоци ратних злочина нијесу нађени, а још мање кажњени, а убијени нијесу признати као жртве рата и нема сјећања на њих, рекао је он.
У Хрватској је 5. август државни празник који се слави као „Дан побједе“ и домовинске захвалности за акцију „Олуја“.
Извор: ин4с
