Велики и најрадоснији народни празник, по хришћанском учењу празник над празницима. Пада у време поновног буђења природе, када Сунце после зимске равнодневице поново добија своју снагу. У хришћанском свету се Васкрс прославља у част Христовог васкрснућа. Сматра се да је он својим васкрснућем победио смрт, каже нам Дамир Шиповац, етнолог и антрополог.
ВАСКРС ИЛИ УСКРС? На почетку треба разрешити честу недоумицу. Како се правилно каже Ускрс, Васкрс или Воскрес? Можемо рећи да су све три речи исправне! „Васкрс“ је српскословенски облик и он припада српском црквеном и књижевном језику. „Воскресеније“ је рускословенски облик. Потиче из старословенског језика руске редакције и он је данас у употреби у српској цркви. Правилно је рећи и „Ускрс“, јер овај назив припада српском народном језику. Реч је о називу који је некада давно настао прилагођавањем онога што је изговорено у црквама.
ЗАШТО ЈЕ ВАСКРС ПОКРЕТАН ПРАЗНИК? Често се и стари и млади запитају како Васкрс не пада увек на исти датум. Због чега је то тако? Он увек пада у недељу и то у недељу иза пуног месеца који дође после пролећне равнодневице. Ускрс се може померати у раздобљу од 5 недеља (35 дана). Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја (пре Благовсти и после Ђурђевдана).
КОЈИ ПРАЗНИЦИ ПРЕТХОДЕ ВАСКРСУ? Припреме за Васкрс крећу Великим-Ускршњим (Часним) постом, који траје 7 недеља. Прва недеља поста назива се Чиста (Тодорова) недеља, а последња Велика (Глува или Страсна). Велики пост пада у пролеће када сељаци имају обиље пољских радова, па се он често претвара у право испаштање. У овом посту, чак и риба би требало јако мало да се једе, само на Младенце, Благовести и Цвети.
У току овог периода народ је имао низ празника и обичаја којима је придавао одређени значај и празновао их. Можемо споменути Младенце, Лазареву суботу, Цвети, Велики петак…
Младенци су празник који се прославља 22. марта, а посвећен је брачним паровима који су претходне године ступили у брак. Том приликом се дарују, а све у сврху плодности. Меси се за тај дан и култни колач-младенчићи.
Лазарева субота (Врбица), субота пред Цвети. Обичај врбице, поред сеоских средина карактеристичан и за градове, одржава се под патронатом цркве. На Лазареву суботу деца окићена са звончићима око врата и освећеним врбовим гранама у црквеним портама певају песме о Лазаревом васкрснућу. На овај празник, у многим нашим крајевима, биле су организоване поворке „лазарица“, а негде се тај обичај одржао до данас. Њих су чиниле лепо обучене и зеленилом окићене девојке које су на тај дан обилазиле село од куће до куће. Играле су и певале пригодне песме које су биле намењене поједином члану домаћинства, стоци, појавама, догађајима, а све са жељом да се оствари свако добро у наредном периоду. Том приликом биле су дариване од стране домаћина, а дарове су делиле међу собом по завршетку опхода у кући неке од учесница.
Цвети је празник зеленила. Освећеним гранама врбе које имају заштитну моћ, ките се домови кућа, ради заштите од грома. Опасује се младеж са прућем да се на тај начин пренесе магијска моћ зеленила (неће бити главобоља, девојке ће се удати).
Велики четвртак и Велики петак сматрају се „тешким“ празницима. На те дане се у нашим крајевима боје јаја за Васкрс. Јаја се боје увек изјутра, док дан напредује, а никада послеподне. Сви остали послови се прекидају, нарочито на Велики петак, за који се каже да је „страшан“ празник како за цркву, тако и у народном веровању. На овај дан се често само једном једе, ни покојници се не сахрањују, јер је то по народном веровању дан жалости, туге и опште тишине. Такође на овај дан ни црквена звона не звоне, већ се „клепа“ тј.лупа по дасци.
ЗАШТО СЕ ФАРБАЈУ ЈАЈА? Сматра седа је хришћанска црква овај обичај доста касно прихватила. Бојена јаја се помињу први пут у 12. веку, а код нас тек негде у 16. веку.
Народ је постанак овог обичаја сместио још у време Христовог васкрснућа. Постоји више легенди о овоме, а споменућемо само неке. По једној легенди, када је Исус Христ сахрањен, његова мајка, Дева Марија, изашла је на гроб и тамо оставила неколико обарених белих јаја. Када је у недељу Христос васкрсао, јаја на гробу су одједном поцрвенела, па због тога у спомен хришћани фарбају јаја црвеном бојом. Опет, друга легенда говори када је Христ вођен да га разапну на крст, народ је том приликом бацао на њега камење, које се претварало у црвена јајај. Још једна од легенди говори о Марији која је ишла цару Тиберију у Рим да објасни Христово васкрсење, а на поклон му је донела корпу јаја. Цар није веровао да је Христос васкрсао и рекао да би то било као када би ова јаја у корпи променила боју. Марија је на то рекла „Христос васкрсе“ и сва јаја су постала црвена.
Црвена боја је симбол радости, живота и васкрсења. Зато су јаја најчешће фарбана у црвено (у броћу или варзилу). Поред црвених јаја срећу се још жута (луковина, лишће млечике, коприва), мрка (ораховина, церова кора), зелена (семе коприве), плава (цвет пресличице), док су црна веома ретка (бојиле породице које су у жалости). Прво кувано јаје се боји у црвено и оно се у кући чува до следећег Васкрса. Зову га „чуваркућа“, „чувар“, „страшник“. Приписује му се моћ да брани људе од болести и свега лошег, чува стоку и усеве.
КАКО СЕ ВАСКРС ПРОСЛАВЉА? Овај велики празник се у нашој народној традицији прославља у част Христовог васкрснућа. То је дан радости, весеља, забаве и дружења међу људима. Свако домаћинство припрема свечани ручак, за који се потруди да буде богат и разноврстан. Васкршња печеница обично је прасе или јагње. Обичај је да се свака особа протрља васкршњим јајетом по лицу након устајања да, би била здрава и румена као и јаје. Негде се умивају водом у којој је преноћило прво црвено офарбано јаје и заједно са травама (здравац, калопер), а све ради здравља. На Васкрс, ујутру, укућани се прво омрсе црвеним јајетом након Великог поста.
У неким крајевима се припремају и посебни обредни хлебови (кравајче, буздован, комка) у које се утисну кувана јаја. Они се деле деци и свима који дођу да честитају празник. Такође се на овај велики празник не пуца.
Посебну драж овом празнику дају офарбана и шарана јаја. Широко је распрострањено туцање офарбаним јајима. Разбијено јаје припада ономе ко га разбије. Јаја се прво туцају врх у врх, а после шотка о шотку. Општи обичај код хришћана представља и даривање јајима. За ту прилику се спремају лепо офарбана и украшена (осликана) јаја разним техникама. Домаћица приликом бојења и шарања намени јаја за укућане, али и гостима и пријатељима и према намени их посебно и осликава. Једна од најпознатијих техника шарања јаја је батик техника – шарање воском.
Сви ови празници и обичаји уз њих, прослављају се и изводе у жељи да се осигура здравље, берићет и напредак у будућности. У ту сврху се и изводе све те радње: меси колач, разбијају јаја, умива водому коју је стављено црвено јаје…. Све то у нашој народној религији има одређену симболику.
