Откривањем спомен-плоче на објектима некадашњих војних магазина Југословенске народне армије (ЈНА) у Морињу, у којима је 1991-1992. био смјештен Сабирни центар за ратне заробљенкике са дубровачког ратишта, Министарство вањских послова Црне Горе са министром Ранком Кривокапићем на челу експлицитно је прекршило више одредби Закона о спомен-обиљежјима.
Наиме, спомен-плоча са текстом који на дубиозан начин третира историјске околности 1991. када је држава Црна Гора била несумњиви и вољни учесник агресије на Републику Хрватску на подручју Конавала и Дубровника, постављена је без да је Општина Котор на чијој територији је то урађено, дала по закону неопходну дозволу за то.
Исто тако, плоча је постављена без да је Влада Црне Горе донијела одлуку да се то учини.
”Спомен-обиљежја се подижу у складу са Програмом подизања спомен- обиљежја који доноси Скупштина општине, Главног града или Пријестонице, уз претходну сагласност органа државне управе надлежног за послове културе”, пише у члану 8 Закона о спомен-обиљежјима, док члан 9 прописује да се “спомен-обиљежје за значајан догађај не може подићи прије истека рока од 50 година од када се догађај збио”.
Да би се то евентулано урадило прије истека тог тока, према Закону, претходно се мора добити формална сагласност Владе Црне Горе.
Нити Влада премијера Здравка Кривокапића, нити актуелна премијера Дритана Абазовића међутим, нису доносиле никакве одлуке о постављању спомен обиљежја на објекте бившег логора ЈНА за ратне заробљенике у Морињу.
То није урадила ни Општина Котор у чијем Програму постављања спомен-обиљежја нема спомен плоче коју су јуче у Морињу открили СДП министри у Влади Црне Горе Ранко Кривокапић и Рашко Коњевић заједно са својим колегама Томом Медведом Гораном Грлићем Радманом из Владе Републике Хрватске.
Члан 16 Закона о спомен-обиљежјима прописује да “Скупштина општине у складу са Програмом, уз претходну сагласност надлежног органа, доноси одлуку о подизању спомен-обиљежја”, као и да се “не може подизати спомен-обиљежље без одлуке Скупштине општине донијете у складу са ставом 1 овог члана”.
Градоначелник Котора Владимир Јокић (Демократе) потврдио нам је да се Општини Котор нико у име министарства вањских послова Црне Горе и Хрватске није обраћао са захтјевом за одобравање постављања спомен плоче у Морињу.
-Раније је постојала таква иницијатива коју је НВО ‘Анима’ из Котора поднијела администрацији бившег градоначелника Жељка Апрцовића (ДПС) али се по том питању није ништа радило јер је образложење локалне управе било да се по Закону о спомен обиљежјима, члан 9, спомен обиљежја не могу постављати за значајне догађаје прије истека рока од 50 година од када се тај догађај десио, а без адекватнхе одлуке Владе, казао је Јокић.
Додао је да све то заједно, јучерашњу акцију Кривокапића и Коњевича у Морињу чини незаконитом и подложном кривичном процесуирању, без обзира на мотиве који стоје иза таквог њиховог поступка.
Према Закону о спомен-обиљежјима, Ранко Кривокапић би као одговорно лице Министарства вањских послова Црне Горе, због јучерашњег догађаја у Морињу, могао добити затворску казну.
-Ко оштети, уништи, неовлашћено измијени, доради, измјести, замијени или уклони спомен-обиљежје, подигне или организује подизање спомен-обиљежја чије подизање није дозвољено, казниће се казном затвора до три године, прописује члан 43 тог закона.
Јокић је истакао да је из медија сазнао за јучерашњу акцију МВП Црне Горе и Хрватске у Морињу и да га нико о њој није званично обавијестио, нити позвао на тај догађај.
–Није уопште спорно да се тамо постави адекватно спомен обиљежје у складу са законом и оним што су чињенице које су правоснажно утврђене у релевантним судским поступцима. Међутим, овај хајдучки начин на који је то данас урађено, не доприноси ни помирењу, ни достојном обиљежавању оваквих локација широм бивше СФРЈ, али ни утврђивању историјске истине, рекао је градоначелник Котора.
Извор: Вијести (Синиша Луковић)
