Инжењер грађевине и професор на Грађевинском факултету у Подгорици Звонко Томановић процјењује за Спутњик да је за ископавање тунела до Вишег суда вјероватно било потребно мјесец до два рада. Из депоа подгоричког Вишег суда украдено је неколико пиштоља, који су доказни материјал против шефова кавачког криминалног клана, док истражитељи трагају за шест особа, учесника у обијању.
Томановић истиче да је свакако изненађење у каквим условима су чувани докази у депоу Вишег суда у Подгорици, и да су то у више наврата у јавност износиле судије тог суда, умјесто да то буде добро чувана тајна и да се са тим проблемом позабави сам врх државе. То би, истиче он, требало да буде строго чувана тајна, а не да грађани Подгорице знају шта се чува у том депоу.

-Више пута ове године ми смо имали вијест да је зграда суда евакуисана због постављене бомбе, а у подруму те зграде се чува као доказни материјал, колико сам схватио, и експлозив, експлозивне материје, дакле и лаик који мало шта зна о експлозиву би га ставио у темеље зграде ако би желио да је сруши, а ми смо то имали и још имамо у депоу Вишег суда, каже Томановић за Спутњик.

Наш саговорник истиче да испод Подгорице постоји једино колекторска мрежа, која се због димензија не може сматрати мрежом тунела. Тло испод Подгорице углавном сачињавају невезани и везани шљункови и пјескови. У оваквом геолошком материјалу постоје природне пећине и мрежа мањих неповезаних подземних канала који су углавном настали испирањем ситног пијеска. Канализациони колектори су углавном димензија до два метра у пречнику, и они чине главну колекторску мрежу у коју се уливају цијеви мањег пречника. Остало су мјестимични – издвојени подземни објекти, као што су пјешачки пролази, спојени подруми сусједних зграда и слично.

–У Црној Гори готово да не постоји катастар подземних инсталација и просторија. У развијеним земљама не само да постоје катастри подземних просторија, већ се праве и посебни урбанистички планови подземља, јер се подземље интензивно користи за подземни саобраћај, спортске дворане, библиотеке, итд. Импровизоване тунеле овог типа обично изводе радници с искуством у грађевинарству. У зависности од броја радника који су били ангажовани и стања геолошке средине, вјероватно је било потребно од једног до два мјесеца за ископ оваквог тунела, ако се ради о дужини од 30 метара, како се наводи. За тај посао ангажовани радници су користили лаке алате, скраћене лопате и пијуке, а могуће и електричне бушилице с пнеуматским чекићима. Откопани материјал се обично извлачи кантама одговарајуће величине. У сваком случају, коришћени су алати који при раду не производе велику буку, сматра Томановић.

Пошто детаљи о пречнику тунела нису познати, тешко је, како каже, дати процјену колико је материјала ископано.

–Вјероватно између 20 и 30 кубних метара. С тим што у растреситом стању за одвоз ова количина може бити за око 30 одсто већа. У зависности од жељеног напредовања вјероватно су се смјењивале бар двије екипе од три до четири човјека, објашњава наш саговорник.

Један од извора из безбједносног сектора казао је Спутњику да у депоу нема аларма и да је и то веома симптоматично, да просторија у којој се чувају докази, дрога, оружје, експлозивне направе није обезбијеђена алармним системом. Истиче да би било довољно уложити 300 еура па да се читав депо обезбиједи квалитетно алармом и да у њега нико не може привирити ако уђе непозван, јер би се аларм аутоматски укључио.

извор: спутњик