Невјероватно! Три деценије диктатуре, распродаје Црне Горе, довођење грађана на просјачки штап, увођење свађа и у обичне породице и међу пријатељима, а поједини грађански активисти љути на суверенистичке апстиненте и позивају их да изађу на изборе! У супротном нови политички тирани стадоше народу за врат, “Црква Србије” и њени пиони раскубаше Црну Гору и свему томе је брана обновљени ДПС са младим Миловим политичким клоновима. Уз то грађански активиста позива се на Његоша! Умјесто коментара треба прочитати доњи текст. Нијесам га претварао у ћирилицу, нешто ми било мука! Објављен је на порталу “Аналитика”.

Piše: Ljiljana Pešić

Od završetka predsjedničkih izbora, poslije neviđenih pritisaka premijera u tehničkom mandatu da se datum parlamentarnih izbora poništi ili odloži – ipak će se izbori održati 11. juna.

Taj “sudnji dan” napravio je tektonske promjene unutar partija na vlasti, zabrinutih za vlastiti opstanak na vlasti. Za taj cilj na sve su spremni, pa i da zaborave sve što su, do juče, jedni o drugima govorili.

Najviše pažnje skrenule su dvije partije – URA i Demokrate. Ljuti neprijatelji poslije obaranja 42. Vlade, naprasno su ,,smogli su snage” da zaborave sve, da pređu preko svega, svih onih imenica, glagola i epiteta, da zažmure na uvrede i bljuvanja vatre i naprave jednu ,,idilu” od koalicije. Toliko idiličnu da bi i ,,ludi poludio”.

Tu je i Pokret ,,Evropa Sad” na čijem čelu su dva bivša ministra iz Krivokapićeve apostolske Vlade koje, kako oni javno tvrde, krasi ,,sloga, prijateljstvo i nepodmetanje noge jedan drugome”. Ma, sve sami primjeri vjere krase ova dva mlada momka, u čije je političke bajke veliki broj građana povjerovao, a, Boga mi, i dalje napreduje u vjerovanju.

Kako neće kad su dva vodeća brata iz ,,Evrope sad” u bajkama koje svaki dan govore prevazišli i braću Grim i Andersena. Pa vele da će plate samo rasti, a sve će kraće biti vrijeme rada; putevi nicati kao pečurke poslije kiše, iako projekata za njih nemamo; onda će se dovoditi strani investitori iako ćemo zbog njihovog ćeranja dosadašnjih stranih investitora, svi mi plaćati odštete; za NULA eura rekoše da će, za jedan dan otvoriti nove državne kompanije umjesto onih državnih koje su jedne noći zatvorili…

I, naravno, svi ćemo biti zdravi pa nam zdravstveno osiguranje ne treba te su ga ukinuli… I, ubuduće, niko neće ići u penziju, jer će – i to ukinuti. Sve u korst naše sreće i budućnosti!

Što reći, a ne zaplakati…

Sa druge strane, imamo koaliciju opozicionih partija (DPS, SD, LP, DUA) bez SDP, koji su napravili ogromne promjene u reformisanju svojih partija. Na čelo su došli mladi obrazovani, čestiti ljudi koji su napravili program za izlazak iztrogodišnje agonije, koja uništava sve pred sobom, počevši od zdravog razuma. Dali su i Program na 50 strana gdje taksativno nabrajaju kakav plan nude da se može izaći iz ove situacije koja je Crnu Goru dovela do toga da našu državu strani zvaničnici nazivaju – ,,RAK RANOM”.

Reklo bi se nude neku vrstu izlaza. Ali avaj!

U jednom od najtežih vremena koje živimo, gdje crkva Srbije vodi glavnu riječ, progoneći preko svojih ljudi u vladajućim partijama i pokretima sve što je crnogorsko, multinacionalno, multietničko i sekularno, imamo i nezadovoljno građanstvo koje je riješilo da državu ,,brani” – apstinencijom. Da, kažu da neće izaći na glasanje. U komentarima veoma britko izražavajući svoje nezadovoljstvo, ne nude rješenje, možda i sami ne vide svjetlo na kraju tunela u kome smo zaglavljeni.

Kako to razumjeti? Jer, u građanskom aktivizmu, offline i online, osim bunta, opravdane kritike, bitno je pogledati se u ogledalo i zapitati – čemu i kome služi apstinencija?

U susjedstvu smo prije desetak godina vidjeli da je vid apstinencije i bojkota na izborima doveo Vučićeve radikale i ultradesne nacionaliste na vlast. ,,Bijeli listići” su, moguće bili opravdani revolt protiv Borisa Tadića, ali posljedice građanskog bojkota bile su teške po Srbiju koja se još nije oporavila. Naprotiv: građanska Srbija je stegnuta i teško diše.

Sad se slična opasnost nadvila i nad Crnom Gorom. Oni isti koji su tražili promjene u suverenističkim strankama, sada – kada su te promjene napravljene u najjačem DPS-u, ali i u drugim suverenističkim partijama – sada ti ,,kritičari” neće da izađu na birališta!

Ponosni na svoju odluku, pišu i dive se svojim saznanjem, kako pokazuju da imaju svoje JA. Što, prevedno na realno stanje, znači: ovo što se u državi dešava, što Vučićevi i Porfirijevi pioni završavaju po Crnoj Gori, riješiće se – sjeđenjem doma, vele apstinenti!?

Moja poruka jednako onima koji se do sad glaskali nijesu rad svog ličnog interesa, kao i ovima koji će se pridržiti apstinencijom: Niko nam nije kriv, do nas samih!

Završetak Njegoševog citata iz podnaslova –„Al’ tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija!” – poruka je iz istorije koja važi i za današnje vrijeme.

Ako sadašnjem političkom tirjanstvu ne stanemo za vrat, ponavljam – sami ćemo biti krivi.

(Autorka je građanska aktivistkinja)