Пише: Иван Милошевић

Доајен ДПС културе и дипломатије Бранислав Мићуновић данас се из Никшића придружио друштву деведесето-носталгичара. Каже поменути ДПС кадар да га све у Никшићу подсјећа на 90-те! Који се враг овај ДПС дохватио 90-тих? Па, у то вријеме које они сада описују као налете великосрпског национализма и државног балканског експанзионизма, ДПС је био активно укључен у тај процес. Да се одмах оградим – те 90-те са национализмом, посебно српским, везе нема и прије 30 година били смо у прилици да пратимо директан пренос комунистичког схватања национализма! Тај појам је искоришћен да се превејани шовинисти-комунисти из Хрватске и Босне домогну држава које никад нијесу имали, уз то сруше постојећу Југославију и за све што су сами урадили оптуже Србе. Балкански национализам у интерпретацији Хрвата и осталих несрпских народа углавном се састојао у томе да се њихови народи покажу као жртве, а српски се означи као главни кривац крвавог рата на Балкану. Сјећа ли се доајен ДПС-а да је у то вријеме његов тадашњи и данашњи шеф пријетио Хрватима и заклињао се на вјерност Слободану Милошевићу! Па, која је његова заслуга или издаја или једно и друго у то доба, господо ДПС доајени?

Али, нећу о томе. Већ о овом грађанском шепурењу ДПС доајена и то не само у Никшићу. По њима грађанско је нешто европско, пожељно, за шта се треба борити, док је насупрот њему национално ретрогадно, извитоперено, промашено у времену и простору и унапријед прокажено и забрањено. Њихова квазиграђанштина већином је окренута против Срба и подржава све напоре осталих народа да уреде своје државе како им је воља, а скачу само на Србе када и они то покушају да ураде. Доајени ДПС квазиграђанштине тада рашире канџе и каче се само на српска крила, док су сва остала пожељна да се широм отворе, како би обуздала српска. И док шеф ДПС-а ових дана труби о заштити националног идентитета и тврди да је нападнут из Србије и од домаћих издајника, познати доајени сију страх од српског национализма! А шта брани, мајке им га, онда шеф ДПС-а, када брани црногорски идентитет, него новокомпоновани црногорски комуно-национализам? 

Медитирање о грађанском и националном одвело би нас далеке, али без икакве сумње домаће грађанско опредјељење посљедњих деценија у Црној Гори се претворило у антисрпство! И док разни квази, али и прави, шовинизми у Црној Гори цветају на све четири стране свијета (од хрватског, преко албанског, муслиманског, па до црногорског) једино се прст упире у Србе. Сви могу да буду и они што никада нијесу били, а Срби не смију да буду оно што су увијек били. И то вам је суштина домаћег грађанизма! Јесте да је наопако, накриво насађено и жуља са свих страна, али овим тобожњим грађанистима одраслим на комунистичком национализму таква изопачена слика свијета највише одговара, па је подржавају колико могу.

Србима не преостаје ништа друго него да се врате аутентичном српском национализму, оном далеко прије комуниста и ту потраже зрно утјехе и наде да ће одољети савременим балканским комунистичко-грађанским и антисрпско орјентисаним покретима,странкама и појединцима! Тако нам је, како нам је, а њима нека је све са срећом и нека и даље гину за Броза, Кардеља и Мошу. Свако има своје идоле и јунаке, а поменути не припадају српској грани национализма!